Grand Citroen Berlingo 1.5 BlueHDi/130 EAT8 X-TR – Prijatelj velike familije

U eri SUV modela i električnih vozila, sve je manje porodičnih vanova sposobnih udobno prevesti sedam osoba s neophodnim prtljagom. Alternativa je možda u jednom kvazi vanu tipa Citroen Berlingo XL, posebno što je u ponudi s ekonomičnim i dovoljno snažnim dizel agregatom, isto tako sve ređim u ponudi?

Jeftiniji i prostraniji od bilo kojeg SUV-a s 7 sedišta, Citroen Berlingo XL dobra je prilika za vašu brojnu familiju, računajući i kućne ljubimce? Naravno, pod uslovom da ne patite od zavodljivih formi „džipova“, te da ste spremni zameniti ih jednim dostavnim vozilom, da ne kažem kamiončetom. Lansiran sredinom 2018. godine novi Berlingo 3 zamenio je nakon 10 godina uspešne karijere Berlingo 2, ali ovoga puta s još vise ambicija.

Postavljen na novoj platformi, podigao je lestvicu znatno više, a da nije zaboravio osnovnu namenu: ostati prijatelj porodice. Kada se po prvi put pojavio daleke 1995. godine, u Citroenu su došli na ideju da transformišu malo dostavno vozilo u putničko, kako bi se ponudilo maksimalno prostora i modularnosti uglavnom za transport ljudi, po potrebi i robe. Ova formula, u Francuskoj nazvana „Ludospace“ (nešto kao kvazi Espace), bila je odmah kopirana od strane Renaulta Kangoo, a potom i od drugih prozivođača (VW, Škoda, Fiat, Ford), s više ili manje uspeha.

Dobre dve decenije kasnije, francuski proizvođači potvrđuju svoju dominaciju na ovom polju, posebno Citroen, lansiravši opet pre Renaulta treću generaciju Berlinga. No, kako je oduvek imao brata blizanca, poznatog pod imenom Partner, ni ovaj nije kasnio sa zamenom, s tim da je sada prekršten u Rifter. Uzgred rečeno, od nedavno familija se proširila još jednim veoma bliskim rođakom, postavljenim na istoj platformi i s istim agregatima, radi se naravno o Opelu Combo Life.

Dakle novi putnički Berlingo došao je s željom da ostane lider u ovom segmentu, s nekih 5 miliona prodatih primeraka (obe generacije, računajući i transportnu verziju). Dobro, ali kako i sa kojim argumentima? Rekao bih primenom proverenog recepta, jer iako je vidljivo modernizovan, Berlingo ne odustaje od prvobitne filozofije. Sličan gabarit i prepoznatljiv stil, uz maksimalni unutrašnji prostor i nebrojene praktične elemente, toliko važne prilikom familijarnog putovanja.

Što se tiče samog izgleda povelo se logikom da cilj opravdava sredstvo, što će reći da su forme i dalje kubične. Gledan od pozadi, Berlingo 3 je praktično neizmenjen, sa vertikalno postavljenim zadnjim vratima i svetlima. Spreda do izražaja dolazi aktuelni stilski izraz proizvođača, iako je ovaj evoluirao kod nekoliko novih modela. Jedino je bočna figura značajnije izmenjena, i to samo kada se radi o XL verziji, tj. produženom Berlingu.

Naime, po prvi put Citroen ga je ponudio u dve dužine, standardnoj M, od 4,4 m, i produženoj od 4,75 m, ovde predstavljenoj. Oba opciono mogu posedovati još dva dopunska sedišta, kako bi se udobno transportovalo do 7 putnika. No svima je verovatno jasno da se jedan Berlingo ne kupuje zbog svog očaravajućeg izgleda, da bi se nametnuo kupcima ovaj simpatični Citroen morao je evoluirati i na tehnološkom planu.

Bolje ne može

Iako se Berlingo „civilizovao“, čim se smesti za upravljač do izražaja dolaze geni dostavnog vozila. Osim što je sva plastika kamionski tvrda, vozačeva pozicija je vertikalna, kako i priliči jednom kombiju. A uz jedno ovakavo kamionče podrazumevaju se velike staklene površine, kao i blago povišena pozicija, što dobro dođe u gradskoj vožnji. Osim toga, vertikalno isečen pozadi, Berlingo se može parkirati u milimetar precizno, posebno ukoliko poseduje senzore i kameru, kao u našem slučaju.

