Почетна Testovi Citroen Berlingo – Kraj dominacije
Citroen Berlingo – Kraj dominacije
23

Citroen Berlingo – Kraj dominacije

1.52K
23

Još do juče uglavnom pokretani dizel agregatima, takozvani kvazi minivanovi, tipa Citroen Berlingo, sve više usvajaju benzinske motore. S jednim takvim proveli smo pune tri sedmice, uverivši se u njegove brojne kvalitete.

Tokom božićnih i novogodišnjih praznika život se u Francuskoj odvija usporenim ritmom. Osim dečjeg raspusta, zatvorena su vrata mnogih preduzeća i fabrika, posebno u automobilskoj industriji. Naime, pored godišnjeg odmora u trajanju od tridesetak radnih dana (minimum 25 za početnike pa sve do 40 dana za one s dužim radnim stažem), zaposleni koji rade 38 i više časova nedeljno (zakonom je predvideno 35) “zarade” još desetak dana godišnje, koje im poslodavci često nametnu upravo u ovom periodu.

Citroen, Peugeot i Renault praktikuju ovo već decenijama, te se proizvodne trake uglavnom zaustavljaju, ne bi li se obavio neophodan remont i potrošili zarađeni slobodni dani, nazvani RTT (Réduction du Temps de Travail). U tom periodu zatvaraju se i press vozni parkovi, što znači da vlada “suša” po pitanju test vožnji. Znajući sve to, svake godine kontaktiram retke atašee za štampu voljne ustupiti mi vozilo tokom praznika na “supertest” u trajanju od par sedmica. Ovoga puta u susret mi je izašao Citroen, no kako u poslednje vreme nema previše noviteta, izbor je pao na benzinski Berlingo 1.2 Pure Tech od 110 ks.

Sa dizelom 1.5 BleHDi/130 smo se već više puta družili, kako u Berlingu, tako i u Peugeot Rifteru i Opelu Combo, koji se evidentno pokazao u najboljem svetlu, ali u kombinaciji s automatskim menjačem EAT8, za posledicu ima (pre)visoku cenu. Ponuđene su naravno i slabije verzije istog bloka od 75 i 100 ks, no izuzmemo li najslabiju verziju, benzinski 1.2 Pure Tech/110 znatno je jeftiniji, i za razliku od njih poseduje šestostepeni ručni menjač (dizeli od 75 i 100 ks samo petostepeni). Verovatno vam ne treba ponavljati kako su poslednjih par godina dizeli na lošem glasu i kao takvi pojedini su već prognani s ulica mnogih evropskih gradova, što svako ide na ruku malim benzincima, autorizovanim za vožnju i prilikom najvećih zagađenja.

Personalizovane trojke

Posve opravdano zainteresovani za ovakav tip vozila mogu se naći pred dilemom zašto kupiti jedan Berlingo kada su Rifter (nekadašnji Peugeot Partner, koji je zadržao ovo ime kada se radi o transportnoj verziji) i Combo praktično ista vozila, uz par različitih estetskih detalja. Skoncentrisani uglavnom na prednji deo, proizvođači su zadržali svoje identitete u vidu prepoznatljive maske i svetlosne grupe. Sve je dakle stvar poverenja u određeni brend, kao i cene i opreme, tako da razlike mogu iznositi i do par hiljada evra uz istu pogonsku jedinicu.

U Francuskoj, najskuplji je Peugeot, na drugom mestu je Citroen i na kraju fenjer nosi Opel, što ne mora biti slučaj na ostalim tržištima. Ukoliko vas, posve logično, spoljašnjost Berlinga ostavi ravnodušnim i nezainteresovanim za kupovinu, unutrašnjost sigurno neće. Naravno da za njim, odnosno jednim “Ludospace”, kako se nazivaju u Francuskoj, treba da postoji realna potreba (brojna familija ili transport veće količine stvari i robe), no ukoliko je taj uslov ispunjen, nećete biti razočarani, jer još od 1995., kada je Citroen po prvi put transformisao malo dostavno vozilo u putničko, Berlingo žari i pali na ovom polju.

S preko 5 miliona prodatih primeraka (sve generacije, računajući i transportne verzije) bio je i ostao lider u segmentu. Dobro, ali kako i s kojim argumentima? Rekao bih primenom proverenog recepta, jer iako je značajno modernizovan, Berlingo ne odustaje od prvobitne filozofije. Sličan gabarit i prepoznatljiv stil, uz maksimalni unutrašnji prostor i nebrojene praktične elemente, toliko važne prilikom porodične upotrebe. Što se tiče samog izgleda, povelo se logikom da cilj opravdava sredstvo, što će reći da su forme i dalje “kockaste”. Ovoga puta Berlingo je ponuđen i u dve dužine, standardnoj M, od 4,4 metra, i produženoj od 4,75 metara. Kod obe se može doplatiti za još dva dopunska sedišta, kako bi se udobno transportovalo i do 7 putnika. No svima je verovatno jasno da se jedan Berlingo ne kupuje zbog svog očaravajućeg izgleda, da bi se nametnuo kupcima ovaj simpatični Citroen morao je evoluirati i na tehnološkom planu.

