Kada je Pontiac predstavio čuveni GTO 1964. godine, začeo je potpuno novi period u istoriji američke automobilske industrije. Ne samo što je publika po prvi put mogla da dobije moćan motor u relativno malom automobilu (barem s američke tačke gledišta) već je Detroit u narednih desetak godina predstavio neke od svojih najpopularnijih dela.
Jedan od najslavnijih muscle cars je bio Chevrolet Chevelle, čija se Super Sport (SS) verzija takmičila sa spomenutim GTO-om, kao i ostalim muscle car velikanima (Dodge Charger, Plymouth Road Runner, Ford Torino i ostalim), za titulu najmoćnijeg takvog automobila na tržištu – i uglavnom izlazio kao pobednik. Nažalost, Chevelle SS nije mogao da pokaže svoje „znanje“ na NASCAR stazama kao proizvodi Forda i Chryslera, iz razloga što je General Motors obustavio svako fabričko učešće u auto-moto sportu, ali i pored toga je stekao dovoljno veliku reputaciju na ulici da se danas smatra velikanom američke automobilske industrije.
Ford – američki proizvođač broj 1
Iako je General Motors kontrolisao čak 56% domaćeg tržišta početkom 1960-ih godina, Chevrolet je prolazio kroz jednu od svojih većih kriza u poređenju s velikim rivalom Fordom. Nova strategija pod vođstvom Henryja Forda II, pod kojom su zaposleni mladi inženjeri i dizajneri, urodila je plodom i Ford je 1957. godine postao najveći američki proizvođač vozila po prvi put u 30 godina. Ironično, navedena godina je upravo ona kada je predstavljen sigurno najpoznatiji Chevrolet ikada proizveden, (1957.) Bel Air, ali i pored toga, najveća General Motorsova divizija je počela da pokazuje znake slabosti narednih godina. Iako su početkom 1960-ih godina predstavljeni velikani kao što su Corvair i Nova, kao i unapređeni Bel Air i Impala, činilo se da je Ford uvek bio korak ispred.
Chevelle
Falcon, kao i njegova sportska verzija Sprint, su sa lakoćom dominirali pored Corvaira i Nove dok je Galaxie beležio pobede na NASCAR stazama i krao prodaju od Impale, koja je i dalje bila najprodavaniji automobil u Americi. Za 1964. godinu, Ford u liniju dodaje manji model Fairlane, koji je popunio prazninu između kompakta Falcona i najvećeg modela Galaxie.
S moćnim V8 motorom od 289 kubnih inča (4,7 litara) i relativno malom masom, Fairlane je brzo počeo da niže uspehe. Chevrolet je vredno radio na sličnom modelu za sve one kojima su Corvair i Nova bili mali, a Bel Air i Impala veliki. Navedeni model, za koga je odlučeno da će se zvati Chevelle, je bio zasnovan A-Body platformi zajedno s još tri proizvoda General Motorsa – Pontiac Tempestom, Oldsmobile Cutlassom i Buick Skylarkom. Plan je bio privući kupce tako što će se nudi za svakoga po malo, od malih kupea, preko sedana do velikih karavana. Kupac će takođe moći da bira između osnovnih modela bez opreme, do sportskih SS modela, pa sve do luksuznih Malibu primeraka.
Chevelle je zvanično predstavljen u septembru 1963. godine kao model za 1964., a kao što smo spomenuli, za ovaj tekst ćemo se komcentrisati samo na SS modele. Chevelle je bio identičnih dimenzija kao legendarni Bel Air iz 1957. godine, što nije bila slučajnost, i General Motors je pod svaku cenu želeo da vrati poverenje kupaca. Iste godine, Chevroletova sestrinska divizija, Pontiac, predstavlja GTO verziju na modelu Tempest s motorom od 389 kubnih inča (6,4 litra) i impresivnih 348 ks, a iako je kompanija planirala godišnju prodaju od samo 5.000 primeraka, već prve godine ona je bila deset puta veća.
Usledio je Oldsmobile sa 442 verzijom modela Cutlass, s motorom od 330 kubnih inča (5,4 litra) i 310 ks, a nešto kasnije i Buick sa GS verzijom modela Skylark, koji je ujedno imao motor najveće radne zapremine od 401 kubnih inča (6,6 litara) i 325 ks. A onda je najbolji deo stigao za kraj i to SS verzija Chevellea, koja je pružala motor od 327 kubnih inča (5,4 litra) i 300 ks.
Najslabiji ali i najbrži
Iako na papiru najslabiji, Chevelle SS je u stvari bio najbrži zahvaljujući najmanjoj masi. U poređenju s ostatkom Chevelle ponude, SS je pružao minimalne dizajnerske promene, pa je tako bilo gotovo nemoguće reći da li je pored vas običan model s rednim „šestakom“ ili muscle car kao što je SS. Međutim, Chevrolet nije imao mira dok GTO nije bio pobeđen i za 1965. godinu povećava snagu na 350 konja, a u ponudi debituje i novi motor od 396 kubnih inča (6,5 litara) i 375 ks.
