Почетна Glas Republike Zašto ljudi sve manje gaje emocije prema automobilima?
Zašto ljudi sve manje gaje emocije prema automobilima?
20

Zašto ljudi sve manje gaje emocije prema automobilima?

1.27K
20

Šta kažu statistike? Sve manje i manje ljudi se interesuje za automobile i uživanje u vožnji, a jedan od razloga bi mogla da bude činjenica da su proizvođači u proteklim decenijama u velikoj meri razvodnili svoj etos, osobenost marki i karakter modela.

U redu, živimo u vremenu eksplozije digitalne tehnologije, koja je prosto sveprisutna. Ona je, ruku na srce, mladim ljudima pružila priliku da svoje strasti razvijaju na nekim drugim planovima, koji očigledno ne podrazumevaju automobile. Međutim, to nipošto nije jedini razlog.

U velikoj meri su za to krivi i proizvođači automobila, a ako ćemo da kreiramo širu sliku, krivica leži i u samom neoliberalnom kapitalizmu, koji poznaje i priznaje samo jednu vrednost – profit. Upravo iz razloga da bi bile profitabilne i u korak s konkurencijom, kompanije se trude da kopiraju neki uspešan recept, u isto vreme zaboravljajući na ono što ih je u prošlosti učinilo velikim i značajnim, i kreiralo im identitet. Da, taj „identitet“ je ono što ih je razlikovalo od drugih, identitet se negovao i bio generator emocija, ali je u grozničavoj potrazi za profitom jednostavno zbrisan kao relevantan atribut. U novije vreme, sveo se na smešne floskule menadžera, koji ih kao papagaji ponavljaju na premijerama i prezentacijama. Znate, nekada su simboli ženske lepote bile dame poput Ave Gardner i Merilin Monro, čiji su „autfit“ i šminka bili u drugom planu. Danas, čuveni „personality“ se menja kao donji veš, u skladu s potrebom i prilikom – pragmatično, “svako može da bude ono što hoće, ne ono što jeste”. „Hm, koji broj sisa danas da stavim, šta kažu trendovi?“

U redu, neko će s pravom konstatovati da je kompanijama neophodan likvidan priliv novca da bi opstale i da bi posao napredovao. Ni originalan proizvod se ne može kreirati bez novca. Međutim, ono što je tužno je što se trendovi u poslednjih par decenija svode na kopiranje tuđih (uspešnih) recepata, umesto da proizvođači „stisnu petlju“ i pokušaju nešto da naprave sami. Posle svi kukaju kako „nisu profitabilni“, kako su „neophodne mere štednje“ i slično. Pa, zamislimo prodavca na pijaci, koji je na tezgu stavio proizvod koji ide kao alva. Njegov „nos“ za posao će mu doneti zaradu, zar ne? Međutim, kada se sutra pojavi njih deset, dvadeset ili trideset s istom stvari (i spuštanjem cena), niko neće biti na dobitku, mada se, što se cena tiče, ne može napraviti paralela s automobilskom industrijom zbog jednog fenomena koji se zove „monopol“. Ne, nije društvena igra u pitanju.

Tu dolazimo do paradoksa, gde na prezentacijama novog modela na scenu izlazi neki od visokih menadžera, i „objašnjava“ nam kako je kompanija napravila nešto „novo“ i „bolje“, uz bombastične reči poput „revolucionarno“, „bez presedana“, „autentično“, „nagrađivano“, „uzbudljivo“, „ekskluzivno“ i  tako dalje, i tako dalje… Najsmešnije je kada se u vozilo instalira neka apsolutno bespotrebna tehnologija, a novinari bivaju ubeđivani da treba da pišu baš o tome. Neki i pišu, a što je još tužnije, mnogi to pišu za džabe.

