1. Home
  2. Testovi
  3. AR test: Mitsubishi Colt MPI HEV/143 Instyle
AR test: Mitsubishi Colt MPI HEV/143 Instyle
22

AR test: Mitsubishi Colt MPI HEV/143 Instyle

1.46K
22
Podelite sa prijateljima:

Povampireni Colt

Nakon što je nestao s scene pre desetak godina, Mitsubishi Colt vaskrsnuo je u telu Renaulta Clija! Nimalo orginalno ali neophodno rešenje, u protivnom Mitsubishi se ozbiljno mogao zamisliti nad svojom sudbinom…

Za male japanske proizvođače, kao što su Suzuki, Subaru i Mitsubishi, evropsko tržište je ogroman izazov! Veoma zahtevno po pitanju dizajna, tehnologije i raznoraznih ekoloških i sigurnosnih normi, ujedno je konkurentnije od svih ostalih tržišta, kako bi se na njemu opstalo neophodno je stalno ulagati i inovirati!

Upravo zbog ovako složenih okolnosti Mitsubishi je pre koju godinu razmišljao da digne ruke od Evrope i povuče se, kao što je to svojevremeno uradio Daihatsu. Finalno nije, pre svega zahvaljujući partnerstvu s alijansom Renault-Nissan, te je od prvog navedenog prošle godine preuzeo model Captur, za potrebe kuće kršten u ASX (test), da bi nedavno svetlost dana ugledao Colt, kao što rekosmo klonirani Renault Clio pete generacije.

Cilj je obogatiti ponudu bez imalo ulaganja i ujedno zadovoljiti Brisel na polju globalne količine izduvnih gasova na koju Mitshubishi ima pravo. Iskreno govoreći izbor Captura i Clija je više nego opravdan, oba modela spadaju u najtalentovanije predstavnike u segmentu, osim toga Clio je nedavno restilizovan, od čega je korist imao i Colt.

U ponudi tako imamo ukupno pet modela, pikap L200, omatoreli Space Star i krosover Eclipse Cross, a sve u iščekivanju potpuno novog Outlendera, za kraj ove godine. Da se razumemo, ovakva praksa nije strana u automobilskoj industriji, odgovorni u Mitsubishiju ni ne kriju svoje zadovoljstvo, štaviše veoma su zadovoljni i s optimizmom gledaju na budućnost.

Po rečima madam Karolin Keku, šefice marketinga u Francuskoj koja mi je predala ključeve, mnogi potencijalni kupci ni ne znaju da se radi i kloniranom Cliju, posebno izvan francuskog tržišta. Da, dragi moji, nisu svi upućeni u automobile i automobilska zbivanja kao vi koji nas pratite, ako na „nosu“ vozila stoji znak Mitsubishija i isto to piše na petim vratima, onda je to Mitsubishi i tačka!

Dakle, nakon odluke da se posluže Clijom na odgovornima je ostalo samo da se pozabave imenom, izbor je pao na Colt, jedno od poznatijih u istoriji proizvođača, koje je „u opticaju“ još od 1962. godine. Colt je tako doživeo šest generacija i nebrojene izvedbe karoserije (pogledajte fotografije), pre nego što je 2013. ukinut, kada ga je na izvestan način zamenio mališan nazvan Space Star. Svojevremeno, dakle po dolasku u Francusku 1991. godine, vozikao sam se Coltom treće generacije, no oku mi je par godina kasnije zapao jedan Colt 4, simatični mali hečbek s troje vrata, pokretan motorom 1.3/74 KS (postojala je i snažnija verzija 1.6 od 113 KS).

Nažalost, zbog previsoke cene osiguranja, koja u Francuskoj može biti duplo veća za neki „egzotičan“ model (cena servisiranja i rezervnih delova je od presudnog značaja, često su više stotina procenata skuplji od francuskih modela), odlučih se za jedan Clio 2.