Standardni i produženi Berlingo

Bolje ne može

Iako se Berlingo “civilizovao”, čim se smesti za upravljač do izražaja dolaze geni dostavnog vozila. Osim što je sva plastika kamionski tvrda, vozačeva pozicija je vertikalna, kako i priliči jednom kombiju. No kako se i sedište i upravljač podešavaju po svim pravcima, vozač lako pronađe željenu poziciju, posebno jer je i samo sedište veoma udobno za ovakav tip vozila. A uz jedno kamionče podrazumevaju se i velike staklene površine, kao i blago povišena pozicija, što dobro dođe u gradskoj vožnji.

Osim toga, vertikalno isečen pozadi, Berlingo se može parkirati u milimetar precizno, posebno ukoliko poseduje senzore i kameru, kao u našem slučaju. Sve se naravno lepo vidi na velikom ekranu od 8 inča, osetljivom na dodir, nakačenom na centralnu konzolu.

Međutim najveći kvaliteti kriju se u samoj unutrašnjosti, reklo bi se da su dizajneri sarađivali sa dečijim zabavištem prilikom kreiranja enterijera. U voženoj verziji Shine ima toliko nadahnutog prostora za odlaganje igračaka, knjiga, časopisa, telefona, flaša i flašica s osvežavajućim pićima, kutije keksa, bombona…, kao u nijednom vozilu koje sam u poslednje vreme bio u prilici voziti.

I prethodni Berlingo bio je talentovan na ovom polju, ali novi je apsolutni šampion, posebno jer su dodati i savremeni elementi, kao što su USB priključci i beskontaktni punjač za smartfon. Sa strane suvozača pronašli smo čak i klasičnu utičnicu od 220 V! Na komandnoj tabli je recimo dupli pregradak za rukavice, zbog čega je vazdušni jastuk prebačen na plafon, što za posledicu ima uklanjanje suvozačevog ogledalca na zaštitniku za sunce, po ugledu na C4 Cactus. Za moje dame koje su u njemu provele sate i sate ovo je apsolutno najveći nedostatak…

Kao i pre, ispod sedišta pronalazimo fioke, a u podu i na plafonu velike boksove. Na plafonu je i mlečno bela providna konzola, isto tako zgodna za odlaganje svega i svačega, iznad koje je stakleni panoramski krov (ne otvara se). Berlingo je dakle preuzeo od svog prethodnika mnogo toga, računajući i prtljažnik, nazvan Modutop, s pristupom kroz zadnje staklo. Velika vrata nije neophodno otvoriti ukoliko za to nema dovoljno prostora, ili se jednostavno radi o manjim predmetima. U tom cilju polica u prtljažniku može se postaviti i na središnji nivo. A kad smo se već latili prtljažnika, njegova zapremina ide i do čitavih 750 litara, odnosno 850 litara kada se radi o XL varijanti.

Svojevremeno sam u prilici smestiti se i u “dugi”, kada sam se mogao uveriti da su dva dopunska sedišta i raspoloživ prostor dovoljni za korpulentne putnike. Osim što poseduju izdašne dimenzije, smeštena su na klizačima, s hodom od 15 centimetara. Ne i u drugom redu, ali su zato nezavisna, počevši od drugog završnog nivoa. Uz to, kao i kod nekog pravog mini vana, preklapaju se, kako bi se oslobodio maksimalni utovatni prostor. Kada se obori i suvozačevo, standardni Berlino od 4,4 metra može primiti u svoja “njedra” predmete dužine 2,7 metara, sasvim dovoljno za veliku rolnu tepiha ili evro paletu. Podrazumeva se da su za utovar robe, odnosno ulazak putnika, zadržana bočna klizna vrata, na kojima su sada standardna stakla s električnom asistencijom. Jeste da se ne spuštaju kompletno (7-8 centimetara ostaje napolju), ali zauzvrat tu su integrisane zavesice za zaštitu od sunca.

Kao što smo već rekli, upotrebljena plastika i dalje nije na nivou jednog C4 Space Tourer (bivsi Picassso), no ipak je primetan znatno viši kvalitet fabrikacije u poređenju sa predhodnm Berlingo. Za kupce koji žele malo više orginalosti, Citroen je predvideo završni nivo XTR, “veselije” unutrašnjosti, ali istog odstojanja od tla.

Oprema za primer

Preuzimanjem savremene EMP2 platforme, Berlingu 3 omogućeno je da dođe u posed opreme kakvu poseduju najsavremeniji SUV/krosoveri i pravi monovolumeni. Za neupućene, električna arhitektura ove platfome (na njoj su postavljeni brojni modeli PSA, kao što su Picasso, Space Tourer, 3008 i 5008, Opel Grandland X, DS7 …), između ostalog dozvoljava instaliranje brojnih elektronskih sistema, poznatih nam iz znatno prestižnijih modela. Navođenje bi dugo trajalo, spomenimo samo autoadaptivni regulator brzine, sistem za održavanje budnosti na auto-putu, kameru koja čita saobraćajne znake, ključ “slobodne ruke”, “head up” displej… Pored toga, dozvoljava i ugradnju svih raspoloživih agregata i menjača grupacije, računajući i najnoviji automatski s osam stepeni prenosa.

