Amerikanci vide NASCAR ne samo kao jednu u nizu formi profesionalnog auto-moto sporta, već i po načinu života. Zvanično je osnovan krajem četrdesetih godina prošlog veka, ali je vukao poreklo iz vremena prohibicije alkohola, što se desilo dvadesetak godina ranije kada je proizvodnja i prodaja ove tečne robe bila protivzakonita. U takvim uslovima se rodila nova generacija koja je pravila alkohol u šumama i onda bežeći od policije, prevozila ga do željenih lokacija.
Bio im je potreban brz automobil, a vikendom bi se sastajali i međusobno trkali. Vremenom je promoter pod imenom Bil Frenc stvorio takmičenje nazvano NASCAR (National Association for Stock Car Auto Racing), a plan je bio da se trkaju isključivo fabrički modeli sa određenim brojem modifikacija na temu bezbednosti.
Danas je naravno tako nešto nemoguće, pa trkački automobili nemaju mnogo toga zajedničkog sa serijskim, s izuzetkom par dizajnerslih linija. Iako su vožene neke egzibicione trke u Japanu i Australiji, i čak osnovana evropska divizija, NASCAR je uvek bio čistokrvni američki sport.
Ali vremenom i NASCAR je shvatio da mora da napravi određene izmene ukoliko želi da opstane. „Čak“ sedam od 36 trka u šampionatu se sada voze na neovalnim stazama, što je možda smešno, ako uporedimo s nekim drugim takmičenjima, ali ćemo reći da je sve do nedavno, bilo svega dve takve trke na kalendaru.
Uz sve to, šampionat je debitovao s novom generacijom automobila početkom godine, a koju odlikuju nezavisno ogibljenje, sekvencijalni menjači, felne sa samo jednim šrafom i moderniji V8 motori. NASCAR se još više udaljio od svoje nekadašnje formule „fabričkih automobila“, a sada svoj potencijal želi da pokaže ostatku sveta. I to na najdužoj trci izdržljivosti na svetu – na LeMansu u Francuskoj.
Ruku na srce, ovo nije prvi put da NASCAR-ov automobil učestvuje na ovoj stazi. Prvi put je to pokušao još 1976. godine sa dva automobila (Dodge Charger i Ford Torino) u specijalnoj kategoriji Grand National, ali se nije proslavio, pošto nijedan od ova dva četvorotočkaša nije izdržao duže od jedanaest sati.
Jenkiji stižu na LeMans opet 2023. godine, a ovaj put posao je daleko obimnije prirode. Celokupna ideja je potekla od tima Hendrick Motorsport, najtrofejnijeg (s četrnaest titula) i najuspešnijeg (s 283 pobede) tima u istoriji NASCAR-a, a pridružili su mu se Chevrolet, Goodyear i šampionat IMSA.
Plan zahteva da se tim takmiči u kategoriji nazvanoj Garage 56 i da debituje na LeMansu narednog leta s modelom Chevrolet Camaro koji se trenutno takmiči u NASCAR-u. Garage 56 je inače kodno ime za automobile za testiranje nove tehnologije, a tokom godina u njemu su debitovali hibridi, električni automobili i vozila za alternativnim gorivima. NASCAR još uvek koristi atmosferske motore, ali postoje priče da ćemo u bliskoj budućnosti videti i hibride, pa samim tim bi upravo takav Camaro mogli da vidimo u Francuskoj.
Hendrick Motorsport kaže kako će najveći izazov biti u tome kako napraviti automobil koji je u stanju da bez prestanka ide čak 24 sata. Većina NASCAR-ovih trka traje manje od dva sata, ali ćemo spomenuti da Chevrolet redovno učestvuje na LeMansu, i to sa osam pobeda u svojoj klasi s modelom Corvette od 2000. godine.
Ne sumnjamo da će Hendrick dobiti preko potrebnu pomoć od bratskog tima. Zatim dolazimo i do problema sa hlađenjem. Svi četvorotočkaši na trkama izdržljivosti moraju da poseduju klima uređaj, što nije slučaj u NASCAR-u, pa će svakako morati da prođu kroz dodatne modifikacije. Brzina svakako ne bi trebaloa da bude problem pošto ovaj Camaro može da juri i do 370 km/h, ali naravno kočnice i ponašanje u oštrim krivinama su nešto na šta Jenkiji iz ovog šampionata nisu baš navikli.
Kada je reč o vozačima, za sada se najviše spominju dve legende NASCAR-a: Džef Gordon i Džimi Džonson. Obojica su provela celokupnu vozačku karijeru baš u Hendricku i između sebe dele čak 177 pobeda (Gordon 93, Džonson 84) i jedanaest šampionskih titula (Džonson sedam, Gordon četiri).
Iako su uveliko u godinama, potrebno je reći da imaju iskustvo na trkama izdržljivosti. Primera radi, Gordon je bio jedan od vozača tima Cadillaca koji je slavio na trci 24 sata Daytone pre pet godina, dok Džonson već nekoliko godina vozi delimičnu sezonu u šampionatu IMSA SportsCar.
Bilo kako bilo, do trke koju obeleževa naziv 2023 LeMans, je ostalo još pumo vremena, pa ćemo narednih meseci sigurno dobiti odgovore na mnoga pitanja. Niko naravno ne očekuje od Jenkija da pobede, pa čak ni da se pokažu u pozitivnom svetu, ali će svakako biti zanimljivo videti NASCAR Camaro kako juri na pravcu Mulsejn…
AutoRepublika
(304)
„Uz sve to, šampionat je debitovao s novom generacijom automobila početkom godine, a koju odlikuju nezavisno ogibljenje …“
A do sada ? Vešanje bilo kao kod Lade Nive ?
😊
Vise-manje da, jer sve do nedavno svega 2 od 36 trka na kalendaru nisu bile na ovalima. Sad ih je 7 od 36 i prica se da ce ih biti jos vise u buducnosti. Takodje su sve do pre 10-ak godina koristili karburatore. Cilj NASCAR-a je uvek bio da bude pristupacan i da se „Average Joe“ moze takmiciti bez da ima skupe sponzore. Danas se to izmenilo, danas moras da imas kakve-takve pare da ostvaris znacajnije rezultate, ali ako vozis negde u sredini onda bukvalno mozes opstajati sa nekom pocetnom investicijom od mozda $200.000. U NASCAR-u je veoma poznat slucaj… Pročitaj više »
Dopadala mi se ta ranija ideja, sa relativno malim budžetom, Imalo je to svoje logike.
NASCAR automobil je skulesija, jedan neotesan zastareo krš. Mislim da je većina automobila koja se voze u šampionatu Srbije a da nisu Jugo, su napredniji u svemu. Ovde je najveća poenta na durašnosti i izdržljivosti pri kontaktima, jer je to ključ opstanka i uspeha. Ono što sam primetio je takođe jako dobro odrađen sigurnosni kavez (verovatno ima strogo definisana homologacija za kavez). Inače ovi automobili bi se mogli raditi i u našim readionicama, jer nemaju ništa što je VAU. Računam u Srbiji da se ima osnov automobila, + potrebno bi bilo do 30 000 evra za ove skulesije da se… Pročitaj više »