Ferrari prezentovao Purosangue

Ferrari se dugo opirao trendu priključivanja rastućem ludilu za vozilima s povišenom pozicijom sedenja, a u kontekstu crnog humora bi se mogla tumačiti i situacija u kojoj je bivši šef kompanije, sada pokojni Serđo Markione, pre nekih šest godina govorio da bi i Ferrari mogao da ponudi SUV, ali samo preko njega mrtvog.

Eto, kockice su složile, Serđo više nije na ovom svetu, ali Ferrarijev terenac jeste. Proces razvoja nije bio baš kratak, a da li je vredelo čekati, videćemo kroz ovaj izveštaj.

Kompanija je i dalje u veri da je oblik terenca nespojiv s imidžom Ferrarija pa su upadljivo izbegavali da u promotivnim materijalima spomenu čuvenu skraćenicu SUV. Ali, ne možete pobeći od termina „krosover“.

Purosangue je takođe prvi fabrički Ferrari s četvoro vrata (ranije su takva vozila dobijana samo raznoraznim preradama). U ovoj gami, krosover zapravo menja model GTC4Lusso koji je nudio troja vrata, ali je posedovao i kabinu s četiri mesta za smeštaj putnika.

Kada se ime ovog modela prevede s italijanskog, može se predstaviti jednačinom Purosangue jeste „punokrvni“, dok je razvoj odobren pre četiri godine. Razvijao se pod kodnom oznakom F175. Zanimljiva marketinška strategija, da ne kažemo preusmeravanje misli na pogrešnu stranu, ali ono što jeste za pohvalu je to što konstruktor nije sledio dnevne modne trendove, niti se uklapao u kineske carinske propise.

Stoga se pod haubom nalazi motor V12 visoke kanonske vrednosti. Atmosferski je kako i dolikuje jednom Ferrariju. Ramatrala su se i savremenija rešenja za pogonski sklop, uključujući i hibridni, ali njih ćemo videti kasnije. Sada gledamo „Punokrvni“ hiperautomobil s agregatom V12.

Sama pogonska jedinica F140 je ista ona koja se nalazi u superautomobilu Ferrari 812 Superfast. Motor je kako rekosmo 6,5-litarski atmosferski s direktnim ubrizgavanjem goriva i sistemom za suvo podmazivanje kartera

Izlazna snaga nije rekordna i iznosi 725 „konja“ i najviših 716 Nm obrtnog momenta iako na ostalim modelima Ferrarija ovaj agregat odbacuje i svih 840 konjskih snaga. Međutim, u konkurenciji superkrosovera, Purosangue se po ovom pitanju nameće kao lider. I smislu obrtnog momenta pak, jasno je da turbo jedinice imaju očitu prednost.

Motor je postavljen u prednjem delu vozila, ali je više pomeren unutar motornog prostora. A na zadnjoj osovini je instaliran osmostepeni „robotizovani“ menjač s dvostrukom spojnicom. Da, Ferrarijev krosover konstrukciju superautomobila! Stoga, prenos snage na sve točkove nije kao svi ostali.

Ovo je isti onaj sistem 4RM koji se pojavio na modelu Ferrari FF pre jedanaest godina: ne postoji tradicionalna menjačka kutija za prenos, ali postoji zaseban dvobrzinski menjač za prednje točkove, montiran na prednjem kraju motora. Umesto diferencijala, postoje dva paketa mokrih spojnica koji menjaju vuču na svakom od prednjih točkova. Ovaj aranžman je omogućio da se postigne istinska raspodela težine superautomobila od 49:51 u korist zadnje osovine.

Nova aluminujumska platforma je razvijena baš za potrebe ovog krosovera i kao takva je za 5% lakša od one upotrebljene za GTC4Lusso s troja vrata, ali je torziona čvrstoća u isto vreme uvećana za čak 30%. Šasija nudi upravljanje na sve točkove koja je ista kao na kupeu po imenu Ferrari 812 Competizione.