OK, dosta je bilo teorije, da vidimo kako sve to funkcioniše na putu, kao što rekosmo ovoga puta za upravljačem trocilindarskog benzinskog 1.2 Puretech/110 ks. Ovo nije više jedini raspoloživ benzinac, snažnija verzija od 130 ks, obavezno u sprezi s automatskim EAT8, od pre par meseci dostupna je francuskim kupcima. Radi se o dobro nam poznatom bloku, te iako je novi Berlngo dobio na težini (1.350 kilograma), vožena verzija obezbeđuje mu željenu vitalnost. U kombinaciji s dobro odmerenim šestostepenim ručnim menjačem, ovaj Berlingo ima veoma dobre performanse, bolje od oba slabija dizela.

Do 100 km/h ubrzava za 11,5 sekundi, dok dizelu od 75 ks treba 16,5 sekundi, a snažnijem od 100 ks 12,3 sekunde. Naravno da je maksimalni obrtni moment od 205 Nm manji (dizeli 233 i 254 Nm), no elastičnost motora ipak je za pohvalu. Dobro ubrzava i sa manje od 2.000 obrtaja, dok se u visoke penje lako i brzo, uz  prepoznatljivo režanje trocilindarskog agregata. Ovaj je ujedno neuporedivo diskretniji od 1.5 BlueHDi, naravno i lakši, što se i te kako oseća na upravljaču. Uz snažnu električnu asistenciju i mali prečnik okretanja (10,8 metara), ovaj Berlingo se vozi lako, vrhovima prstiju. Zapravo sve komande su mekane “k’o puter”, računajući i pedale.

 

Samo ponašanje na putu je pre svega sigurno, uz sve navedene elektronske sisteme, performantne gume i snažne kočnice (diskovi pozadi), gotovo da nema na čemu da pozavidi bratskom Picassu. Posebna pažnja posvećena je i izolaciji, čak i na auto-putu nema preteranih šumova od vetra, dok se na motor može zaboraviti. Neopterećen, naš Berlingo troši nekih 7,5 litara, pridržavajući se više-manje ograničenja od 130 km/h.

O ogibljenju nema potrebe trošiti reči, a stekao sam utisak da je benzinac još mekše trimovan od dizela. Dobro, svima se neće dopasti amortizeri koji “pumpaju”, posebno kada se vozi po lošem asfaltu. Samim tim, jasno je da dinamički kvaliteti ne mogu biti na visini najtalentovanijih vanova, u krivinama je evidentan transfer mase i snažno  podupravljanje. Rekao bih pravo porodično vozilo, koje se vozi sa respektom prema deci i stvarima, kako ih ne bi posle skupljali po ćoškovima… Zapravo i samom vlasniku u interesu je tečna, cool vožnja, kako bi se prosečna potrošnja zadržala na prihvatljivom nivou.

 

 

Nakon više od 2.000 pređenih kilometara i tri sedmice intenzivne upotrebe, naša se stabilizovala na 8,5 litara, gde su uračunate i neopisive gužve prouzrokovane štrajkom vozača metroa, vozova i buseva, koji me prate već više od mesec dana. U ovakvim okolnostima dostiže i 12-13 litara, no u “humanijim” uslovima, odnosno u gradskoj vožnji po manje opterećenim gradovima, Berlingo će se zadovoljiti s 9-10 litara.

Uz test vozilo opciono je ponuđen takozvani Grip control (400 evra), odnosno “elektronska štaka” koja pomaže u otežanim uslovima vožnje po blatu, pesku i snegu. Prebacuje obrtni momenat na točak koji ima bolji kontakt s podlogom, u čemu mu pomažu specijalne miks gume. Nažalost, iako je “pretio”, sneg nas nije obradovao, od nazovi “off-road” vožnje mogu navesti samo klizave šumske puteve, prekrivene opalim lišćem.

 

Cene i rezime

Sve u svemu Berlingo 1.2 Pure Tech/110 dobar je izbor, posebno za vozače koji ne prelaze više desetina hiljada kilometara godišnje. Upravo zato me čudi zašto ga domaći uvoznik nije predvideo za naše tržište, već jedino dizel 1.5 BlueHDi od 100 ks. OK, odmah po pojavljivanju bio sam u prilici voziti Berlingo i s ovim agregatom, koji se isto tako pokazao na visini zadatka (početna cena kod nas od 18.390 evra, za završni nivo Live), bez da može konkurisati najsnažnijem 1.5 BlueHDi/130. Kako dakle 1.2 Pure Tech nije predviđen za domaće tržište, recimo samo da je u Francuskoj jeftiniji za 1.200 evra od 1.5 BlueHDi/100, odnosno da se njegova kataloška cena kreće između 21 i 25 hiljada evra. Poprilična suma novca, zbog čega sam i naglasio kataloška cena, jer ga nakon samo par minuta pretraživanja na internetu pronađoh kod nezavisnih prodavaca s popustom između 23 i 27 % (od nepunih 17 pa do 20 hiljada evra za najviši završni nivo Chine).

E to je već znatno interesantnije, posebno što se agregat pokazao u najboljem svetlu, kao i čitavo vozilo. Bez imalo sumnji Berlingo poseduje sve neophodne atribute koje se očekuju od jednog porodičnog, po potrebi i transportnog vozila. Između ostalog prebacih s njim novogodišnju jelku, poveću komodu i pokvarenu veš mašinu, odnosno potrpah nakon “najluđe noći” šest pijanih “klinaca” (plus moja malenkost, ali s 0 promila alkohola u krvi) i prebacih ko zna koliko desetina autostopera, koji su uzaludno čekali retke autobuse (opet zbog štrajka).