Današnji Colt koristi isključivo Renaultove pogonske jedinice, odnosno Nissanov blok 1.6 kada je reč o hibridnoj verziji, dok je spoljašnji izgled, izuzmemo li prednji deo, verna kopija Clija. No, čak ni tu razlike nisu flagrantne, ukoliko ih stavimo jedan pored drugog možemo se uveriti da su forme svetlosne grupe, odbojnika i poklopca motora identične, jedino je prednja maska kod japanskog predstavnika bogatiji za par metaliziranih lajsni, u aktuelnom stilu Mitsubishija.

Promenjena je naravno i značka proizvođača (Francuzi to nazivaju Logo), kao i aluminijumski naplaci, dok je na petim vratima umesto Renault ispisano Mitsubishi. I to je to, uostalom odgovorni kod Mitsubishija ni ne kriju da se radi o Cliju 5, iz prostog razloga jer ovaj ima odličnu reputaciju i realno je jedan od trenutno najboljih mališana u segmentu.

Ima li razlike u unutrašnjosti?

Nema, izuzmemo li znak japanskog proizvođača na upravljaču sve ostalo je apsolutno isto kod oba modela. Uostalom, silaze s iste proizvodne trake u turskoj fabrici, te je logično da poseduju identičan dizajn enterijera, čak i upotrebljene materijale. Naravno, mnogo toga zavisi i od završnog nivoa, kod voženog hibrida sve je u superlativima, posebno jer je nivo osnovne opreme kod Mitsubishija bogatiji, što se odražava i na cenu.

Colt je opet profitirao od restilizacije Clija jer su i ovde izvršene izvesne korekcije; konkretno, upotrebljeni su novi materijali (pojedina plastika i tekstil na sedištima), no Colt nema pravo na „sportsku“ verziju Esprit Alpine kao Clio. Njegov enterijer nije dakle toliko atraktivan, no lepo ipak sve to deluje, plastika je uglavnom mekana i kvalitetna, po ugledu na sivo platno s prugama na sedištima, koje me neodoljivo podseća na moje matursko odelo od pre 46 godina. Naravno da ga se i dalje dobro sećam, jedna je matura a i bilo mi je prvo odelo u životu, tek pre koju godinu završilo je u kontejneru za đubre!

Ubačeno je čak i ambijentno led osvetljenje po obodu centralne konsole, na kojoj je smeštena ručica automatskog menjača, klasične koncepcije. Voženi hibrid se od standardnih verzija razlikuje samo instrument tablom, adaptiranoj upotrebljenoj tehnologiji. Kompletno je numerička sa specifičnim pokazivačima za stanje baterije i informacije u vezi pogonskih agregata.

Već kao po običaju kod Renaulta i ovde pronalazimo vertikalno postavljen ekran za multimedija od 9,3 inača, ispod koga su odvojeni prekidači i komande klima uređaja. Nije se zaboravilo ni na praktične detalje, samim tim što je mehanička ručna kočnica kod voženog zamenjena automatskom električnom, pronašlo se mesta za udubljenje za limenke. Kad se malo „zgužva“ stane nekako u vrata i ta moja test flaša od 1,5 litara, dok je u dnu centralne konzole predviđeno mesto za bežično punjenje smartfona. Ukupni kapacitet svih boksova iznosi 26 litara.

Za lepim malim upravljačem vozač se odlično oseća, bez da se može sakriti činjenica da smo u B segmentu. Napred još i postoji iluzija prostranosti jer se sedišta mogu iznenađujuće daleko odgurnuti i spustiti, no na zadnjoj klupi dve odrasle osobe moraju da računaju na solidarnost vozača i suvozača. Ništa neobično u segmentu, uostalom na ovom polju Clio, pardon Colt, bolji je od pojedinih konkurenata, kao što je to recimo nedelju dana kasnije vožena Opel Corsa.

Osim toga i pristup zadnjoj klupi je relativno lagan, zadnja vrata su dovoljno velika, no iako u dizajnerskom smislu lepo ukopmonovane, skrivene kvake pri vrhu istih nisu preterano praktične. Dakle, na zadnjoj klupi prostor za kolena i glave zadovoljava osobe do recimo 1,8 m, koje se u krivinama ne mogu pridržavati ručicama na plafonu, jednostavno su zaboravljene! Za razliku od verzija sa samo SUS agregatom prtljažnik je kod hibridne verzije smenjen na nekih 300 litara, u njegovom dnu je baterija, tako da nema mesta ni za rezervni točak.