No, da se vratimo na voljene četvorotočkaše. Evo primera nekih jedinstvenih automobila, koji su kreirali armiju fanova, kojima nisu bile potrebne pompezne (i smešne) parole kompanijskih glasnogovornika. Na pamet mi padaju modeli kao što su Chevrolet Chevelle SS – „’muscle car’ kao nijedan drugi u istoriji“, Citroen Traction Avant – „pojam automobilske avangarde“, Austin Healy 100 – „pojam automobila s dušom“, BMW serije 6 E24 – „začetnik krilatice Die ultimative Fahrmaschine“, Alfa Romeo Giulietta – „ikona čije ime i dalje živi“ ili „torinski dragulj“ – Lancia Fulvia, pa čak i Pontiac Aztec – „najveći promašaj u automobilskoj industriji“, koji je ako ništa drugo, bar originalniji od većine današnjih kreacija. Mogao bih tako do sutra…

Jasno je da interesantni i atraktivni automobili ne moraju nužno i da se dobro prodaju, a kako su se proizvođači sve više priklanjali komercijalno uspešnim formulama, tako su automobili počeli sve više da liče jedni na druge. U današnje vreme dolazi i do fenomena „ukrupnjavanja“ i formiranja velikih konglomerata, u okviru kojih se ogroman broj modela bazira na malom broju mehaničkih platformi, a aktuelan je i trend smanjivanja broja kombinacija motora i menjača u ponudi.

Mada u današnje vreme naizgled imamo na raspolaganju više modela nego ikada ranije, oni zapravo počivaju na mnogo manjem broju osnovnih arhitektura, a praktično ih razlikuju detalji u dizajnu spoljašnjosti i unutrašnjosti. Dakle, u današnje vreme je odanost nekoj automobilskoj marki postala pomalo besmislena, zar ne?

Kao što znamo, PSA grupa je pripojila Opel. Novi Peugeot 208 (TEST) i Opel Corsa izgledaju potpuno različito, i spolja i iznutra, međutim „ispod lima“ reč je o identičnom automobilu. Da ne govorimo o VW grupi, gde imamo neke identične modele u okviru četiri marke (VW, Seat, Škoda, Audi), gde se cenovno pozicioniranje određuje kroz imidž i dozu „osiromašivanja“ odnosno „obogaćivanja“.

Šta je to što bi kupca moglo danas da motiviše da favorizuje neki model u odnosu na drugi, a da se u isto vreme suštinski radi o identičnim automobilima? Značka? Ili možda cena?

Danas imamo Mercedese s Renaultovim motorima, BMW s prednjim pogonom, Toyota Supru koja to nije i električni Porsche koji je isto što i njegov budući pandan iz Audija. Razlike u mehanici nisu ni blizu tolike da bi predstavljale bilo kakav relevantan faktor pri odlučivanju koji automobil kupiti. Sve se svodi na bedž koji će da stoji na prednjem i zadnjem delu vozila.

U suštini, proizvođači (o prodavcima da ne govorimo) gaje manje emocija prema svojim proizvodima nego što je to slučaj s kupcima. Njima je bitno da svoj proizvod prodaju, bilo šta drugo ih mnogo manje interesuje. Tradicija se spominje samo u promotivnim video klipovima, ne kao evociranje na slavnu prošlost po sebi i iz nekog osećaja ponosa, već se radi o čistom alatu prodaje, uz sugerisanje nekih paralela s vremenom sadašnjim, koje zapravo ni ne postoje.

Neko će reći „novi automobili nisu loši, čak su napredniji u mnogim stvarima“. Tačno, međutim u prošlosti su proizvođači i inženjeri bili ponosni na svoje automobile, živeli su i za i od svojih kreacija. Pored novca, bitnu ulogu su im igrale i neke druge stvari.

Automobil je kroz veći period svog postojanja pravljen tako da traje. Proizvođači su se takmičili da kreiraju što trajnije vozilo, koje će prkositi zubu vremena. Samim tim, ne treba da čudi što brojni klasici dostižu vrtoglave cene, cene koje današnji konfekcijski proizvodi, bili oni premijum ili „mejnstrim“, nikada neće dostići. Zašto? Pa, prosto, automobil je danas proizvod s projektovanim rokom trajanja, poput frižidera ili nekog drugog kućnog aparata. Kada „pretrči“ zacrtanu kilometražu ili se pokvari, vreme je za novi. Da li znate da postoji klasična sijalica u Kaliforniji koja svetli i dan danas, još od 1901. godine? Jedino nije radila tokom sedam dana 1937., kao i prilikom nestanka struje 1976. Međutim, neko se u međuvremenu „setio“ da sijalicu treba napraviti tako da ima radni vek od oko 1.000 sati, da bi bio osiguran profit i neprestana potražnja i proizvodnja. Dakle, obična sijalica može da se napravi tako da traje decenijama, međutim, takve se NE PROIZVODE. Industrija, koja je nekada predstavljala ponos za mnoge narode, naučnike i pojedince, danas je banalizovana i svedena na mehanizam za ostvarivanje profita, „nafilovan“ pompeznim, stereotipnim PR pričama.