 

Sve u svemu prava mala kućica na točkovima, tako da kome zaista treba jedno ovako polivalentno vozilo, njegov izbor se prosto nameće. Uostalom, novi Berlingo može se pohvaliti titulom “Best Buy Car of Europe” za 2019. godinu, koju evidentno nije dobio na lepe oči…

Peugeot Partner i Citroen Berlingo transportne verzije

Sreća je u radu

Preko dve decenije Peugeot Partner i Citroen Berlingo lideri su u kategoriji lakih dostavnih vozila. Nova generacija donosi brojna poboljšanja i inovacije, što joj je odmah donelo titulu “Van of the year” za 2019. godinu.

Perica (u Francuskoj imenice se ne menjaju kroz padeže), da li vas interesuju komercijalna vozila, odnosno VU (vehicule utilitaire), kako ih ovde nazivaju? Naravno da me interesuju, čak se i razumem u njih, zahvaljujući mojim drugarima “batimancima” (građevinarima), s kojima, tu i tamo, odradim po neki poslić kada imam slobodnog vremena. Posebno su mi bliska ona laka, u stilu Peugeot Partnera ili Renault Kangooa i Trafica, bez kojih je apsolutno nemoguće obaviti posao. Navozao sam se bogami njima i prevezao na tone materijala i nebrojene džakove otpada sa gradilišta.

Nađoh se tako prošle godine nadomak Pariza na prezentaciji novog Citroena Berlingo Van i Peugeot Partnera, koji su stupili na scenu par meseci nakon putničkih varijanti. Jaka stvar, reći će neko, kombi k’o kombi, šta tu ima novo i uzbuđujuće? Kakva greška, jer ukoliko su zbog nemaštine ovakva vozila i dalje retkost kod nas, u razvijenim evropskim zemljama, bez imalo preterivanja, ima ih na milione. Posebno u velikim urbanim sredinama, gde su nezaobilazni dekor na ulicama. Nema tog malog privrednika, zanatlije, dostavljača pošiljki, poštara, vodoinstalatera, električara, cvećera i ko zna još kojeg zanimanja, bez jednog ovakvog vozila. Naši blizanci postigli su možda i veći uspeh u kombi verzijama nego u putničkim, za dvadesetak godina postojanja Belingo Van prodao se u recimo u preko 1,5 miliona primeraka. Partner tek za par desetina hiljada manje, no u međuvremenu je uhvatio korak i postao najprodavani u segmentu, ispred Renaulta Kangoo i Berlinga.

Grupacija PSA postala je tako lider u Evropi u segmentu lakih dostavnih vozila sa 26,2 % ukupnog tržišta, iza koje je VW sa 15,6 %. U prevodu, značaj komercijalnih vozila za profit proizvođača je neprocenjiv, za pojedine i značajniji nego putnička gama. Ne treba se zato čuditi sa kakvim se ambicijama i ozbiljnošću pristupilo razvoju najnovije generacije, postavljene na aktuelnoj platformi grupacije EMP2, kao i mnogi znatno prestižniji putnički modeli. Tačnije rečeno na polovini platforme, odnosno prednjem delu (ogibljenje, upravljanje, motor…), dok je zadnji, modifikovan i poboljšan, preuzet od prethodne generacije. Cilj PSA  bio je ponuditi savremeno dostavno vozilo, sa svim sigurnosnim i praktičnim sistemima za vožnju kao kod putničkih verzija, i uz to povećati utovarne kapacitete. Prvi je u potpunosti je ostvaren, za upravljačem je teško uvideti razliku između VU i VP (VU označava vehicule utilitaires, odnosno radnu verziju, a VP vehicule particulier  putnički model).

Isti enterijer krasi i jedan i drugi, računajući veliki centralni ekran od 8 inča i automatsku klimu, s dve zone podešavanja. Kod Peugeota akcenat je na i-Cockpitu, znate tu priču sa uzdignutom instrument tablom i malim upravljačem, iz modela kao što su 308, 3008 i novi 508. Citroen je sa svoje strane ostao dosledan klasičnoj komandnoj tabli, sa instrumentima na koje se gleda krzo upravljač. Postoje dakle značajne razlike u unutrašnjosti, kao i u izgledu prednjeg dela. Kod Partnera je agresivniji, sa sada prepoznatljivom vertikalnom prednjom maskom. No za razliku od putničke verzije, zahvaljujući dobroj širini vozila i odstranjenoj ručnoj kočnici (električna) teretne mogu posedovati tri prednja sedišta (vozačevo + klupa za dve osobe). Jeste da je klupica za dva zuvozača pomalo tesna, ali ih je ipak izvodljivo prevesti, što je retkost u ovom segmentu. Kada je pored vozača samo jedna osoba, deo slobodnog sedišta može se podići i u njega odložiti mnoštvo raznih sitnica, ili ga iskoristiti kao podesivi stočić za laptop, koji se zaokreće ka vozaču. Ujedno mobilni računar, srednjih dimenzija, staje u veliki gornji pregradak ispred suvozača, koji se može napajati preko standardne utične od 220 V (plus dva USB priključka i jedan od 12 V).