Zbogom dizeli

Iako je Clio jedan od retkih predstavnika u segmentu koji u ponudi i dalje ima odličan mali dizel blok 1.5 BluedCi/100 ( rezervisan za test vožnju sredinom marta meseca), Mitsubishi ga ne želi u Coltu, po ugledu na TNG (tečni naftni gas). Pored voženog 1.6  MPI HEV/143 (kod Renaulta nazvan e-Tech/145), ispod haube Colta pronalazimo MPI/67 KS (SCe kod Clia) i MPI-T od 91 KS (TCe kod Clia), isključivo napajane benzinom.

Kao što verovatno znate kod većeg Captura, odnosno Mitsubishija ASX, pored hibridne verzije (HEV) predviđen je i PHEV, ne i kod dvojca Clio/Colt. Tim bolje, PHEV je ipak osetno teži i pre svega skuplji, „job“ odlično obavlja i klasičan hibrid. Umesto baterije od 10,4 kWh (9,8 kWh upotrebljivih) kod PHEV-a, kod voženog HEV-a ima kapacitet 1,2 kWh i teška je 40 kg (preko 200 kg kod PHEV-a).

Manje kapaciteta za posledicu ima i manje električnih konja, umesto 66 KS, kod „običnog“ hibrida elektromotor razvija 49 KS. Što se tiče termičkog agregata treba reči da se u oba slučaja radi o atmosferskom 1.6/91 KS, poreklom iz Nissana, što se pokazalo kao razumno rešenje. Naime, poznat je kao ekonomičan i pre svega pouzdan blok, dok snaga zadovoljava, uzevši u obzir da mu svestrano pomaže elektromotor.

Ukratko, kao i Clio i Colt je prepun novih rešenja, svojevremeno Renault je zaštitio preko 150 patenata, kao što je eliminacija klasične spojnice, čime se uštedelo na proizvodnji i dobilo dovoljno prostora ispod haube za ugradnju električnih agregata. Jer i obični hibrid poseduje dva elektromotora, snažniji kao što rekosmo razvija 49 KS i 205 Nm, dok je slabiji od 20 KS (50 Nm) u funkciji starter-generatora i spojnice.

U paru s četvorocilindarskim 1.6/91 (148 Nm pri 3.200 o/min) ukupna deklarisana snaga iznosi 143 KS (kod Renaulta se navodi 145 KS, no nema razlike u snazi). Sasvim dovoljno za svakodnevnu upotrebu, iako je teži od trocilindarske benzinske verzije 1.0/91 za oko 150 kg. Baterija i elektromotori uzimaju danak, bez obzira što se uštedelo na težini zahvaljujući odsustvu klasične spojnice.

Ponovimo još jednom, Renault je ovde primenio rešenje iz Formule 1 i uveo takozvani „dog-clutch“ automatski mjenjač, s četiri prenosna odnosa za benzinski agregat, i još dva kada je u električnom modu funkcionisanja. Ukratko, jedan od elektromotora (slabiji), koji ne pokreće točkove, između ostalog zadužen je za sinhronizaciju prenosa. Proizvođač navodi da su u poređenju s klasičnom spojnicom smanjeni gubici trenja i poboljšan odziv na gas, kao i bolje rekuperisanje energije prilikom oduzimanja gasa.

Baterija se dopunjuje isključivo preko termičkog bloka, kao i prilikom usporenja i kočenja. Dakle klasičan hibrid kakve Toyota koristi već par decenija, koji su se pokazali pouzdanim, ekonomičnim i prijatnim za upotrebu, posebno u gradskoj vožnji. U urbanoj upotrebi hibridni sklop aktivan je tokom 40-50 % vremena, što značajno smanjuje prosečnu potrošnju SUS agregata.