U vreme kada su se neki od nas rodili, tamo sedamdesetih godina prošlog veka, pa možda i par decenija kasnije, automobili su za ljude mahom bili „članovi porodice“. Čak, moja malenkost zna za slučajeve gde se „suza puštala“ kada je dolazilo vreme da limeni ljubimac pronađe novog vlasnika a na njegovo mesto dođe drugi, noviji. Danas, automobil je za većinu ljudi sredstvo za prevoz od tačke A do tačke B, koje usput pušta signale o nekom imaginarnom prestižu i materijalnom stanju vozača, ali onom koji veze nema s automobilima.

Na kraju, jasno je da i proizvođači automobila prolaze kroz velike promene. Sve više podsećaju na tehnološke kompanije, proizvođače pametnih mobilnih telefona i srodnih uređaja. Pisali smo i ranije o ubrzanom ritmu lansiranja „novih“ modela, dekadenciji automobilske industrije, sve u svrhu toga da se bude u korak s konkurencijom. Za očekivati je da se ovaj trend u budućnosti samo pojača, jer će biti izmišljane brojne besmislice zbog kojih će automobil, koji vam se nalazi u garaži, biti „zastareo“, nesposoban da prihvati najnovjiji „update“.

Koji se zaključak nameće? Pa, poslužiću se onom otrcanom floskulom vezanom za čuvenog „Mohikanca“.  To smo mi, vrsta u izumiranju, koja teško da će postojati za par decenija. Kako automobili budu (u potpunosti) gubili svoj karakter, tako će nestati i naše priče o njima, ta posebna vrsta emocije, simbol slobode rezervisan za dinosauruse kojima neminovno predstoji nestanak. Ko bude imao sreće, nabaviće neki oldtajmer u kojem će moći da uživa u ostatku svog “automobilskog” života.

Pavle Barta

(1273)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
20 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
Zvezdan Božinović

Istina je, zamire ta emocija, to jest ne prenosi se na mlađe. Bojim se da će sa nama, otići i ljubav prema četvorotočkašima

Balkanboj

Evo se ja trudim da usadim ljubav prema oldtajmerima jednoj manjoj kopiji mene samog. Ja, koji sam odrastao u garazi i cijim venama tece benzin (ne dizel) svojski cu se potruditi da barem deo te pasije i znanja (mozda nekom beskorisnog) prenesem junioru.
Ako bog da i jos jednog limenog ljubimca od 30+ godina da sacuvam u narednim godinama, da mi crvenko ne bude usamljen.

Don

Sve stoji, osim ovo sa alfom to je istina!
A i naslovna slika je odlična

Bungi

Nije Alfa na slici nego Lančia. Imao si njenu restauraciju u emisiji “Wheelers Dealers” gdje je popravljaju debeli Bruer i njegov novi mehaničar Ant.

Don

Odnosilo se na naslovni tekst o djulijeti.
A drugi komentar se odnosio na sliku od ovog članka i naslov članka.

Dzoniz

Bez namere da se zamerim “staroj gardi” na AR-u, ali se ne slažem sa tim da ljubav prema automobilima umire. Postoje mladi koji ih obožavaju (tu i sebe ubrajam), čitaju testove, rubrike… Postoje brojni jutjuberi koji se bave ovom tematikom i čija popularnost raste. Na čelu PSA i Toyote su dva čoveka koji su automobilski entuzijasti (Tavarez i Tojoda).
Što se tiče “kvarljivosti robe” tu se slažem, takvo je vreme došlo da se modeli menjaju munjevitom brzinom u protivnom ode profit.

Zvezdan Božinović

divno za proitati!

S mile

Imam isto misljenje. U svakoj generaciji ima problematicnih, normalnih, i onih nadprosecnih. Stvar je u tome da sada oni problematicni dobijaju vise prostora u medijima. Deo “publike” je svakako otisao van auto industrije. Ali ne velik. Mladi i danas vole automobile… Ceo deo auto industrije je u tuningu stajlingu itd… Tek ce digitalizacija tj baterije kada odu na visi stepen razvitka dovesti do bitnih promena u auto industriji… Ovaj period je prelazni period ka E vozilima… I kao takav nije bas kreativan… Kao stari mobilni velicine EI daljinca i dve opcije.. Sms i poziv….

moron

Naslovna alfa je prava lepotica.
A ako ću suditi po mojoj deci ( 16 i 18), ranije uobičajeno interesovanje za automobile kod mladih je “pokojno”. Užas. Meni. Mada, ko zna, možda je takav pristup na neki način i pametniji.