Međutim, najveći kvaliteti kriju se u samoj unutrašnjosti, reklo bi se da su dizajneri sarađivali s klincima prilikom kreiranja enterijera. U voženoj verziji Shine ima toliko nadahnutog prostora za odlaganje igračaka, knjiga, tableta, telefona, flaša i flašica sa osvežavajućim pićima, keksa, bombona, kao ni u jednom „pravom“ minivanu i SUV modelu. I prethodni Berlingo bio je talentovan na ovom polju, ali novi je apsolutni šampion, posebno jer su dodati i savremeni elementi, kao što su USB priključci i beskontaktni punjač za smarfon. Sa strane suvozača pronašli smo čak i klasičnu utičnicu od 220 V!

Sama komandna tabla deluje prilično robusno, ali i rustično. Podrazumeva se da je od tvrde plastike, jedino je poklopac za pretinac ispred suvozača obložen nekavom mekanom sintetičkom tkaninom. Instrumenti su klasični (preuzeti iz C3 kao i upravljač) i potpomognuti „head up“ numeričkim pokazivačem (opcija), na kome se mogu pročitati podaci u vezi GPS-a, brzina kretanja, ograničenje brzine… Slične i sve druge podatke pokazuje centralni ekran od 8 inča, osetljiv na dodir.

Pozicija za upravljačem je bez većih zamerki, sedišta su udobna ali je sedalni deo prekratak. Predviđen je i preklapajući naslon za desni lakat, kao i točkić za lumbarnu potporu. Između sedišta ostavljen je široki tunel, tako da se suvozač i putnici pozadi mogu zameniti u vožnji, pod uslovom da niste doplatili za centralni boks. Zgodno i za vozača, jer ukoliko je iz nekog razloga onemogućen da uđe/izađe na svoja vrata, može se kroz suvozačeva lako prebaciti za upravljač.

Kritiku upućujem formi prednjih vrata, odnosno delu prozora. Isečena su ukoso, prema zadnjem delu, što „reže“ lakat kada se izbaci. Kao i pre, ispod sedišta pronalazimo fioke, a na plafonu, uz doplatu, velike boksove. U ranijim druženjima s Berlingom na plafonu je i bila i mlečno bela providna konzola, isto tako zgodna za odlaganje svega i svačega, iznad koje je stakleni panoramik krov (ne otvara se).

Berlingo je dakle preuzeo od svog prethodnika mnogo ideja, računajući i prtljažnik, s pristupom kroz zadnje staklo. Velika vrata nije neophodno otvoriti ukoliko za to nema dovoljno prostora, manji predmeti se lako ubace kroz njega. A kad smo se već latili prtljažnika, zapremina kod „kratkog“ iznosi odličnih 600 litara, odnosno kod voženog XL preko 1,3 kubna metra, pod uslovom da nema zadnjih sedišta.

No krenimo redom, iza vozača i suvozača uglavljena su tri nezavisna, iste širine, ali kako nisu na klizačima, ne mogu se pomerati! Odrasle osobe imaju lak pristup kroz velika klizna vrata s obe strane vozila, no ukoliko se radi o deci biće na muci da ih zatvore. Iz razloga sigurnosti kada su otvorena ostaju blokirana, da bi se „zalupila“ treba imati snage u rukama. Ne razmišljajte o električnoj astenciji, nije uopšte predviđena.

Naprotiv, bočni prozori je poseduju, velika su i spuštaju se dovoljno nisko. Klinci će biti zadovoljni avionskim stolčićima na poleđini prednjih sedišta, kao i boksovima u podu vozila gde mogu sakriti konzole za video igrice. S drugog reda pređimo na treći, gde pronalazimo dva sedišta istih dimenzija kao i u drugom redu, da su hteli verujem da su u Citroenu mogli uglaviti još jedno između. Prostor za kolena i glave je više nego li izdašan, jedino treba malo gimnastike da bi se smestili.

U tu svrhu preklapaju se spoljašnja iz drugog reda, prolaz je dovoljno širok i za odrasle osobe. Da zaključimo, za razliku od pomoćnih sedišta, sklopljenih u dnu prtljažnika, kakva pronalazimo kod velikih SUV-ova i vanova, ovde se ne radi o dečijim sedištima. Adaptirana su za duži put odraslih osoba, i po potrebi se mogu priljubiti uz naslone sedišta u drugom redu, odnosno kompletno se izvaditi. Relativno lako, ali su teška (15,5 kg) i postavlja se pitanje gde ih odložiti ukoliko nemate kuću ili garažu? Jer ukoliko se radi o standardnom Berlingu od 4,4 m, od prtljažnika ne ostaje ništa (samo 65 l), dok XL i dalje poseduje upotrebljivih 320 l.