Lepo, kažete, a kako sva ta skalamerija funkcioniše na putu i u svakodnevnoj upotrebi? Po davanju kontakta Colt se u principu pokrene na struju, što pre svega zavisi od stanja baterije. Bez ikakve pomoći SUS agregata uspeo sam ga pogurati do 70 km/h, odnosno preći 4-5 kilometara. No, čim se jače pritisne na papučicu gasa aktivira se benzinac, ponekad i sam od sebe, tek da bi se dopunila baterija. Na kratko ali u povišenom režimu rada, kao kada je povučen „sauh“.

Bez obrtomera (nije predviđen), rekao bih da se vrti na između 1.500-2.000 o/min. Nakon minut-dva se ugasi ili stiša, tj njegov režim rada se spusti na normalu, što je u potpunosti automatizovan proces. A kad smo već kod SUS agregata 1.6 brzo pokaže svoje limite, no u paru s elektromotorom maksimalna snaga dovoljna je za jednu dinamičnu, ukoliko ne isportsku vožnju. Elektromotor je često angažovan prilikom gradske i prigradske vožnje, čime se objašnjava niska potrošnju benzina.

Bez ikakve želje za ekonomisanjem uverih se da u ovakvim okolnostima potrošnja iznosi 4-4,5 l, pa i manje. Na otvorenom putu je nešto viša, recimo oko 5-5,5 l, podrazumeva se bez „divljanja“, u standardnom ili ECO programu (izbor se vrši preko sistema Multi-Sense), koji favorizuje električni mod. Ukoliko ste se zapitali šta se dešava kada se baterija ispazni, odnosno kolika je onda potrošnja goriva, odgovor je identičan!

Jer, baterija se nikad kompletno ne isprazni, njen kapacitet uglavnom varira između 1/3 i 2/3 od maksimuma, što se može pratiti na instrument tabli ili centralnom ekranu. Čim nivo opadne benzinski agregat dopuni je „na brzaka“, ukoliko se već nije dovoljno dopunila prilikom kočenja i usporenja. U tom cilju i ovde se srećemo s dva nivoa kočenja motorom, prvi se angažuje postavljanjem ručice menjača u mod Drive, a drugi kada se ista još jednom povuče ka sebi (Brake), kada je rekuperisanje energije veće, to jest vozilo snažnije usporava. Tim bolje jer ponekad kočnice čudno reaguju, što nikako ne dovodi u pitanje njihovu efikasnost i snagu kočenja.

Izborom programa Sport jasno je da potrošnja poraste, no gotovo nikada preko 6 l, dok na auto-putu, kada uglavnom funkcioniše benzinski blok, iznosi oko 6,5 litara. U vožnji na otvorenom putu četvorostepeni menjač pokazuje izvesne slabosti ukoliko se vozi dinamičnije, preciznije rečeno okleva s izborom adekvatnog prenosa. Naime, ukoliko se pri višim brzinama snažno nagazi na papučicu gasa, zbuni se i ne zna da li da zadrži angažovani, to jest najviši prenosni odnos (četvrti), ili da prebaci u niži, što je ponekad nemoguće jer su obrtaji motora previsoki.

Podrazumeva se da mu u ovakvim okolnostima opet u pomoć priskače elektromotor, tako da se na kraju nekako izvuče iz nezavidne situacije. Ubrzanja i međubrzanja su međutim veoma dobra, iako se to ne bi reklo jer su previše linearna. No, cifre ne lažu, do 100 km/h iz mesta ubrza ispod 10 s, a od 80-120 km/h za samo 6 s, što i te kako dobro dođe prilikom delikatnih preticanja. Šlag na tortu je potrošnja, moja se stabilizovala na skromnih 5,2 l, bez da sam ga štedeo i vozio penzionerski!

Uz rezervoar od 39 litara (42 l kod običnog benzinca) autonomija iznosi preko 700 km, dobar podatak za vozilo u B segmentu. Za neupućene Clio i Colt postavljeni su na polivalentnoj platformi CMF-B, zahvaljujući kojoj je omogućena elektrifikacija. Sve u svemu savremen mališan, prijatan i lak za vožnju, sve komande su mekane k’o puter, po ugledu na promenjivu električnu asistenciju upravljača, koja se opet podešava preko Multi Sensea. Njime se biraju i programi vožnje, odnosno personalizuje ekran i instrument tabla.

