Italija ne želi zabranu SUS motora od 2035. godine

Italija se ne slaže s predlogom Evropske komisije koji predviđa zabranu prodaje dizel i benzinskih vozila počev od 2035. godine, a što je deo paketa klimatskih reformi zvan „Fit for 55“. Ukratko, upravo ovo je suština izjava ministra ekonomskog razvoja u vladi Italije, Đankarla Đorđetija, koje je dao pre par dana tokom sesije odgovaranja na pitanja u poslaničkom domu.

Vlada Italije smatra da je „neophodno predložiti Evropskoj komisiji reviziju poemnutog paketa kako bi se promovisala varijanta ekološke tranzicije koja u obzir uzima i specifičnosti italijanske automobilske industrije i sve društvene aspekte s tim u vezi“.

Drugim rečima, to znači da Italija nije spremna odreći se konvencionalnih automobila u roku od 14 godina. Sudeći po izjavi Đorđetija, uticaj na italijansku snabdevačku industriju bi bio neželjeno velik, a upravo to je najzdravija privredna grana na Apeninima. Isto tako, to podrazumeva da će se bitka za promociju elektromobila, u potpunosti preseliti u Brisel.

Stav koji su očito zauzeli italijanski zvaničnici nikako nije iznenađujuć, imajući u vidu da je rukovodilac ministartstva privrednog razvoja već obnarodovao poziciju vlade u nedavnom razgovoru s novinarima redakcije dnevnika Corriere della Sera. Tom prilikom je eksponirani ministar objasnio i zašto se Italija nije priključila potpisivanju pakta Cop26, koji kao uostalom i Fit for 55, potvrđuje i promoviše ideju o obustavi prodaje vozila koja sadrže motor s unutrašnjim sagorevanjem već do 2035. godine na razvijenim tržištima, uz dodatnu petogodišnju tolernaciju u ostalim delovima sveta.

„Moramo zauzeti tehnolški više neutralan pristup“, objavio je ministar pojašnjavajući da „proces redukcije ugljeničnih emisija ne sme biti poistovećen s elektrifikacijom“, i da iz tog razloga, „ne možemo odbaciti i druge ideje koje vode ka istom cilju,“ Đorđeti je bio čak i eksplicitniji navodeći da „istraživanje i razvoj moraju da se usredsrede i na ostala nefosilna goriva, što je oblast u koju su značajna finansijska sredstva upumpale italijanske kompanije.“

Ministar je punim ustima naveo da se Italiji nije pridružila ni Nemačka u Glazgovu, pošto, kako je naveo, deli iste stavove sa ovde iznetim.

Za kraj ćemo podsetiti da smo prošle nedelje objavili vest o tome da radnici u Italiji strahuju od masovnog gubitka radnih mesta što vezuju za dolazeću elektrifikaciju automobilske industrije, a sličnu priču je do granica ukusa dramatizovao i prvi čovek Toyote, Akio Tojoda, celo vreme razmišljajući kako da unapredi status običnog čoveka i radnika u japanskom divu… Izjavu slične sadržine su pored Toyote, potpisali i iz Mazde, Subarua, Yamahe i Kawasakija.

AutoRepublika

(484)