Moram spomenuti još jedan sistem koji olakšava svakodnevnu vožnju, a radi se o kameri koja je postavljena iznad zadnjih vrata. Preko nezavisnog ekrana (postavljen umesto unutrašnjeg retrovizora) moguće je konstantno osmatrati put pozadi, odnosno desni ugao vozila, kako bi se olakšalo parkiranje. Nalazim da je ekstremno praktična, gotovo neophodna po gradu, jer i Berlingo i Partner u ponudi su isključivo s metalnim zadnjim vratima i bez prozora, što znači da je vidljivost bez kamere ograničena samo na spoljašnje retrovizore. U PSA kažu iz sigurnosnih razloga, vrednost robe koja se prevozi često je veća i od vrednosti samog vozila. Ujedno su pojačane i brave, moji gore spomenuti drugari počupali su i to malo kose što im je ostalo kada su im pokrali skupocene mašine iz vozila.

 

Drugo, sistem sa kamerom nije skup i može se dobiti uz jeftinije verzije, koje nemaju centralni ekran. Kako ovo nije bila statična prezentacija, kakva se često praktikuje kod nas, bili smo u prilici provozati više modela oba brenda. Prvi na testu našao se Partner 1.5 BlueHDi od 130 ks, i to u produženoj XL varijanti šasije. Njegova dužina iznosi 4,75 metara, što dozvoljava utovar dve evro palete, odnosno utovarni prostor od 2,16 metara (bez obaranja suvozačevog sedišta). Maksimalna zapremina iznosi tako između 3,9 i 4,4 kubna metara.

Naš Partner ujedno je bio opterečen sa 350 kilograma dobro pričvršćenog tereta (betonske ploče), kako se ne bi prosuo u prvoj krivini. Ovde moram navesti još jednu inovaciju, PSA je opciono ponudila sistem koji signalizira da je dostignuto maksimalno opterećenje vozila. Ukoliko se zna da je veliki broj saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju dostavnjaci, vezan upravo za preopterećenost, jasno je koliko ovo može biti od pomoći budućim korisnicima. Dakle na svakoj osovini postavljeni su senzori, a rezultat je vidljiv na instrument tabli, odnosno levom boku, odmah pored zadnjih vrata (LED diode).

Dođosmo tako i do maksimalne težine koju mogu podneti naši blizanci, što zavisi od izabrane verzije. Ponuđene su dve, standardna do 650 kilograma, odnosno Worker, sposobna podneti jednu tonu. Odnose se na kratku i dugu karoseriju, s tim da Worker ima veće odstojanje od tla za 3 centimetra (ukupna visina 1,85 metara). Naš Partner je bio u standardnoj postavci, što se ogleda u nešto mekšem ogibljenju. Sa spomenutim teretom i dve osobe nema nikakvih problema, posebno jer je agregat u kombinaciji sa šestostepenim ručnim menjačem (postoji i automatski sa osam prenosa EAT8). Jedino po klizavom putu ESP često zasvetluca, biće da je podešen da reaguje ranije nego u putničkoj verziji. Pored njega podrazumeva se da poseduje i svu sigurnosnu opremu kao i putnički Rifter, gde pre svega mislim na adaptivni regulator brzine, čitač saobraćajnih znakova, sistem za održavanje vozila u svojoj traci, za kontrolu mrtvog ugla, automatsko uključivanje dugih i kratkih farova…

Posle ručka izabrah kratki Berlingo Worker (4,4 metra), ovoga puta pokretan “starim” dizelom 1.6 BlueHDi, u verziji od 100 ks (polako se zamenjuje novim 1.5 BlueHDi, što zavisi od tržišta). Ovaj je u paru s petostepenim ručnim menjačem, što je i dalje posve dovoljno da se obavi posao. Berlingo je posedovao i poznati dispozitiv “Grip control”, sa miks gumama, bolje prilagođen otežanim uslovima eksploatacije. Utovarni prostor i ovde je bio napunjen betonskim pločama, ali nešto veće težine od 450 kilograma. I u njega staju dve evro palete, dok dužina utovarnog prostora iznosi 1,81 metar. Razlika u ponašanju na putu je minimalna, iako proizvođač navodi kako je ogibljenje tvrđe, uz slabiju izolaciju kabinskog prostora. Zapravo cilj je prilagoditi vozilo potrebama, pretpostavlja se da kupci Workera prelaze manje kilometara (odlazak i dolazak na gradilište), dok standardna verzija više služi za obilaske i duža putovanja.

Bilo kako bilo, osim osnovne sve verzije poseduju dupla klizna vrata na bokovima i zadnja podeljena u odnosu 60/40. Ova se otvaraju pod uglom od 180°, kako bi se olakšao prilaz viljuškaru. Razgledali smo i karoseriju sa produženom kabinom, odnosno s pet sedišta. Zadnja klupa se samo preklopi ukoliko za njom nema potrebe, dok su stakla i ovde zamenjena limom. Dugogodišnji saradnik grupacije PSA, kompanija Dangel, ponudila je za određene službe (vatrogasci, žandarmerija, pošta, elektrodistribucija…) i pravi 4×4, sposoban da se izbori i sa najkoplikovanijim terenima. Navedimo još nekoliko verzija karoserije kao što je Pick-up (predviđen za 2019.), kao i specijalizovano vozilo za transport hendikepiranih osoba, za koje, pored privatnika, interesovanje pokazuju i taksisti. U evropskim gradovima, tipa Pariza,  bez problem možete poručiti upravo ovakvo vozilo. Sve u svemu potražnja za lakim dostavna vozilima ne opada, naprotiv.