Ponašanje na putu je sigurno, da bi se destabilizovao mora se bogami „debelo“ preterivati s optimizmom. Ovaj moj beše obuven u gume dimenzija 205/45 R17, odlične za voznu dinamiku, ali je po lošem putu i prilikom prelaska preko „ležećih policajaca“ udobnost donekle narušena.

Malo po malo stigosmo do cene i opreme, nažalost na sajtu domaćeg uvoznika nema ni reči o Coltu, u ponudi je samo L200. Ostaje mi da vam prenesem cene koje se praktikuju u Francuskoj, za voženi, u najvišem završnom nivou Instyle potrebno je 29.990 evra, dok početna cena iznosi 18.000 evra!

Teško ju je uporediti s cenom Clija jer je oprema različita, no Colt je evidentno nešto skuplji, što se opravdava petogodišnjom garancijom (kod Clija iznosi dve godine), plus 8 godina ili 160.000 pređenih kilometara za bateriju. Već kao po običaju neću vas zamarati detaljima, u voženom Instyle (najviši završni nivo) nema šta nema od opreme, u serijskoj su između ostalog grejana prednja sedišta i upravljač, kamera od 360°, hi-fi sistem Bose, adaptivni regulator brzine, selektor Multi Sense…

Dovoljno da se preotme po koji kupac Clia, posebno izvan francuskog tržišta, gde nazovi prestižniji znak japanskog proizvođača može odneti prevagu.

Bogami, Colt su zagledali zainteresovano i mnogi francuski vozači, osetivši da tu nešto ne „štima“, instiktivno prepoznajući forme Clija. Bilo kako bilo ovde imamo posla s jednim lepuškastim i nadasve talentovanim mališanom, sigurno jednim od najboljih u klasi, bez obzira kakvo mu je ime!

Tekst i slike: Perica Rajković

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: Hečbek
Vrata/Sedišta: 5/5
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4.050/1.798/1.440 mm
Međuosovinsko rastojanje: 2.583 mm
Zapremina prtljažnika: 301 l
Masa praznog vozila: 1.365  kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: 4/benzin
Zapremina: 1.598 cm3
Snaga: 93 + 49 + 20 KS
Maks. obrtni moment: 144 Nm + 205 + 50 Nm, ukupni maksimalni 280 Nm

Pogon

Tip: Na prednje točkove
Menjač: Automatski 4+2

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: Mekferson/elastična osovina s spiralnim oprugama
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/diskovi
Pneumatici napred/nazad: 205/45 R17

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 9,3 s
Maks. brzina: 180 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: Benzin
Zapremina rezervoara:  39 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 4,2/5,2
Emisija CO2: 96

Cena

Cena u Francuskoj za 1.6 HEV/143 od 26.490 evra   

Dobre strane:

Dopadljiva restilzacija, potrošnja, perfomanse, odnos vozna dinamika/udobnost, kvalitet enterijera i oprema, petogodišnja garancija

Loše strane:

Minimalne razlike u poređenju s Cliom, menjač prilikom temperamentnije vožnje, perfomanse benzinskog 1.6, smanjena zapremina prtljažnika, cena
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 7,5 Ukupno 7,75
Enterijer: 8
Kvalitet izrade
Karoserija: 7,5 Ukupno 7,75
Kabina: 8
Praktičnost
Karoserija: 7,5 Ukupno 7,75
Kabina: 8
Komfor
Napred: 7.5 Ukupno 7,25
Pozadi: 7
Vozne osobine
Upravljivost: 8 Ukupno 8
Performanse: 8
Šasija
Ogibljenje: 8 Ukupno 8
Kočnice: 8
Motor
Performanse: 8 Ukupno 8,5
Potrošnja: 9
Menjač
Preciznost: 7 Ukupno 6,75
Efikasnost: 6,5
Cena
Prihvatljivost: 7
Ocena: 7,639

(1455)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

22 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
zex

katastrofa na šta je spao Mitsubushi … od Lancera do 3000gt , sad prepakovani Renault… samo Badge nalepili…ne znam …bolje da se ugase !!!!!!