Bungi

Na naslovnoj je Lančia ne Alfa.

moron

U pravu si.
Nadji na netu mazdu 1.800 Luce (Bertone “radio” dizajn). Pogledaj oblik farova, maske, prednjih blatobrana, bočnh migavaca, haube, šoferke … Dosta liče iz ove poze iz koje je lanča fotografisana.
Ali, ima i (lepih) razlika.
Beše to doba izuzetno lepih vozila.

Yankee
Zoca

Neka provoza Teslu kome je do emocija.(m/s²).

Yankee

Prvi sam koji obozava klasike, ali ovaj deo gde su auti nekada bili pouzdaniji pa se neko setio da budu manje pouzdani da bi se cesce menjali nema mnogo smisla. Eto spomenucu americke aute koji su mi omiljeni – mozda su njihovi modeli iz 1950-ih i 1960-ih remek dela sa dusom, ali su bili izuzetno traljavo uradjeni. Pa na ’71 Plymouth ‘Cudi, koja danas vredi milione, vrata se na novim modelima nisu zatvarala kako treba. Secam se jedne price mog profesora na fakultetu bas po ovom pitanju. Stariji covek i pricao nam kako je imao ’57 Chevrolet 210 (manje luksuzna… Pročitaj više »

Don

Tačno tako

hercegovac

Хвала аутору на реалном сагледавању ствари и истинском приказу прилика у данашњој аутоиндустрији.

J4ZZER

Problem je globalizacija i problem je (ironicno) globalan, ne odnosi se samo na auto industriju… Za koju godinu imacemo 5 6 nezavisnih proizvodjaca na svetu, gura se jedan svet, jedan nacin razmisljanja, jedna dogma… Sve lokalno se briše i nestaje.

Zato pomozimo sebi, kupujmo lokalno, hrabro i razlicito, pa cak i onda kad je skuplje i neracionalno.

Svideo mi se stav HONDA CEO-a od pre neki dan koji rece da ne zeli da mu se neko drugi mesa u filozofiju i da odluke donose neki ljudi van Honde. Aferim, budi razlicit i svoj, a ne kopija lutka sa naslovne strane

BojanNeki

Morao bih da napomenem da globalizacija i globalizam nisu iste stvari, ne znam da li si pogrešio slučajno ili namerno. Ono što se nama tj svetu dešava je filovanje umova i potpuna kontrola čak i država zarad prvo ekonomske prevlasti što je u stvari globalizam i na neki moderan način porobljavanje. Kada je automobilska industrija u pitanju bili smo više decenija pod “paljbom” naftnog lobija, koji je među ostalim stvarima u rukama globalista, te smo filovani putem raznoraznih medija kako su određene marke automobila najvalitetnije, najbolje, na kraju i najskuplje dok su druge bile sputavane i sprečene u napretku. Verujem… Pročitaj više »

Joseph

Dobar članak al bi isto tako skrenuo pažnju na to da je danas servis automobila i rezervni dijelova daleko skuplji nego prije. Tipa, što sam imao iskustvo, neću imenovati marku automobila (nije švabo) ima 200 000km na satu i 9 godina, kumplung platim za izmjenu 1000€ a auto ne mogu prodati za 5000€. Auto redovno servisirano, duple gume, nigdje hrđe… Ljude više nije briga ni kako je održavano bitna je samo cijena i da ima magičnih 140 000km a 30% autombila se vraća kilometraža ^^

moron

Čak i kada ima “magičnih” 140 kkm, polovan automobil C ili D segmenta star 9-10 godina vredi (procentualno) manje od nekog B segmenta ili SUV-a. Te starosti su dosta jeftina polovna kola, skoro bez znajačajne razlike kog su brenda (ako si dokon da pretražuješ oglase, možeš nekada naći na oglasima i Japanca da košta manje od Evropljanina, kao što ima “optimista” koji zacepe cenu, pa im onda kola za prodaju “stoje u izlogu” godinu-dve ). Tu pravila nema. Osim da u pravilu to godište vredi jako malo. Što odgovara kupcima. Ne i prodavcima 🙂