Peugeot 3008 1.2 PureTech 130 GT-Line/Peugeot 508 1.2 PureTech 130 Allure Pack – SUV ili karavan, pitanje je sad?

Peugeot poseduje dva talentovana predstavnika u različitim segmentima, ali s istim agregatom i sličnim unutrašnjim prostorom, jedan drugom lako mogu konkurisati. Koplja su tako ukrstili 508 SW i 3008, oba pokretana malim trocilindarskim 1.2 PureTech/130, u paru s automatskim menjačem EAT8.

Ukoliko i nije najtalentovaniji SUV izvan asfaltiranih puteva (daleko od toga), novi Peugeot 3008 sigurno je jedan od najlepših i najdinamičnijih. Retko uspešnog dizajna, odmah po pojavljivanju 2016. godine izazvao je ogromno interesovanje kupaca. Slično je prošao i model 508, ova elegantna limuzina odbacila je klasične forme prethodne i ogrnula se u skute kupea.

No, kako joj praktični aspekt nije jača strana, odmah je ponuđena i karavan izvedba, koja je koliko toliko korigovala nedostatke berline. Isto tako skladne spoljašnjosti, 508 SW usvojio je ove godine mali trocilindarski agregat 1.2 PureTech/130, neuobičajen za jednu ovako impozantnu „makinu“, na koji je 3008 imao pravo još u startu. Samim tim, pade mi na pamet ideja da ih uporedim, posebno jer sam prvi vozio jednu sedmicu, da bi odmah nakon toga zamenio ga za restilizovani 3008.

A kako mi neko ne bi prebacio da poredim „žabe i babe“, tj. kako se radi o različitim kategorijama, reći ću odmah da oba imaju iste pogonske jedinice i menjače, kao i sličan unutrašnji prostor i cenu! Sve ostalo je stvar afiniteta, SUV modeli su već godinama na vrhuncu prodaje, i kao takvi preoteli su veliki deo tržišnog kolača berlinama, odnosno karavan izvedbama istih. No na pojedinim tržištima ovi i dalje pružaju snažan otpor, ruku na srce nakon test vožnje pronađoh argumente na obe strane.

Krenimo redom, odnosno s francuskom SUV zvezdom, restilizovanom krajem prošle godine, što je ujedno idealna prilika za svođenje bilansa istog. U slučaju Peugeota 3008 svi pokazatelji su bili i ostali više nego pozitivni, realno za ulepšavanjem ni nije bilo veće potrebe. Uostalom cifre govore same za sebe, nakon četiri godine postojanja, dakle pre restilizacije, prodato je preko 800.000 primeraka, plus još 300.000 produžene verzije 5008!

Ujedno, četiri godine uzastopno je na vrhu liste najprodavanijih SUV modela u Francuskoj, svojevremeno Peugeot je morao uvesti i treću smenu kako bi zadovoljio porudžbine, na isporuku se čekalo i do pola godine. Uspeh kakav su odgovorni mogli samo da sanjaju, koji se po svemu sudeći ponavlja s novim 2008… Zapravo u tom grmu i leži zec, upravo zbog talenta mlađeg brata, koji se na pojedinim poljima može nadmetati s 3008, odlučeno je da se ovaj osveži, ali ne previše.

S pincetom i dužnom pažnjom, kako bi se sačuvao identitet i ujedno vlasnici „starog“ ne bi osećali previše traumatizovano, no ipak dovoljno da se privuku novi kupci. Već kao po običaju izmene su uglavnom skoncentrisane na prednji deo, gde pronalazimo stilske elemente mlađih modela, tipa 208, 508 i spomenutog 2008. Ovde pre svega mislim na ogromne „očnjake“, u funkciji LED dnevnih svetla. Lice je ujedno postalo manje „deformisano“, pre restilizacije posedovalo je znatno više karakternih osobina.

Sada je čistije, jednostavnije, posve je moguće da će se nekome više svideti pre liftinga… Stvar ukusa, činjenica je da se „faza 2“ spreda odmah prepoznaje, znatno manje ukoliko se posmatra iz profila ili od pozadi. Forma karoserije je ostala ista, kao i zadnje svetlosne grupe, ali sada su u njoj prelepe diode. Uporedite fotografije bivšeg i sadašnjeg, ne radi se više o tri obična vertikalna bloka sa svake strane (barem ne za skuplje verzije), kada se bolje zagleda vidi se da je svaki sastavljen od još tri niza plastičnih pločica, kako bi se stvorio 3D efekat.