M M

Da nije Renola, i ugasili bi se. I Nisan takođe.
Japan djubre nije premija.
I to što je Micu imao par sportskih vozila za respekt, ne znači kvalitet za boraniju zbog koje je i proopao
I treba govna ugasiti. I Nisan i Micu. To su krševi za medalju.
To što ima Nisan GTR ili što je imao Lanser EVO, ne znači ništa za ove kanturine koje jede korozija ko miš kačkavalj

Popeye

Ne komentarisi auto Koji nisi vozio.

BB

Duša Mitsubishi (ako dijamanti imaju dušu) u tijelu Rensulta sa srcem Nissana…

S mile

Nekada davno, procitah da 90% kupaca BMWa ne zna da ima zadnji pogon. Posle je dobio i prednji pogon. Pa i nije bilo cudno.

Masa kupaca, a uzmite i sami sebe nije upoznata sa mnogo stvari koje kupuje. Tako i ovaj Micubisi prolazi iako je Reno.

Simpatican malisa, gradski zvrk. Valjano skup. Barem za nas.

Da, ziva tuga, za Micubisi, od onakve firme, sa apsolutno prepoznatljivim modekima, sada su samo rebedzovani renoi…

Nadam se da ce naci svoj DNK i nastaviti svojim putem

Branko

A gle, dolazi novi Outlander u EU krajem godine, nakon toga 2 nova BEV-a… Već su bili objavili povlačenje iz EU, ali su ipak ostali. Valjda je ovo s Renault-om rješenje u nuždi dok ne razviju svoje modele…

M M

Mile, ovo je nije tuga za Micu – bicu, nego za Renault, da opet japaner krševe vadi iz govna.
Tek, Clio je premija uvek bio za Kolta

Popeye

Nemas ti ,sine,dovoljno km.za ovakva neozbiljan komentar.

M M

Popaje, nije sve što leti spanać…..
A ono „sine“ verovatno bi tebi mogao biti deda. I godinama i kilometražom od par miliona km. I brojem novih automobila kojima sam ja bio prvi, to jeste uzeo im „nevinost“……
Zato slušaj đeda šta ima da ti kaže

MRN

Ja se već uplaših da ću ja morati da te „branim“ 😊 A što bi mi na neki način čak i bio „problem“, jer se po mnogim pitanjima sa tobom ne slažem 😊

M M

I se sam sa sobom često ne slažem. Besedim. Filozofiram. A šta drugo, kad više nikoga ne zanima mehanika, elektrika, znanje. Najviše me fascinira, nestalo načisto VW manijaka – čitaj faniva. Nema ni BMW – Merc dijaloga. Sad su na sceni japaneri a polako preuzimaju primat koreja seratori. Čudna vremena došla. Izgleda ovaj globalizam je ljudima popio pamet. Zato, sevap je kvariti sreću ovoj novoj glupan generaciji Azija vozila. Svašta smo viđali, ali ovi novi su totalno bez bilo kakvog znanja – obrazovanja o automobilu. Sad ko se razume u krilatice, BEV HEV i sl, smatra se iskusnim seratorom. Jednostavno… Pročitaj više »

MRN

Ja se slažem da je sve otišlo u 3PM, ali, se ne slažem sa ostalim. A i ne razumem zašto te neriviraju vozila iz Azije, kada je prošle godine u Evropi najprodavaniji bio VW, dok je Toyota bila tek druga (a škoda odlična sedma ): Top 15 najprodavanijih brendova u 2023. godini: Volkswagen – 1.343.740 prodatih primeraka Toyota – 819.544 Audi – 730.690 BMW – 725.083 Mercedes – 702.886 Renault – 678.236 Škoda – 674.464 Peugeot – 635.176 Kia – 555.033 Ford – 551.939 Dacia – 550.889 Hyundai – 528.645 Opel/Vauxhall – 455.762 Fiat – 373.249 Citroen – 368.973 Ne… Pročitaj više »

M M

NIsam ja gore komentarisao vozila, nego „fanove“, i generacije cirkusanata koje se smenjuju.