Međutim, zbog svoje visoke cene nikada nije bio popularna opcija kod kupaca, tako da je navedene godine proizveden samo 201 primerak. Ova verzija, nazvana Z16, mogla je da se dobije samo s punim paketom opreme, čime je cena bila skoro duplirana u poređenju sa standardnim modelom, pa se tako standardan SS sa premijum cenom od samo 176 dolara činio kao bolja kupovina.
Z16 je bio jedan od najboljih domaćih „sleeper“ automobila, pa je sa njega skinuto sve što bi moglo da kaže kupcu šta se nalazi ispod haube, ali s maksimalnom brzinom od čak 256 km/h Z16 nije ostavljao nadu rivalima da mogu do pobede. Za 1966. godinu, Chevelle dobija svoje prve dizajnerske promene u skladu s ostalim modelima kompanije, a SS postaje samostalan model, izdvojen od ostatka Chevelle linije. Samo jedan motor je bio u ponudi, već spomenuti od 396 kubnih inča (6,5 litara), ali je dolazio u nekoliko različitih verzija snage od 325 do 375 konja.
Chevrolet je takođe dodao veće kočnice i modifikovano ogibljenje u želji da će privatni NASCAR timovi početi da razmatraju korišćenje ovog automobila u vreme kada je General Motors i dalje ignorisao ovo takmičenje. Jedan takav vozač je bio legendarni Bobby Allison, kome su se dopale male dimenzije SS-a na kratkim stazama i uspeo da pobedi u tri trke i pored jake konkurencije u vidu Forda, Plymoutha i Dodgea. Performanse su bile pozavidne za navedeni period – ubrzanje do 100 km/h za šest sekundi i maksimalna brzina od 230 km/h, a publika je reagovala sa 72.272 kupljenih primeraka.
COPO
Sledeće godine SS ponovo dobija dizajnerske promene u skladu s popularnom Impalom, ali bez mehaničkih promena. Za 1968. godinu SS konačno dobija fastback stil, koji je zamenio coupe, ali je najveća vest bila novi COPO (Central Office Production Order) model. Ova divizija je radila odvojeno od ostatka Chevroleta, a za nju većina i nije znala osim onih kao što su profesionalni vozači, što je bilo i logično.
COPO se nije mogao naći u brošurama i jedini način da dobijete jedan od modela je da vas COPO lično kontaktira. Ovi primerci su imali trkački motor od 427 kubnih inča (7,0 litara) i 425 ks, urađen od aluminijuma, kao i ubrzanje do 100 km/h za ispod četiri sekunde. Pretpostavlja se da je proizvedeno oko 300 primeraka, ali ova vest ne može biti potvrđena jer COPO na papiru nije ni postojao. A onda je usledio legendarni model za 1970., koji do današnjeg dana drži reputaciju najmoćnijeg serijskog muscle car ikada proizvedenog. Ne samo što je prelepi dizajn oduševio kupce več je u ponudi bio i novi motor, od 454 kubna inča (7,4 litra).
Iako je ovaj motor mogao da se dobije i u verziji sa 360 ks, kupce je najviše oduševila verzija od čak 450 konja, s kojom je ubrzanje do 100 km/h iznosilo samo pet sekundi. SS je sada imao i neke specifičnosti koje su se pokazale popularnim među kupcima, kao što su otvori na haubi, ali i zadnja sveta u braniku – detalj koji se pokazao privlačnim tokom 1970-ih godina na mnogim američkim automobilima. Po prvi put u istoriji kupac je mogao da dobije i fabričke grafike, ali i pored toga, veoma mali broj profesionalnih vozača se odlučio za ovaj automobil u NASCAR šampionatu. Međutim, posle svega pet godina na tržištu muscle car era je polako počela da izumire početkom 1970-ih godina nakon novih standarda o sigurnosnim merama i emisiji izduvnih gasova.
Kraj dolazi 1973.
Snaga motora je preko noći počela da pada, a automobili su postajali sve teži da bi zadovoljili nove zakone. Iako i dalje ponudi, 7,4-litarski motor je sada razvijao 365 ks, a u pitanju je jedan od poslednjih moćnih muscle cars modela. Za 1972. godinu snaga je nastavila da pada (sada 270 ks), a svega 5.333 primerka pronalaze kupce.
Godina 1973. se ispostavila kao poslednja za SS kada je prodato 2.500 primeraka, a ovaj model je tiho zamenjen novim modelom Laguna. Sportska verzija Lagune, nazvana S-3, nastavila je da koristi 7,4-litarski motor sve do kasnih 1970-ih godina i da čak osvoji tri NASCAR titule.
Danas je Chevelle SS jedan od najpopularnijih muscle cars, a cene se kreću od 20.000 dolara za neki od slabijih modela pa i do 250.000 dolara za COPO modele, ukoliko ste te sreće da ih pronađete u prodaji. Chevelle SS je takođe često pojavljuje na malim ekranima u filmovima kao što su Fast & Furious i Talladega Nights, a gotovo svaka trkačka igrica pruža model iz 1970. godine. Svojevremeno, spekulisalo se o tome da Chevrolet namerava da oživi Chevelle SS, međutim, recesija automobilske industrije u SAD (2008-2010.), pokopala je dotične planove, ako su uopšte i postojali.
Zoran Tomasović
Uredio: Pavle Barta
(1327)
