Zanimljivost dana: „Džepna raketa“ Volkswagen Lupo GTI

Stara izreka kaže da je težina, masa vozila najveći protivnik sportskih automobila. Bez obzira koliko on bio moćan i napucan tehnologijom, šanse su velike da se neće baš ponašati na putu onako kako vlasnik želi, ukoliko ima problem s viškom kilograma. Naravno, svako nepisano pravilo ima svoj izuzetak i Nissan GT-R nam verovatno odmah padne na um, ali u većini slučajeva, ovakav trend je vidljiv posebno ako uzmemo za primer one modele u narodnoj klasi.

Pa hajde da pogledamo omiljeni svetski „hot heč“ Volkswagen Golf GTI. Razvijao je 108 konjskih snaga kada je debitovao, sada već davne 1976. godine, što je bilo dovoljno za ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 9,2 sekunde i maksimalnu brzinu od 182 km/h.

Nikakvi neki specijalni brojevi za današnja vremena rekli bismo, ali je GTI bio težak svega 810 kilograma i do današnjeg dana će eksperti reći da je najdinamičniji model u dugogodišnjoj istoriji ove legende.

Do perioda koji se odvijao dvadesetak godina kasnije, onda kada je debitovala četvrta generacija, snaga jeste skočila na 180 „grla“, ali je i masa narasla za više od 400 kilograma. Ruku na srce, moramo spomenuti da do navedenog perioda GTI više nije bio najmoćniji Golf već je ta čast pripala konfiguraciji nazvanoj R32.

Nemački proizvođač vozila je želeo da se vrati svojoj originalnoj formuli, a do kasnih devedesetih godina prošlog veka, njegov najmanji i najlakši model u Evropi je bio Lupo. Ovaj mali gradski četvorotočkaš je debitovao 1998. godine i kada proizvodnja bude kompletirana, sedam godina kasnije, pronaći će preko 477 hiljada kupaca.

Bio je dugačak 3,5 metara sa masom od 975 kilograma, što nije baš bilo u rangu sa originalnim Golfom, ali sa modernim zahtevima po pitanju bezbednosti, niko nije mogao ni da očekuje nižu brojku. Ime je inače dobio po latinskoj reči za vuka.

Po mnogim detaljima Lupo je bio baš onakav kako i zvuči, što znači da je bio jeftin, slabije opremljen i bez sportskog duha, namenjen isključivo onima, sa ne baš dubokim džepom (debelim novčanikom). Ali, to ne znači da je svaka konfiguracija bila takva, i posebnu pažnju je privukla verzija nazvana 3L.

Kao što mu ime kaže, 3L je imao cilj pružiti motor i opremu s kojima bi Lupo bio u stanju da potroši svega tri litre dizela na pređenih sto kilometara. Kombinovao je 1,2-litarski turbodizel sa tri cilindra i dosta laganih materijala od aluminijuma i magnezijuma kao i aerodinamične dodatke. Neki mediji će kasnije pokazati da je moguće zabeležiti potrošnju od svega 2,3 litre goriva bez nekih većih muka u svakodnevnoj vožnji.

Potrošnja jeste poželjna, ali su snaga i performanse uvek bile te koje su privlačile još veću pažnju. Tokom 2000. godine, u ponudu je uveden model nazvan FSI sa 1,4-litarskim benzincem sa 104 konjskih snaga, a nekoliko meseci kasnije i GTI. On je pružao 1,6-litarski benzinac sa 123 „grla“, što možda ne zvuči preterano impresivno za današnja vremena, ali pre dvadesetak godina, Lupo GTI je bio „džepna raketa“ koju su mnogi poredili sa originalnim Golfom GTI.

I nije samo snaga bila drugačija već je proizvođač u toj verziji dodao i posebne branike, 15-inčne felne, biksenonske farove, dvostruke završetke izduvnih cevi, sportska sedišta, disk kočnice, ogibljenje zahvaljujući kojem je visina snižena za 20 milimetara i još mnogo toga.

Tokom prve dve godine u izboru je bio samo petostepeni manuelni menjač, ali 2002. godine je dodat i onaj sa šest stepeni prenosa. Prema fabričkim podacima, ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo 7,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 204 km/h. Oni koji su imali prilike da ga provozaju su izricali samo reči pohvale, i to ne toliko zbog performansi na pravcu, već zbog toga koliko je zabavan za vožnju, i koliko je u stvari dinamičan u krivinama.

Spomenućemo da je cena u Velikoj Britaniji, gde je inače većina modela i završila, bila oko 13 hiljada funti, što je bilo u rangu srednje opremljenog Golfa. Ovaj paket opreme će biti dostupan sve do 2005. godine kada je Lupo nestao sa tržišta.

Njegov naslednik Fox nije imao svoje GTI izdanje, ali naslednik naslednika, zvani Up svakako jeste. Doduše sa potpuno drugačijom mehanikom pošto ga je pokretao 1,0-litarski turbobenzinac sa 114 „grla“. Nije se mogao pohvaliti s „Bog zna kakvim“ performansama, a ni danas ne uživa u nekom kultnom statusu.

S druge strane, Lupo GTI je relativno popularan među kolekcionarima i zahvaljujući malim brojevima u kojima je „štancovan“, vrednost raste iz dana u dan. Takođe je pokazao da dodavanje snage nije uvek rešenje, već se nekada moramo vratiti u prošlost, i držati se one teorije „manje je više“.

Ako ni zbog čega drugog, u mojim očima Lupo je najpoželjniji moderni GTI i onaj kojeg bih rado posedovaao u garaži…

Zoran Tomasović

(4079)