Kao lider u ovom segmentu PSA se potrudila da lansira izuzetno široku i kompetentnu gamu, odgovorni za razvoj jedino su se “cimnuli” kada smo im postavili pitanje vezano za elektrifikaciju. Da, da, u planu su hibridne verzije, pa i 100 % električna, no tek za koju godinu… Zaostatak u vremenu iz dobro poznatih razloga (grupacija je već više decenija skoncentrisana na razvoj dizel agregata), što moze skupo da ih košta, uzevši u obzir da sve više velikih evropskih gradova uvodi zabranu upotrebe dizela, bez obzira što 1.5 BlueHDi prolazi najstrože EURO 6.2 norme.

Šteta, no ako je za utehu u ponudi je i čistiji benzinski agregat 1.2 Pure Tech, od 110 i 130 ks, o kojem sam vam preneo zaključke prilikom test vožnje putničke verzije. Cene za domaće tržište su više manje poznate, Citroen navodi cifru od 15.420 evra sa PDV-om (dizel od 100 ks), za čisto transportnu verziju bez zadnjih sedišta. Ista postoji i kod Peugeota ali ne pronađoh cenu. Međutim, oba proizvođača poseduju i izvedbe nazvane Business, kod koje je karoserija s zadnjim staklima i pet sedišta, no kabinski prostor je odvojen od utovarnog čelicnom mrežom. Samim tim imaju pravo na povraćaj PDV-a, kada cena za Rifter Business iznosi 15.290 evra (plus PDV). Za detalje ipak je bolje “zapucati” u neki od prodajnih salona, jer podaci s interneta ponekad ne odgovaraju realnosti…

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

Citroen Berlingo 1.2 PureTech/110

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: Minivan
Vrata/Sedišta: 5/5
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 4030 x 1.921 x 1.844 mm (s krovnim nosačima)
Međuosovinsko rastojanje: 2.790 mm
Zapremina prtljažnika: 750 l
Masa praznog vozila: 1.356 kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: R3/ turbobenzinski
Zapremina: 1.199 cm³
Snaga: 110 ks pri 5.500 o/min
Maks. obrtni moment: 205 Nm pri 1.750 o/min

Pogon

Tip: Na prednje točkove
Menjač: M/6

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: MacPherson/polukruta osovina
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/diskovi
Pneumatici napred/nazad: 205/60 R16

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 11,5 s
Maks. brzina: 175 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: Benzin
Zapremina rezervoara: 60 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 5,5/8,5 l/100 km
Emisija CO2: 125 g/km

Cena

Cena u SR: za 1.5 BlueHDi/100  od 18.390 evra

Dobre strane:

Praktični aspekt, unutrašnji prostor, modularnost, dinamičan egregat i perfomanse, nivo raspoložive opreme, menjač

Loše strane:

Kvalitet plastike i završna obrada i dalje na nivou dostavnog vozila, nasloni zadnjih sedišta bez podešavanja, potrošnja po gradu, cena
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 7 Ukupno 7
Enterijer: 7
Kvalitet izrade
Karoserija: 7 Ukupno 7
Kabina: 7
Praktičnost
Karoserija: 9 Ukupno 9
Kabina: 9
Komfor
Napred: 8 Ukupno 7,5
Pozadi: 7
Vozne osobine
Upravljivost: 7,5 Ukupno 7,25
Performanse: 7
Šasija
Ogibljenje: 8 Ukupno 7,5
Kočnice: 7
Motor
Performanse: 7,5 Ukupno 7,25
Potrošnja: 7
Menjač
Preciznost: 8 Ukupno 8
Efikasnost:8
Cena
Prihvatljivost:7
Ocena: 7,50

(1523)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
23 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Don

Prvo, pohvale što ste poslušali kritiku i novi test kojim Perika nas časti, odvojili sjencenjem od glavnog testa. Ajmo nekom logikom dokazati nešto. Zakonodavac kažnjava samo za CO2, benzinac ispušta više CO2 od dizelaša, troši više goriva, posebno u gradskoj vožnji , a vidjeli smo iz Pekijevog testa da ga koriste dostavljaci, znači 11 litara, što je otprilike duplo više od dizela (i vjerujem da Peki ne isključuje start i stop sistem, dakle dobiveni rezultat je ponižavajući!. Koliko se onda CO2 izbaci ako se troši 11litara benzina a koliko ako se troši 6litara dizela? Ne čujem dobro? Dakle, nema opravdanog… Pročitaj više »

moron

Sa Spritmonitor.de:

– Berlingo, benzin 110 ks, 28 komada, min 6,57, prosek 7,48, max.8,95;

– Pežo Rifter, benzin, 110 ks, 15 komada, min.5,88, prosek 7,77, max 9,49;

– Opel Combo, benzin, 110 ks, 10 komada, min.6,21, prosek 7,59, max 8,33;

– Berlingo, dizel, 130 ks, 15 komada, min 5,17, prosek 6,03, max 7,09;

– Pežo Rifter, dizel, 130 ks, 2 komada, min 6,84, prosek 6,89, max 6,92;

– Opel Combo, dizel 130 ks, 7 komada, min 5,61, prosek 6,03, max 6,73.

