Dok većina sveta i dalje raspravlja o maksimalnoj brzini kao ultimativnom pokazatelju performansi, u Americi se decenijama poštuje jedno sasvim drugačije merilo, a to je vreme prevaljivanja četvrtine milje, odnosno 402 metra. To je disciplina koja je stvorila legendu trkanja na pravcu i inspirisala generacije ljubitelja automobila, pa i čuvenu repliku Dominika Toreta iz filma „Paklene Ulice“, u kojoj slobodu meri kroz nekoliko sekundi provedenih pod punim gasom.
Međutim, ono što je nedavno izveo Koenigsegg Jesko Absolut podiglo je granice mogućeg na nivo koji je do pre samo nekoliko godina delovao kao naučna fantastika. Na testnoj stazi kompanije u Engelholmu, na jugu Švedske, ovaj hiperautomobil ispisao je novo poglavlje istorije performansi i postavio standard koji bi konkurencija tek trebalo da dostigne.
Za upravljačem se nalazio fabrički test vozač Markus Lund, čovek kojem je poveren zadatak da iz jednog od najekstremnijih serijskih automobila današnjice izvuče svaki raspoloživi delić potencijala. Rezultat je bio spektakularan. Jesko Absolut je četvrtinu milje prešao za svega 8,54 sekunde, prolazeći kroz cilj brzinom od čak 305 km/h. Time je postao prvi serijski automobil koji je tokom prolaska kroz cilj na ovoj distanci premašio granicu od 300 km/h.
Još impresivniji podatak dolazi sa duže distance. Pola milje (804 metra) prešao je za 12,76 sekundi, dostigavši neverovatnih 373 km/h. U eri baterijskih hiperautomobila koji dominiraju ubrzanjima sa mesta, švedska mašina pokretana motorom sa unutrašnjim sagorevanjem benzina pokazala je da tradicionalna tehnologija još uvek ima mnogo toga da kaže.
Poređenja radi, Pininfarina Battista može da četvrtinu milje prevali za 8,55 sekundi, ali na kraju ostvaruje znatno manju izlaznu brzinu od 250 km/h. Chevrolet Corvette ZR1X za isti zadatak koristi 8,67 sekundi i prolazi ciljnom linijom pri 256 km/h. Čak i električni Rimac Nevera R, koji do cilja stiže za impresivnih 7,90 sekundi, ostvaruje izlaznu brzinu od 299 km/h, što je ipak manje od rezultata koji je postavio Jesko Absolut.
Posebno fascinira činjenica da je švedski hiperautomobil ubrzao od nule do 400 km/h za samo 25,21 sekundu, čime je vratio titulu najbržeg serijskog automobila u ovoj disciplini. Nakon toga usledilo je jednako spektakularno kočenje, pri čemu je od 400 km/h do potpunog zaustavljanja stigao za svega 8,44 sekunde.
Iza ovih brojki krije se sofisticirana kombinacija mehanike i softvera. Za rekordni rezultat korišćena je nova verzija sistema Absolut Overdrive, koju je razvio sam Koenigsegg. Softver optimizuje rad motora, kontrolu proklizavanja i funkcionisanje jedinstvenog devetostepenog menjača Light Speed Transmissiona. Ono što je posebno zanimljivo jeste da će vlasnici Jesko Absoluta tokom godine putem bežičnog ažuriranja dobiti ovu nadogradnju, bez potrebe za bilo kakvim mehaničkim intervencijama.
Srce automobila ostaje jedno od najimpresivnijih pogonskih rešenja u savremenoj automobilskoj industriji. Reč je o 5,0-litarskom V8 sa dva turbopunjača koji razvija 1.300 konjskih snaga pri korišćenju standardnog benzina. Kada se rezervoar napuni gorivom oktana E85, snaga raste na čak 1.625 „grla“, dok maksimalni obrtni moment dostiže monumentalnih 1.500 Nm.
Takve performanse omogućavaju ubrzanje do 100 km/h za svega 2,7 sekundi, ali Jesko Absolut nikada nije ni zamišljen kao automobil koji impresionira samo sprintom sa mesta. Njegova filozofija zasniva se na postizanju ekstremnih brzina i njihovom održavanju, zbog čega ga mnogi smatraju najbližim naslednikom automobila koji su tokom prethodnih decenija pomerali granice svetskih rekorda.
Prema internim simulacijama kompanije i rezultatima aerodinamičkih ispitivanja, teorijska maksimalna brzina iznosi čak 531 km/h. Problem nije u automobilu, već u pronalaženju dovoljno duge i bezbedne pravolinijske deonice na kojoj bi takav pokušaj mogao da bude izveden. Pri tim brzinama pneumatici su izloženi ogromnim centrifugalnim silama i ekstremnim temperaturama, pa Koenigsegg tesno sarađuje sa Michelinom kako bi osigurao da serijske pneumatike mogu da podnesu takva opterećenja.
Da Jesko Absolut predstavlja mnogo više od običnog automobila pokazalo se i tokom nedavnog vikenda šampionata Formule 1 u Monaku. Jedan primerak privukao je ogromnu pažnju kada se pojavio na palubi luksuzne jahte Stella Maris. Kako plovilo nema garažu niti rampu za vozila, automobil je na palubu podignut kranom, stvarajući prizor koji je brzo obišao svet i postao simbol raskoši karakteristične za najprestižniji trkački vikend godine.
Ekskluzivnost ovog modela dodatno naglašava činjenica da će biti proizvedeno samo 125 primeraka. Svi automobili bili su rezervisani i pre zvaničnog predstavljanja, uprkos početnoj ceni od približno tri miliona dolara bez poreza i dodatne opreme.
U svetu hiperautomobila brojke često služe kao marketinški alat, ali postoje retki trenuci kada one zaista menjaju istoriju. Koenigsegg Jesko Absolut upravo je ostvario jedan od takvih trenutaka, potvrđujući da granice performansi postoje samo dok se ne pojavi neko dovoljno hrabar da ih pomeri još dalje.
AutoRepublika
(49)