Pravi filigranski rad koji dokazuje s koliko pažnje se pristupilo svakom detalju. Uz to, voženi model nosi oznaku GT-Line, gde do izražaja dolaze izvesni sportski atributi, uz obilje hromiranih i metaliziranih delova na prednjoj masci, zaštitnim lajsnama na bokovima, okvirima prozora, branicima… Na „krilima“ su vidljive dve elegantne lajsne, koje su nas neodoljivo podsetile na izvesni Land Rover Evoque. Gledan sa boka, deluje nabijeno i kompaktno, jednim delom zahvaljujući malim staklenim površinama i naplacima od 18, pa i 19 cola. Krajnji rezultat je, barem po mom mišljenju, za svaku pohvalu.

Nasuprot njega jedan statusni karavan od bezmalo 4,8 m, atletskog izgleda i zavodljivih formi. Što bi rekli Anglosaksonci Shooting Brake, nešto što smo po prvi put, nekada davno, videli kod Mercedesa CLS. Dizajn koji često negativno utiče na unutrašnji prostor, što nam samo potvrđuje 508 SW. Prednji deo karavana je naravno identičan kao kod limuzine, sa specifičnim oblikom haube i tankim, kaskadno oblikovanim farovima, na koje se isto tako nadovezuju „očnjaci“, odnosno vertikalno postavljena LED dnevna svetla.

Nažalost ne kod svih završnih nivoa, kao što ste mogli pročitati u prethodnom testu, završni nivo Allure Pack na njih nema pravo. Dalje, po ugledu na nekakav Coupe, prozori su bez okvira, dok je zadnje staklo kod 508 (i kod berline i kod karavana) veoma zakošeno. U petim vratima optičkoj varci svoj doprinos daje crna plastična lajsna u kojoj je skrivena specifična svetlosna grupa. Opet ista priča, u zavisnosti od završnog nivoa može biti pojednostavljena, odnosno ista kao kod 3008 GT-Line GT. Dakle dve dijametralno suprostavljene karoserije, kratak i visok SUV (4,45 x 1,62 m), nasuprot dugačkog i niskog karavana (4,78 x 1,42 m).

Space Shuttle na točkovima

Vlasnici prve generacije Peugeota 3008 bili su ponosni za kokpit svog ljubimca, što se može reči i za aktuelni. No za razliku od spoljašnjosti, nakon restilizacije izmene u unutrašnjosti su veoma diskretne. Zaista treba imati oko sokolovo ili biti vlasnik dosadašnjeg 3008 kako bi se primetio veći centralni ekran, sada od 10 inča (8 kod prethodnog). Podsetimo se ipak kvaliteta i mana enterijera, uz napomenu da su utisci više nego pozitivni, 3008 impresionira sve koji se smeste u njega.

Masivna centralna konzola, koja deli vozača od suvozača, zadržana je i kod druge generacije, i to u najlepšem maniru. Blago zaokrenuta ka vozaču, komandna tabla sastavljena je iz više nivoa, gde do izražaja dolaze prekidači od aluminijuma u klavir stilu. Upotrebljena količina istog je impresivna, ima ga praktično svugde u unutrašnjosti. Teško je, a ne spomenuti minijaturni upravljač, podsečen na donjem i gornjem delu, retko malog prečnika. Preglednost instrumenata znatno je bolja nego li kod 208 i 308, ovde nije neophodno praviti kompromise, tj spuštati upravljač u krilo i podizati sedište, kako bi se videli numerički instrumenti.

U tu svrhu instaliran je ekran od 12,3 inča, s veoma zanimljivom i originalnom grafikom. Ima tu svega, od imitacije klasičnih instrumenata i personalizacije ekrana, pa sve do satelitske navigacije. Veoma dobroj ergonomiji svoj doprinos daju i prednja sedišta, koja, barem u našem slučaju (završni nivo GT Line), zaslužuju samo komplimente. Bez obzira da li su kompletno od kože, kombinaciji koža/alkantara ili platna, osim što su lepa na oko, udobna su i sa snažnim bočnim osloncima.

Za desni lakat predviđen je oslonac u vidu ogromnog boksa (otvara se iz dva dela), dok ruka prirodno pada na ručicu automatskog menjača. Predviđeno je i bežično, induktivno punjenje mobilnog telefona u dnu centralne konzole, nažalost uz doplatu, po ugledu na elektropomični panoramik krov, odličan Hi-Fi sistem Focal i instrumente za noćno osmatranje. Po prvi put s jednim takvim sreo sam se kod bratskog DS7, moram priznati da me je oduševio.

Detektuje sva toplokrvna stvorenja pre nego li ih obasjaju farovi, te ih uokviri na ekranu i po želji signalizira zvukom. U vezi enterijera spomenuću još atraktivno ambijentalno osvetljenje, led diode plave boje pronalazimo po okviru panoramik krova, pri dnu instrument table, na vratima, držačima za limenke…

Izbor materijala isto tako zaslužuje pohvale, evidentna je želja Peugeota da se 3008 približi, ukoliko ne i nadmeće, s premijum konkurentima. Osim obilate upotrebe sunđeraste plastike, računajući i na mestima gde je obično tvrda, enterijer krasi širok pojas od sive prevrnute kože (barem tako deluje), koja se sa centralne armature proteže na vrata. Kod najskupljih verzija, ili uz doplatu, može biti i od plemenitog drveta.