Ako bismo (kao lenje bube) pogrešno računali “srednji prosek”, benzin bi bio 7,6, a dizel 6,31.

Don

Ma daj,čovjek ti je lijepo napisao grad 11 litara, nema šanse da je razlika na ovim kamionima 1.3 litre. ispade da Peki laže. Bar ovaj put mu vjerujem 🙂
I ajd sad nam daj podatak za ispušteni co2, makar i sa tim friziranom potrošnjom benzinca.

moron

Dobro, kada malo “ponderišem” one gornje podatke (uzmem u obzir broj vozila koji daje neki prosek ), za sva tri modela za dizel ispadne 6,01, a benzinac bude 7,58. Eto, razlika 1,6. Neka je i 2, da li ti je to ok ? Ili 3? Nisam ja unosio te podatke na Spritmonitor.de. Ali, ti podaci, sa tog sajta, se dosta “gadjaju” za oba moja sadašnja vozila. Moj 500L ima životni prosek 1 dcl. manje nego na tom sajtu piše kao srednja vrednost svih prijavljenih podataka, a SW oko 2 dcl manje. Zakon velikih brojeva je čudo. Što ne znači da… Pročitaj više »

Don

Ne mogu to prožvakati, zadnjeg benzinca kojeg sam vozio je bila Toyota i s njom sam imao 9 litara, a na dizelu 6. Na mazdinim benzincima sam imao manju potrošnju od 9, ali ak uzmem ovaj kamion u obzir, realnija mi je potrošnja 10-11 litara,jebga, Grad je. Uostalom, za ono što sam htio reći je svejedno, razlika mora bit barem 2litre, sto za sobom povlači više proizvedenog co2, znači benzinac je veći zagadjivac. Ali on može u grad,a dizel jok. Ovdje je zasad riječ o par gradskih ulica u nekim gradovima,izolirana pojava dakle, dobar dio se odnosi na stare dizele… Pročitaj više »

moron

Ah, i ja se sećam mog posledneg “đip” benzinca, lagana vitara, 970 kg, a prosek potrošnje 10,8 na “prvih” 100 kkm 🙂 Doduše, “ekomomičnim putevima” (kao onaj što si pominjao, stari put Karlovac-Jastrebarsko-Zagreb), trošila je “kao upaljač”, ali, zato, kada je “za dušu” stisneš po Slunjskim brdima … Kao ZIL 🙂 Elem, tako i danas, ja (poslovno) sa dva benzinca B segmenta, bez problema (bez štednje) “na otvorenom” (ako nije auto put) imam prosek potrošnje oko 4,5, a na auto putu, retko stignem do 5,5 do brzina od 130. Sve je to ok. Ok je i dizel. Ne sporim. Ali,… Pročitaj više »

moron

Dostra kontraverzno vozilo, u svetu mojih razumevanja. PSA je na dosta vozila, ako pozadi imaju tri odvojena sedišta, imao opciju podešavanja nagiba naslona. “Berlingo porodica” to nema, a zadnja indicidualna sedišta, kao deo top varijante, kao i da nisu baš “frendli zavaljena”. U ostavu prednjih vrata, istina, može da stane i flaša od 2 litra, a u zadnja ni 0,33? Glupo su to rešili u zadnjim vratima. Razumem da su klizna, ali … Hoćeš top paket (zbog odredjenih “stvari”), koji ima prelep alu 17″, ali ne mogu na njih lanci za sneg (a i na 18″ mogu kod 3008), pa… Pročitaj više »

Don

Ne znam šta se bunis, ako podjemo od toga da mu je osnova teretno vozilo, sve je jasno. Nemre se od nečega napravit pita. Isto tako, ak već imaju trojke, zašto bar jedan od njih u nekoj top verziji nema “paket za morona”? Pa jednostavno, preinake puno novca iziskuju a mala je dobit, tj to što si naveo su banalne stvari, osim svjetala a po meni i nagiba sjedala. Očito je da su ciljana grupa ljudi koji imaju potrebu da raznose malu djecu, neke predmete većih gabarita, kućne ljubimce, bicikla , surf dasku i slične kabaste stvari a takve boli… Pročitaj više »

moron

Baš si nepoverljiv čovek … Top paket “nosi” 215/60X17.
Evo ti upustvo za upotrebu, našao sam i verziju za HR tržište, strana 181, i vidi šta piše za lance uz tu dimenziju gume (“lanci se ne mogu postavljati” ).
http://public.servicebox.peugeot.com/APddb/modeles/partner.k9/eGuide_k9vp_ed01-18/pdfs/9999_9999_245_hr-HR.pdf

Don

Znači, one su samo za ljeto, dok na ovo kamionce idu i 15 colne. Možda mogu ove protuklizne navlake, šta znaš. Uostalom, za snijeg ti je ionako bolja manja colaza. Ganjati ljepotu na ovakvom vozilu nema smisla posebno u zimskim uvjetima.
Nisam znao da mu je 17 vrsna colaza.m, kriv sam .hvala na dokumentu.

moron

Već sam pisao da isti problem ima i Focus. Pročitao u upustvu 🙂
Kupio ti “proterenski” Active, povećanog klirensa, ili “sportski” ST Line, lance na njih staviti nećeš, jer oba “nose” točkove od 17″.
Mnogi tako “pate” (pa i nova corolla, u više paketa).
A eto, “kombi” Rifter/Berlingo/Combo/Proace City Verso, ne može na 17″. Dok “đip” Kadjar može i na 19″ …

J4ZZER

Jos 98. sam hteo za porodicu uzeti Berlingo, ali brat i mama skocise na mene recima “izgleda kao traktor”…

Meni i dan danas lep i funkcionalan kao onaj USA miniven iz FX ubistvo trikom.