Pride, Purosangue je prvi model koji je dobio aktivno oslanjanje nazvano FAST (Ferrari Active Suspension Technology). Razvijeno je u ortakluku s firmom Multimatic, i tu elektronski kontrolisani amortizeri pomažu u kontroli kontroli kotrljanja karoserije kako bi se održala vozna dinamika u ravni s onom koju nude drugi superautomobili Ferrarija.

Kada se uporedi zapremina ponuđenog prostora u modelu Purosangue s onom koja je osobena za Lamborghinijev Urus, dolazi se do zaključka da je današnji junak naše priče tu inferiorniji. Ferrarijev krosover je dug 4.973 milimetara (minus 140 mm), širok je 2.028 mm (plus 11 mm) dok je visok 1.589 mm (minus 49 mm).

Ali je zato međuosovinski razmak Ferrarija veći: 3018 mm spram 3,002 mm. Napred felne imaju prečnik od 22″ dok one nazad su na 23″. Vrata su lišena prozorskih okvira dok se zadnja vrata otvaraju na kontra stranu i poseduju električnu asistenciju kako bi to sve išlo glatkije.

U kabini se nalaze četiri odvojena sedišta, fotelje moglo bi se reći, a sva su ona opremljena električnim pogonom. Poštuju se tradicije modernih Ferrarija: na volanu se nalazi prekidač za opredeljivanje željenog režima vožnje („manettino“), kontrola rada farova i pokazivača pravca, a na centralnom tunelu su minijaturni selektori. Konstruisani su pod prorezima klasične „mehanike“ i odgovorni su za rad menjača.

Nema već uobičajenog središnjeg ekrana multimedijalnog sistema, dok se umesto toga nalazi zasebni ekran ispred suvozača i on nudi dijagonalu od 10,2 inča. Povrh toga, Ferrari je napustio ideju standardne navigacije a funkcija je dodeljena tvorcima aplikacija za pametne telefone koji se povezuju s vozilom putem interfejsa Apple CarPlay i Android Auto.

Prtljažnik poseduje zapreminu koja je nestvarna bila za vozila propetog konjića sve do nedavno i ona iznosi 487 litara. Nasloni sedišta mogu biti elektropokretani i izmešteni kako bi bio omogućen prenos dugačkih predmeta.

Ispostavilo se da je Ferrari Purosangue težak: čak i „suva masa“ dostiže 2.033 kilograma! Opremljen meri 2.173 kg žive vage, jer je samo jedan rezervoar za benzin osmišljen da ponese 100 litara. Tako se Ferrarijev krosover s V12 motorom pokazao uporedivim sa Urusom, koji je opremljen biturbo-osmakom: njegova osnovna verzija u voznom stanju teži 2.197 kg.

Dinamika? Što se tiče maksimalne brzine (312 km/h), novajlija se nameće kao rekorder u klasi: i Aston Martin DBX707 (310 km/h) i Lamborghini Urus Performante (306 km/h) su iza. Ali, deklarisano vreme ubrzanja do 100 km/h je istih 3,3 s kao i kod ovog dueta i modela Porsche Cayenne Turbo GT . Ali do 200 km / h „Punokrvni“ ubrzava za 10,6 sekundi, ispred istog Lamboa za skoro celu sekundu.

Ferari Purosangue će se naći u prodaji sledećeg proleća i koštaće oko 390 hiljada evra. Jasno je da su se kupci već postrojili, ali Ferrari je unapred najavio da će ovaj model činiti ne više od 20% prodaje: čak i sa krosoverom, kompanija neće juriti nove rekorde prodaje, zadržavajući u principu ekskluzivnost.

Ako krenemo od prošlogodišnjeg prodajnog rezultata (11.155 Ferrarijevih superautomobila), onda će se samo 2,2 hiljade krosovera biti sklopljeno na godišnjim osnovama. Prednost će imati najlojalniji kupci brenda, pa će „novajlije“ morati da budu strpljive.

AutoRepublika

(1669)