Istraživanje: Novi automobili troše 39% više od deklarisanog
Uprkos svim polemikama koje su usledile nakon dizel skandala, ostaje istina da novi automobili troše više nego što proizvođači deklarišu. Istraživanje je sledstveno pokazalo da ni obračuni koji prezentuju nivo emitovanih ugljen dioksida, nemaju dodirne tačke sa stvarnošću.
Prosečno, nova vozila troše 39% više goriva nego što je to deklarisano od strane proizvođača, a informacija se odnosi na analizirane podatke iz 2017. godine. Studiju je sproveo Međunarodni savet za čist transport (International Council on Clean Transportation – ICCT), koji je u svom radu koristio podatke za oko 1,3 miliona vozila iz osam evropskih država. Tokom rada, istraživači su se oslonili na 15 relevantnih izvora.
Proizilazi da se napredak u odnosu na 2016. godinu, ogleda u samo jednom procentnom poenu, a što je uglavnom uzrokovano prevarama proizvođača u vezi azotnih oksida i CO2.
ICCT analizira potrošnju goriva novih vozila od 2012. godine, ali je ispitivao i podatke iz ranije prošlosti. Tako je iznet podatak da je za 2001. godinu, odstupanje deklaracija od realnosti bilo predstavljeno kroz samo 8%, pa je očigledno da su proizvođači “optimizovali” potrošnju samo za potrebe testiranja, a ne da bi zaista postigli neki stvarni efekat u smislu očuvanja prirode.
Dodatni prosečni trošak goriva, na koji kupci koji su se oslonili na tvrdnje proizvođača nisu računali, u proseku je iznosio 400 evra, za 2017. godinu.
Predstavljamo interesantan pregled odstupanja stvarne od deklarisane potrošnje, za tri referentne godine, za trinaest proizvođača, uz saznanje da će podaci za 2018. godinu biti drastično drugačiji, zbog uvođenja WLTP protokola.
Toyota
2017.: 48%
2016.: 46%
2001.: 5%
Volvo
2017.: 47%
2016.: 48%
2001.: 5%
Daimler
2017.: 46%
2016.: 48%
2001.: 5%
BMW
2017.: 43%
2016.: 43%
2001.: 7%
Audi
2017.: 43%
2016.: 46%
2001.: 9%
Ford
2017.: 40%
2016.: 39%
2001.: 8%
FCA
2017.: 37%
2016.: 34%
2001.: 6%
Renault-Nissan
2017.: 37%
2016.: 37%
2001.: 6%
PSA
2017.: 36%
2016.: 38%
2001.: 6%
Volkswagen
2017.: 35%
2016.: 38%
2001.: 9%
Hyundai
2017.: 31%
2016.: 33%
2001.: 6%
Mazda
2017.: 24%
2016.: 27%
2001.: 3%
Honda
2017.: 24%
2016.: 28%
2001.: 8%
AutoRepublika
(2092)
Da, nekada se daleko manje lagalo sa deklaracijama.
Da, evo i konkretnog ličnog iskustva: ne sećam se da mi je ikada uspelo, sem u par slučajeva kada sam ekstremno „pipavo“ vozio, da prosečnu potrošnju dovedem u okvire fabričkih vrednosti. Reč je o nekoliko stotina testiranih automobila, tako da je to prilično indikativno. Čak i kod tih vozila, kod kojih sam uspeo da ostvarim fabrički preporučenu potrošnju, to nije održivo na duge staze, već se svodi na par stotina kilometara u kojima su uslovi bili takvi da se moglo to postići. S druge strane, mojim privatnim automobilom, starim 20 godina (2,0-litarski benzinac) bez ikakvog problema trošim u gradu više… Pročitaj više »
Nekako imam osecaj, da mi u Srbiji ne brinemo mnogo o ovim podacima.Kako i koliko nas lazu u nasem drustvu od zvanicnih uvoznika do benzinskih pumpi, ovo je jos i najbenignija laz.
Nravno uz ogradu da je ovo moj subjektivni osecaj!
Pratiti „deklarisanu“ potrošnju po NDEC-u ima smila u odnosu na poređenje dva različita modela automobila, u proceni potrošnje pri kupovini. Te podatke je skoro nemoguće postići i u idealnim uslovima, kod doro obučenog i pismenog vozača. Ona vangradska, pa možda i kombinovana, fali nekih 15-20% da se dostignu, a gradska principijelno nema veze (mada je pitanje šta je to gradska vožnja) Kod WLTP standarda, ima zanimljiv podatak za gradsku vožnju, koji se potpunosti poklapa sa mojom prosečnom potrošnjom na godišnjem nivou. A moja vožnja izgleda otprilike 60% autoput, sa brzinama 125-150, vangradska vožnja 20% i grad 10%. Pa i to… Pročitaj više »
Ako na Balkanu upitate bilo kojeg vozača vagen grupacije (tdi sekta), reći će vam potrošnju koja je i ispod fabričke deklarisane.
Znači, ne lažu samo proizvođači, ima nešto i u mindsetu vozača koji neće priznati koliko njegov limeni ljubimac troši.
Pravi komentar
Ja mogu slobodno da konkurišem za onu drugu kategoriju. Ko će prosečno više potrošiti goriva.
Moj primer : 1.4 atmosferski benzinac, fabrika veli mesovite voznje prosek 6,8l/100km.
U medjuvremenu prepravljen na TNG.
Dok se vozilo na benzin, odlazak u Knezevo (Rep. Srpska) i nazad, tocenje na granici (bosansko gorivo), voznja magistralnim putem, prosek je dosta puta bio 5,5-6l (pun gepek, najmanje troje odraslih u autu).
Sa TNG-om je to nekih 0,5l vise.
Kod nas je to opet nekih 0,5-0,7l vise i za benzin i za TNG, iako je itinerer manje vise slican.
Kanda se da zakljuciti da nam gorivo nije bas najbolje.