Stvari se mogu staviti i u prolaz između dva zadnja sedišta, ili eventualno izvaditi jedno ukoliko se radi o šestočlanoj familiji, odnosno kupiti krovni prtljažnik. Pažnja, za njegovu montažu i punjenje neophodne su merdevine, Berlingo ima 1,88 m visine, što će reći da s krovnim prtljažnikom nećete moći ući u mnoge podzemne parkinge. Ukoliko se izvade dva zadnja sedišta prtljažnik poseduje roletnu koja skriva njegovu sadržinu od previše znatiželjnih pogleda.

A ukoliko vam bude potrebna maksimalna zapremina za transport robe, moraju se oboriti sedišta u srednjem redu (poravnata su s podom) i naslon suvozačevog, kada se dobija i do 4.000 litara korisne zapremine prostora. U njegovu unutrašnjost staju predmeti i do 3 m dužine, dakle 2-3 bicikla bez potrebe da im se skine prednji točak. Za našeg Morona, koji ne može da zamisli vozilo bez rezervnog točka, napomena da je predviđen jedan istih dimenzija, ali ne u kabinskom prostoru već ispod karoserije, što znači da će isprljati ruke ukoliko ga mora zameniti.

Mali talentovani

Preuzimanjem savremene EMP2 platforme (kod XL produžena na bezmalo 3 m), Berlingu 3 omogućeno je da dođe u posed opreme na kojoj mu mogu pozavideti pojedini prestižniji modeli. Za neupućene, električna arhitektura ove platfome (na njoj su postavljeni brojni modeli PSA, kao što su Picasso, Space Tourer, 3008 i 5008, Opel Grandland X, DS7…), između ostalog dozvoljava instaliranje brojnih elektronskih sistema.

Navođenje bi dugo trajalo, spomenimo samo auto adaptivni regulator brzine, sistem za održavanje budnosti na auto putu, kameru koja čita saobraćajne znakove, ključ „slobodne ruke“, „head up“ displej… Pored toga, dozvoljava i ugradnju mnogih agregata i menjača grupacije, računajući i najnoviji automatski EAT8, sa osam prenosa.

Upravo ovaj je bio u testiranom vozilu, ali s snažnijim agregatom 1.5 BlueHDi od 130 ks. Za naže tržište uvoznik je predvideo samo slabiju izvedbu od 100 ks u sprezi s ručni petostepenim menjačem, koja se, ukoliko je verovati postojećem cenovniku, prodaje od 18.490 evra, za niži završni nivo Live. Odnosi se na Berlingo XL, dok je kraći M jeftiniji za 1.100 evra. Navodim odmah cene jer je voženi, kakav ga vidite na fotografijama (završni nivo X-TR) znatno skuplji, u Francuskoj se može pronaći po ceni od oko 25.000 evra. Ne u salonima Citroena, gde je cena viša za 20-25 %, već kod nezavisnih prodavaca.

Naime, ovi ih posve legalno uvoze s jeftinijih evropskih tržišta, no kako je Citroen nedavno ukinuo ovu verziju s EAT8, ostaje samo u sprezi s ručnim šestostepenim menjačem. Razlog je količina CO2 koju ispušta, s automatskim menjačem više ne prolazi aktuelne ekološke norme bez visokih taksi… Bilo kako bilo, ima ih „k’o salate“ na tržištu polovnih vozila, ako ste zainteresovani lako ćete ih pronaći s 1-2 godine starosti za nekih 20-ak hiljada evra.

Kada smo i to rešili vratimo se našem malom 1.5 BlueHDi, odličnom u svakom pogledu. Osim što je diskretan, da ne kažem dopadljivog zvuka, pun je k’o oko! Njegovih 300 Nm raspoloživi su rano, nema turbo rupe i retko je prijatan za vožnju. Čak i kada je maksimalno opterećen na visini je zadatka, pre par godina smo s jednim „kratkim“ Berlingom 1.5 BlueHDi/130 EAT8 prošli kroz desetak evropskih zemalja i prevalili 7.000 km za mesec dana.

