Američka marka koja je bankrotirala još 1958. godine, traži novog vlasnika

Ukoliko ste redovni čitalac AutoRepublike, onda ste sigurno do sada čuli za američki brend Packard. O njemu sam pisao dosta puta prethodnih godina kao jednom od začetnika segmenta premijum vozila „preko bare“. Packard je poslovao od 1899. do 1958. godine, i dugo godina je važio za najbolji luksuzni automobil, zahvaljujući prelepom stilu i inovacijama kao što je na primer V12 motor.

Tek početkom pedesetih godina prošlog veka, kompanija pada u krizu nakon najezde Cadillaca i Lincolna, koji su iza sebe imali veliki General Motors i Ford, i koji su pokrivali sve račune i bili u stanju da brže osvežavaju vozila i ponude moderniju tehnologiju.

Usledilo je neuspešno udruživanje sa Studebakerom koje će se pokazati kao „poslednji ekser u mrtvačkom sanduku“ zbog teške finansijske krize novog partnera. Packard je proizveo poslednji sopstveni automobil u svojoj fabrici u Detroitu 1956. godine, dok će Studebaker održati ime još dve godine na bazi svojih modela.

Tokom poslednjih šezdeset i kusur godina su postojali mnogi napori da marka oživi. Većina takvih proizvoda je bila izrađena na osnovama nekih drugih vozila, ali s vremena na vreme bi se pojavio i neki automobil koji je bio kompletno Packardov.

Najpoznatiji slučaj se desio 1999. godine, kada je svetlost dana ugledao koncept pod imenom Twelve, a ime je dobio po motoru od 12 cilindara koji ga je pokretao. Plan je bio pružiti modernu kreaciju benzinca iz tridesetih godina prošlog veka i mnogi će reći da je zaista bio remek delo.

Naime, raspolagao je sa 573 „konja“ zahvaljujući agregatu zapremine 525 kubnih inča (8,6 litara), koji je razvila firma Falconer, dok se snaga prenosila na sva četiri točka preko četverostepenog automatskog menjača pozajmljenog od General Motorsa. Twelve je bio nešto veći od BMW-a Serije 7 iz navedenog perioda, i mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za samo 4,8 sekunde.

Mnogi se do sada verovatno pitaju kako neko može da proda kompaniju koja je bankrotirala još 1958. godine. U svetu biznisa, čak i kada marke prestanu da posluju, moguće je kupiti vlasništvo nad njihovim imenom, istorijom, određenim dizajnerskim linijama (ukoliko postoji patent na njih) i tehničkim detaljima.

Neko je očigledno kupio spomenutu nematerijalnu imovinu Packarda, pošto se danas nalaze u vlasništvu čoveka po imenu Roj Gulikson. On tvrdi da je vlasnik prava na naziv firme Packard Holdings i na taj način je jedini koji poseduje pravo na ime, ali i dizajn maske hladnjaka, određene opreme za proizvodnju, tehničke detalje, imena dobavljača, rezerne delove i na kraju spomenuti prototip iz 1999. godine.

Upravo je Gulikson uspeo da pronađe investitore da razviju koncept Twelve, ali je ostao bez neophodnih finansija da bi krenuo sa serijskom proizvodnjom. Napominje se da firma trenutno nema nikakva dugovanja.

Nije poznato je koliko Gulikson trenutno smatra da Packard vredi, ali ćemo spomenuti da je tokom 2007. godine pokušao da ga proda za sumu od 1,5 miliona dolara, što iznosi nešto manje od 1,9 miliona najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca.

Tada nije uspeo da pronađe kupca, a sada napominje da će „tražena cena biti manja nego što je uloženo da se razvije spomenuti Twelve“. Pa ko voli neka izvoli …

AutoRepublika

Zoran Tomasović

(22568)