Na listi prodaje ništa novo. Tojota je decenijama u vrhu, a posebno sad ka su hibridi u pitanju.

I ako pogledaš tvoj zadnji pasus, u njemu kaže prodaja baterijaša 10 a dizela 13 posto…… I to posle silnih subvencija za baterijaše i malusa za dizelaše.
Čak se nisu ni izjednačili.

A tebi je možda, ovaj novi razvoj blejećih „tehnologija“ jako zanimljiv. A meni nije sigurno. Eto vreme će pokazati.

MRN

Pa, na nivou automobilske znatiželje me još uvek interesuje dosta toga. I drago mi je zbog toga. Što ne znači da sam srećan zbog najavljenog/zacrtanog smera razvoja auto industrije u Evropi (mada ni sve to nije „zapisano u kamenu“, kako to nedavno reče direktor MB-a) A na nivou razmišljanja potencijalnog kupca svakako ne kupujem sve što me načelno interesuje u smislu same spoznaje. Tako nisam nikada radio, niti sam za to ikada imao dovoljno novca. Ali, kada bih imao ekonomske i druge predispozicije (pa i adekvatne smeštajne kapacitete), voleo bih imati jedan vozni raznovrsan park od „par komada“. Ne baš… Pročitaj više »

M M

Znam te ja šta razmišljaš 🙂 Trenutni razvoj kategorija vozila, po veličini i pogonu je bolestan. I ja bi voleo da imamneki mali BEV za po gradu i okolo, ali mali ii normalan. To podrazumeva težinu do 500 – 600kg, dužinu do 3,5m. Max brzine do 100 km/h, dometa oko 200 km. Na ovakvo vozilo trebalo bi dati subvencije (ako je normano na vozila davati subvencije). A ovi „đipovi“ na BEV, pa subvencije = cirkus i vređanje inteligencije. A ako pogledaš, ovakva vozila koja sam naveo skoro da ne postoje. Čak ako pogledaš, neke budale su skoro zabranile E trotinet.… Pročitaj više »

Branko

Peki, mislim da se L200 ne prodaje u EU još od 2020. godine. Nema ga na stranicama distributera u Njemačkoj, Austriji,… Naime, Mitsubishi nije prilagodio 2.2 dizel na EURO6d, samo EURO 6dtemp. Dakle, u 2021 nije više bila moguća registracija u EU.

Peki

Na sajtu uvoznika za Srbiju stoji da se L200 prodaje po ceni od 35.388 do 45.228 evra! Dakle u Srbiji se prodaje ali Srbija nije u EU…

Branko

Ok, jasno. Krivo sam te razumio, dobio sam dojam da misliš na Francusku…

Peki

Nista od Francuske, ovde se praktikuje tkz. malus za „prljave“ verzije, koje zbog toga kostaju duplo skuplje. Taj L200 moze da prode samo na trzistima kao sto je srpsko. Inace Subaru u Francusku vise ni ne uvozi modele s bokser motorom (kazem Subaru jer je isti uvoznik kao i za Mitsubishi), imaju samo elektricni model Solterra koji je isto tako klonirana Toyota.

MRN

Dobra cena za Clio.

Popeye

Do danas presao sa mojim autom 624880km. U pitanju je Mitsubishi Lancer 1.6 mivec benzinac,,,2010god. Auto jos uvek lepo radi. Voleo bih da raznorazni strucnjaci parkiraju svoje supermasine pored mog Japanca,da uporedimo. Napominjem da Sam sem malog servisa na svakih 10hkm dva puta menjao lanac I to je to.

s mile

Brat moj, odvoji vremena za jednu pisaniju uz par fotki, i pošalji redakciji, lepo bi bilo da pročitamo o tvom Lanceru.