Dakle, iako ga sada nisam bio u prilici napuniti s familijom i prijateljima te skoknuti do Normandije za vikend (i dalje su na snazi Covid ograničenja) odgovorno tvrdim da nikada nije u deficitu snage. Čak ni na auto-putu, gde mu aerodinamika kao starinski ormar, koji sam nasledio od pokojne tašte, ni malo ne pomaže. Posve je izvodljivo održavati natprosečno veliku brzinu od 150-160 km/h, uz prihvatljive šumove od vetra i gotovo nečujan agregat. Naravno da menjač s 8 prenosa ima svog udela, osim što obara režim rada motora, pozitivno utiče i na potrošnju.

Ovoga puta test vožnju sam završio s nepunih 7 litara ( tačnije 6,8 litara), slična je bila i prilikom spomenute avanture kroz Evropu. Mala napomena, umesto klasične ručice automatskog menjača Berlingo & Company (mislim na bratski Rifter i Opel Combo) poseduju točkič na centralnoj konzoli. Rešenje možda i nije idealno, no Citroen je predvideo i ručice pored menjača i manuelni mod, tako da se prenosi mogu korigovati, ili, izborom manuelnog moda, vršiti po želji.

Samo ponašanje na putu je pre svega sigurno, uz sve navedene elektronske sisteme, perfomantne gume i snažne kočnice (diskovi pozadi), gotovo da nema na čemu da pozavideti bratskom Picassu. Ovoga puta znatno više pažnje posvećeno je i izolaciji, dok o amortizerima nema potrebe trošiti reči. Udobnost nije rezervisana samo za vozača, svi putnici imaju pravo na (pre)mekano i komforno ogibljenje. E sad, jasno je da dinamički kvaliteti ne mogu biti na visini pravih vanova, u krivinama evidentan je transfer mase i znažnije podupravljanje. Rekao bih familijarno vozilo koje se vozi sa respektom prema putnicima i stvarima, kako ih ne bi posle skupljali po njemu…

Uz test vozilo ne pronađoh Grip control, odnosno „elektronsku štaku“ (doplata) koja pomaže u otežanim uslovima vožnje po blatu, pesku i snegu. Prebacuje obrtni momenat na točak koji ima bolji kontakt s podlogom, u čemu mu pomažu specijalne mikst gume. Izuzmemo li dužinu, koja komplikuje stvari prilikom parkiranja (nije lako pronaći mesto u Parizu od 5 m), vožnja po gradu nije nikakva kazna. Snažna električna asistencija, velike staklene površine i odlična vidljivost, doprinose da se znatno lakše vozi nego nego li jedan dostavni Renault Trafic, praktično istih dimenzija (pozajmljen od prijatelja par dana ranije zbog jednog poslića).

Nešto razmišljam dok ovaj tekst privodim kraju, bože kako bi ovaj Berlingo „lego“ mog imenjaku i drugaru Peri, privatniku iz Novog Sada, kao sredstvo za rad (transport kabaste dečije konfekcije) i familijarna putovanja, zajedno se jednom velikom psom haskijem… Možda čak i benzinska verzija 1.2 PureTech od 110 ili 130 ks, jer ne prelazi kao nekada par desetina hiljada kilometara godišnje.

„Bref“ (ukratko na francuskom), neću vas više zamarati, za kraj samo konstatacija da iako nije jeftin, Berlingo XL je ipak znatno jeftiniji, naravno i prostraniji, od svih vanova i SUV sposobnih transportovati 7 putnika. Argumenti koji „pale“ kod kupaca na razvijenim evropskim tržištima, zbog čega ni konkurenti, za razliku od standardnih vanova, ne odustaju od njihovog razvoja. Dokaz za to su najnoviji VW Caddy 5, kao i Renault Kangoo, čija je prva test vožnja zakazana je za sredinu juna…

Tekst i fotografije: Perica Rajković 

	Dobre strane:
	7 pravih sedišta, praktični aspekt, unutrašnji prostor, dinamičan agregat, potrošnja, menjač, nivo raspoložive opreme
	Loše strane:
	Kvalitet plastike i završna obrada i dalje na nivou dostavnog vozila, osetljivost na bočni vetar, snažno naginjanje prilikom temperamentne vožnje, nasloni zadnjih sedišta bez podešavanja, visoka cena

(6153)