Sve nabrojano u velikoj meri se odnosi i na 508, s tim da je ovde sve spušteno za jedno pola metra! Naravno da preterujem, ali je činjenica da se u njemu sedi znatno niže, zapravo u sedište se spušta, što može biti komplikovano za starije vozače s načetim leđima. Kod 3008 sedište je više-manje u visini stražnjice, u njega je znatno lakše smestiti se, odnosno izaći. Ovo se odnosi i na pristup zadnjoj klupi, SUV dakle odnosi prve poene.

No, jednom u unutrašnjosti, odnosno za upravljačem, za duži put bolje sam se osećao u velikom 508. Jeste da je vidljivost lošija, posebno unazad, ali ovde dolazi do izražaja razlika u segmentima. Vozač je nekako „ušuškan“ i čini telo s vozilom, rekao bih da je u poređenju s 3008 kao stolica za barom. Uzdignuta, zgodna je za osmatranje i brze deplasmane, dok je 508 kao fotelja, gde je telo opuštenije. Više-manje tako se osećaju i putnici pozadi, s tim da u SUV imaju nešto više prostora za glave, a manje za kolena.

Treba reći da ni jedan ni drugi na ovom polju nisu nikakve reference, zapravo posve su prosečni. Dovoljno za dve odrasle osobe, treća je ovde nužno zlo! Broj putnika prati i prtljažni prostor, bezmalo identičan kod oba vozila. Manji 3008 deklariše zapreminu od 520 l, a veliki brat 530 l, što će reći da je kod prvog među boljim u segmentu, a kod drugog tek prosečan. Razlike se manifestuju u obliku i visini utovarnog prostora, kod 508 prag je mnogo niži, plići je i ide u dubinu unutrašnjeg prostora. Obaranjem naslona dobija se maksimalno 1.780 l, za razliku od 3008 kome je kapacitet manji i iznosi 1.482 l.

Međutim, ukoliko se žele prevesti kabaste stvari, kao što je recimo frižider ili nekakva komoda, prednost je na strani 3008, kod koga je utovarni prostor viši, navedeni predmeti u slučaju 508 rizikuju da ostanu napolju! Inače u oba staje rezervni točak, ukoliko je „ćopavac“ zapremina je neizmenjena. U zavisnosti od završnog nivoa peta vrata su isto tako kod oba s električnom asistencijom.

Skromno, ali dovoljno

U prošlonedeljnom testu Peugeota 508 zaključih kako je trocilindarski 1.2 PureTech/130 talentovan blok, ali da su njegove performanse u velikom i relativno teškom vozilu ograničene. Snaga je dovoljna za svakodnevnu vožnju, ali ako neko od ovog 508 očekuje da poskoči na dodir papučice za gas, bolje da se preojentiše na neku snažniju verziju. Dizel 1.5 BlueHDi razvija istu snagu, ali ima veći obrtni moment (300 Nm), ostaju dakle hibridne izvedbe, nažalost ne i na našem tržištu.

U matičnoj Francuskoj i EU u ponudi je 1.6 Hybrid od 225 ks (jedan električni motor), odnosno 1.6 Hybrid4 PSE, koji razvija čitavih 360 ks (dva električna motora). Slično je i kod 3008, gde pronalazimo isti 1.6 Hybrid/225 i snažniji 1.6 Hybrid4, koji ovde razvija „samo“ 300 ks. Oznaka „Hybrid4“ označava integralni pogon, zahvaljujući električnom motoru na zadnjoj osovini. Za razliku od 508 i restilizovani 3008 ima još uvek pravo na čisto benzinski 1.6 PureTech/180, isključivo u sprezi s automatskim EAT8.

No, vratimo s našem malom 1.2 PureTech, koji ne zvuči isto u dva različita modela. U 508 izolacija je logično bolja, samim tim diskretniji je u kabini. I ovde elektonika ima svog udela, kod 3008 učinio mi se nekako „metalniji“ i znatno grlatiji. Što se tiče performansi moj kopilot (isti kao prošle sedmice) i ja stekosmo utisak da je SUV živahniji, normalno umesto 1.400 kg, koliko zvanično teži 508, ovaj ima navodno 1.270 kg.