Mislim da bi svakoj vecoj porodici koristio jedan ovakav, recimo kao treci automobil u ne tako prestiznoj opremi…

Zapravo da ne planiram emigrirati iz ove prcije i da imam trecu garazu porucio bih jedan za svoju porodicu…

Definitvno bi se isplatio

Peki

Hajka protiv SAVREMENIH dizela je u velikoj meri neopravdana, iako je cinjenica da ovi izbacuju vise cadi od benzinaca. Problem je sto se sve svelo na merenje CO2, slika stetnih izduvnih gasova je mnogo kompleksnija… No eto ukaza se prilika da se ovi ocene glavnim krivcima za stotine hiljada obolelih i umrlih od zagadenja vazduha, mada je svima jasno da automobili nisu jedini krivci. Cista hipokrizija ali sta da se radi, nasao se nacin da se dopune prazne drzavne kase… Sto se tice potrosnje, Mororon je u pravu, realna razlika iznosi oko 1,5, maksimalno 2 lit. Poredim 1.2 Pure Tech… Pročitaj više »

Don

Pa baš to, kažnjavaju co2 a benzinac izbacuje kudikamo više co2, a dozvoljen mu je ulaz. Pa onda Spike sa 3 cilindrasima koji cuclaju ko veliki, pa start i stop kojeg većina ne koristi, a vidjeli smo da i phve neće raja da koristi,kablovi neotpakovani. Medjutim, ovo je samo za Evropu važno, ima li ko kakav prikaz o broju automobila po kontinentima?
Čekamo nastavak, Peki.

Peki

Zaboravih par detalja u vezi “nelogicnosti” koje je spomenuo Moron. Ima Citroen ponekad veoma cudna resenja, setih se modela C4 Cactus, kao i DS4, kod kojih se prozori na zadnjim vratima ne mogu otvoriti (spustiti)??? Secam se da su mi svojevremeno rekli kako je to bilo komplikovano i skupo izvesti pa su odustali… Slicno je i sa tim nepostojecim ogledalcetom na zastitniku za sunce s strane suvozaca, jer su eto morali da stave vazadusni jastuk u plafon, posto je ispred suvozaca dupli pregradak za rukavice!? Moron je spomenuo tanke pregrade u vratima pozadi, tacno, u njih jedva da staju male… Pročitaj više »

moron

To sa nepodešavanjem nagiba naslona zadnjih sedišta im je teški debilizam (uz onaj fiksni ugao koji jeste). Toga me je baš bilo strah. Možda je to i ok. Ne znam. Meni nije delovalo “frendli”. To može da kaže samo onaj ko je na tom sedištu pozadi sedeo barem 500 km …

Peki

Moje devojke, racunajuci i Madame, u leto 2018 provele su na zadnim sedistima 7.000 km i ukupno 6 punih dana, koliko je trajala tura po Evropi (Francuska, Nemacka, Austrija, Madarska, Srbija, Hrvatska, Slovenija, Italija i ponovo Francuska). Prezivele su, ali su svi “sica” od pedesetak kilograma…

moron

Kao kroz maglu, čini mi se Peki da si ti u tom nekom ranijem testu ( od tih 7 kkm ) ipak ukazao na njihovu zamerku na udobnost zadnjih sedišta ?

Don

A je, tog se sjećam dobro.

Peki

Pa kao sto rekoh, prezivele su, ali je bilo svade ko ce napred… Nisu toliko sama sedista u pitanju, kao ni raspoloziv prostor, vec ogibljenje. Po krivudavim putevima dobije se morska bolest…

moron

Šta se dešava sa četvrtim klonom, sa Toyota Proace City Versom?
Kad će to ?
Gledam na sajtu Toyota.de malo stariju (kratku) najavu za taj model i kada kliknem na “detaljnije”, pojavi mi se:
“Took a wrong turn? This page is shown when a requested page does not exist”

Vpajic

Odlični testovi posebno zato što razmišljam o kupovini Biznis verzije za posao (povraćaj PDV-a) ali i porodicu. Ali zbog potrebe prevoza dugačkih predmeta smetala bi nam ta rešetka. Zašto su je u ovoj verziji uveli a u prethodnoj proizvedenoj do 2017.te nje nema. Npr Caddy i Doblo dolaze bez rešetke (dodatna oprema) a registruju se kao N1 teretni sa 5 sedišta?

moron

Peki,
ako može “pomoć prijatelja”. Videh na sajtu Toyota.fr da je “nova” Toyota Proace city Verso “dobila cene” i da startuje od 23.040 ( Berlingo u FR startuje od 22.400, a Rifter od 23.400), ali, nigde je vidim kompletan cenovnik za tu Toyotu. Pošto “slabo divanim” francuski, ako ti vidiš negde cenovnik, okači ovde link, molim te.
Hvala.