Zanimljivost dana: Kawasaki Z1R-TC – prvi motocikl sa turbo punjačem

Iako se dve naftne krize iz sedamdesetih godina često spominju u negativnom kontekstu, one su zapravo donele i mnogobrojne inovacije koje verovatno u protivnom ne bismo ni videli. Odjednom su inženjeri dobili zadatak kako da od manje naprave više. To se odnosi na to kako napraviti manji i ekonomični automobil koji bi pružao istu snagu kao onaj sa dva ili četiri cilindra više.

Rešenje je naravno bio turbo punjač i automobilski brendovi su eksperimentisali s njim još od pedesetih godina. Prvi serijski turbobenzinci direktno iz fabrike su debitovali 1962. godine u vidu blizanaca iz General Motorsa pod imenom Chevrolet Corvair Monza i Oldsmobile F-85 Jetfire.

Ali prava invazavija se desila krajem sedamdesetih godina i svako ko je želeo da se pokaže u modernom svetlu, imao je takvu konfiguraciju. Ali ne pričamo samo o vozilima na četiri točka već i na onima na dva. Honda CX500/650, Yamaha XJ650 Seca i Suzuki XN85 su neki od predstavnika, a trend je započet 1978. godine, onda kada je Kawasaki predstavio legendarni Z1R-TC.

Model KZ1000 je predstavljao sam vrhunac ponude ovog japanskog giganta tokom sedamdesetih godina. Borio se sa modelima kao što su Suzuki GS i Honda CB za primat na američkom tržištu kao najbrži motocikl, ali je vremenom pokazivao godine i bio zreo za zamenu.

Kawasaki se potrudio da ga održi u životu, a zapremina motora je vremenom povećana do 1.016 kubika. Da bi se razlikovao od konkurencije, firma odlučuje da ponudi i limitirani model Z1R-TC sa turbo punjačem i tržište nikada više neće biti isto.

Ono što je zanimljivo u celoj priči jeste podatak da se Kawasaki nije ni potrudio da unapredi celokupni motocikl već je samo dodao turbo na spomenuti agregat radne zapremine 1.016 kubika. Rezultat je bio povećanje snage sa 90 na 130 „konja“, a neki kasniji testovi će pokazati da je zapravo bio za desetak „grla“ moćniji.

Ovo je inače bio period kada je najmoćniji Ford Mustang razvijao tek 140 konjskih snaga iz 5,0-litarskog benzinca sa osam cilindara, a Chevrolet Corvette svega 180 „konja“ iz nešto moćnijeg 5,7-litarskog motora. Onda možete da zamislite kakvu je revoluciju predstavio Z1R-TC.

Oni koji su imali priliku da provozaju ovaj specijalni Kawasaki kažu da se sve do 5.000 obrtaja ponaša kao standardan KZ, ali posle toga „kao da se otvaraju vrata pakla“. Nismo iznenađeni pošto su ovakvi motori imali ogromnu takozvanu „turbo rupu“ tokom ranih godina postojanja. Spomenućemo da je otac ovog programa zapravo bio Amerikanac zaposlen u Kawasakiju, a njegovo ime je Alan Masek.

Postoji još jedna zanimljivost u celoj priči, a to je podatak da japanska firma nije bila zaslužna za njegovu proizvodnju već samostalna kompanija pod imenom Turbo Cycle Corporation (TCC) iz američke savezne države Kalifornije.

Oni su preuzimali  Kawasaki KZ i onda ugrađivali modifikacije, a njegovom kupovinom, vozač nije dobijao nikakvu garanciju. Poruka je bila jasna i Z1R-TC se smatrao previše opasnim za vožnju čak i za iskusne vozače, pa ni Kawasaki ni TCC nisu želeli da budu tuženi. Svi kupci su takođe morali da potpišu ugovor da preuzimaju motocikl na ličnu odgovornost i da Kawasaki i TCC nisu odgovorni za bilo šta od onog što bi se moglo desiti posle toga.

I koliko je Z1R-TC onda bio brz? Imao je maksimalnu brzinu od 216 km/h, ali što je Jenkijima bilo još bitnije – mogao je da pređe četvrtinu milje (402 metra na pravcu) za manje od jedanaest sekundi zahvaljujući masi od svega 255 kg. Spomenućemo da je ovakvo zadovoljstvo koštalo 4.995 američkih dolara ili 22.920 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, što je bilo za 1.400 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 6.423 dolara) više od standardnog modela.

I zašta onda tako ambiciozni projekat nije zaživeo u većoj meri? Pa kao što smo spomenuli, glavni krivac je sam Kawasaki koji je finansirao ugradnju turbo punjača bez ostalih modifikacija. To znači da je Z1R-TC imao isti „kostur“, kočnice, ogibljenje i sve ostale delove kao i model koji je razvijao 30% manje „konja“.

Daleko od toga da je brend odustao od turbobenzinaca i nudili su ih tokom osamdesetih godina, ali nikada nisu zaživeli u velikoj meri. Glavni razlog je uglavnom ležao u bezbednosti i neefikasnosti, pošto vozači obično vole da voze kroz krivudave puteve, dok je turbo davao prednost samo na dugačkim pravcima, kao i pri visokim brzinama kretanja.

Možda Z1R-TC nije opravdao očekivanja i bio je namenjen svima onima koji imaju previše hrabrosti ili gluposti (sami zaključite), ali biti pionir nikada nije lagan posao. Retko ko uspe u prvom poduhvatu, što je Kawasaki osetio na svojoj koži bolje nego bilo koji rival…

Zoran Tomasović

(2064)