Ukratko stekosmo utisak da mu nekako bolje „leži“ i pristaje, nego li u 508. Podaci paradoksalno kažu obrnuto, u tehničkim karakteristikama stoji da mu do 100 km/h treba 0,5 s više, dakle 10,5 s. Čak je i maksimalna brzina niža, umesto 208 km/h (kod karavana) ne može brže od 188 km/h. Uzmite ipak sve ovo s rezervom, razlike su minimalne, a i možda smo prilikom donošenja zaključaka bili nenamerno subjektivni…

Znatno je lakše distancirati njihovu voznu dinamiku, kao i svaki SUV i 3008 bolje upija velika oštećenja na putu, da ne kažem rupetine, dok je 508 majstor za filtriranje finih nepravilnosti. Realno kvalitetnije je amortizovan, na otvorenom putu udobnije se oseća u njemu. Istine radi moram reći da je bio obuven u skromnije pneumatike dimenzija 215/55 R17, dok GT-Line izdanje kod 3008 poseduje veće od 225/55 R18.

Nije da se „džipu“ može nešto ozbiljnije prebaciti, naprotiv, njegova vozna dinamika je za primer, ali s 22 cm klirensa prilikom dinamične vožnje po krivinama ne može da se nadmeće s znatno nižim 508. Nigde ne pronađoh koliko je njegovo odstojanje od tla (procenjujem da nema više od 13-14 cm), u svakom slučaju zadnji deo poslušnije prati ritam prednjeg, uz osetno manje naginjanja. Kad već spomenuh prednji trap, treba reći da ga ovako mali agregat ne opterećuje, lagan je, što se odmah oseti na upravljaču.

Važnu ulogu u celoj priči ima i međuosovinsko rastojanje, posve logično kod karavana je veće za 12 cm (2,79 m). Naravno i maločas spomenuti klirens, iako uz ovaj blok nije predviđen integralni pogon, s tolikim odstojanjem od tla manji lav s lakoćom se „pentra“ po visokim ivičnjacima i ne plaši se odlaska u prirodu. Što se tiče potrošnje prošle sedmice sam u 508 zabeležio prosek od nekih 8 litara, nakon desetak dana vožnje u 3008 oko pola litre više, što se može pripisati lošijoj aerodinamici, odnosno vožnji na auto-putu.

U ovakvim okolnostim 3008 troši osetno više, tj. 8,2 l ukoliko se više-manje pridržavate ograničenja od 130 km/h. Koliko god da sam se trudio u vožnji na otvorenom putu ni s jednim ni s drugim ne siđoh ispod 6 l, znatno više ukoliko se jače nagazi na papučicu gasa. Ostaje nam još cena, opet veoma slična za oba modela. U zavisnosti od završnog nivo razlika se kreće između 200 i 500 evra, u korist karavana.

Dok ih nisam uporedio verovao sam da ovaj mora biti skuplji, ako ni zbog čeg drugog onda zbog tridesetak centimetara lima više. E pa nije, očigledno je da modni trendovi diktiraju i cene! Srećom po 3008 uz 1.2 PureTech/130 ponuđen je i ručni šestostepeni menjač (ne i uz 508), s njime jeftiniji je za čitavih 2.200 evra! Značajna suma novca, te iako se automatski EAT8 pokazao u najboljem svetlu (prijatan i „pametan“, poseduje ručice pored upravljača kako bi se po želji prenosi menjali ručno), uz ovaj agregat možemo se zadovoljiti i ručnim.

A ukoliko me na kraju upitate za koji bi se model odlučio, iako mi se 508 SW zaista dopao, u sadašnjim okolnostima bolje bi mi „leg’o“ 3008. U gradu, gde se zbog desetak santimetara gubi mesto za parkiranje, kraća vozila su znatno praktičnija, osim toga, od kako deca više ne putuju s nama, a i mi sve manje, oba su mi prevelika.

Manji, ali jeftiniji za čitavih 8.000 evra (s istim agregatom i uz isti zavšrni nivo) novi 2008 bio bi mi „puna kapa“. Možda i vama, za razmisliti ukoliko ste zainteresovani, posebno jer se „mali“ (4,3 m, tj. samo 15 cm manje od 3008) pokazao veoma, veoma talentovanim. Njegova prodaja nedavno je nadmašila prodaju većeg brata, što verujem čak ni u Peugeotu nisu očekivali, uzevši u obzir koliko je uspeh postigao 3008!

Tekst i fotografije: Perica Rajković 

Detaljnija galerija Peugeot 3008:

	Dobre strane:
	Izgled, dizajn enterijera, odnos udobnost/vozna dinamika, automatski menjač, težina, praktični aspekt
	Loše strane:
	Cena, ograničene ali zadovoljvajuće perfomanse, potrošnja

	Dobre strane:
	Moderan i originalan stil, atraktivan kokpit, opšti kvalitet, odličan odnos vozna dinamika/udobnost, menjač, praktičan prtljažnik
	Loše strane:
	Skromni kapacitet agregata, prostor na zadnjoj klupi u poređenju s pojedinim konkurentima, specifična pozicija instrument table, vidljivost unazad, potrošnja u gradskim uslovima

(3274)