Švajcarska trenutno gradi najsnažniji podzemni baterijski sistem vredan više milijardi franaka

Švajcarska je započela pretvaranje duboke građevinske jame u gradu Laufenburg u nešto mnogo više od običnog podzemnog prostora. Kompanija FlexBase gradi ogromni projekat redoks protočne baterije u kantonu Aargau, sa planiranim kapacitetom skladištenja većim od 2,1 GWh i izlaznom snagom većom od 1,2 GW u završnoj fazi projekta. Prema navodima kompanije, to je snaga uporediva sa proizvodnjom nuklearne elektrane u Lajbštatu.

Cilj nije samo izgradnja baterije koja obara rekorde. Mnogo važnije pitanje jeste kako će Evropa obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom u vreme kada solarni paneli i vetroturbine proizvode struju prema ritmu prirode, a ne prema potrebama potrošača. Upravo tu ovaj švajcarski projekat postaje zanimljiv, posebno u trenutku kada električni automobili, toplotne pumpe, data centri i računi za struju postaju delovi iste energetske slagalice.

Projekat se gradi u Tehnološkom centru Laufenburg, u blizini lokacije poznate kao „Zvezda Laufenburga“, istorijskog čvorišta evropske međusobno povezane elektroenergetske mreže. FlexBase navodi da je izgradnja centra počela u proleće 2025. godine i da će kompleks objediniti skladištenje energije, vodom hlađeni AI data centar, kancelarije i laboratorije.

Razmere podzemnog objekta teško je zamisliti. Prema dostupnim podacima, iskop je dubok oko 27 metara i duži od dva fudbalska terena, a namenjen je smeštaju centralnih komponenti sistema redoks protočnih baterija. Na površini će kompleks zauzimati više od 40.000 kvadratnih metara, dok će sam sistem za skladištenje energije pokrivati preko 20.000 kvadratnih metara.

Zašto se toliko opreme smešta pod zemlju? Protočne baterije zahtevaju velike rezervoare, pumpe i sisteme za konverziju energije. One nisu kompaktne poput baterije u telefonu ili laptopu. Međutim, za elektroenergetski sistem kojem je potrebno veliko i stabilno skladištenje energije, upravo ta veličina može predstavljati prednost.

Obnovljivi izvori energije mogu jednog sata proizvoditi višak električne energije, a već sledećeg imati manjak. Vetrovita noć ili sunčano popodne mogu stvoriti višak struje, dok hladna zimska večer ili letnji toplotni talas mogu naglo povećati potražnju.

FlexBase navodi da je sistem u Laufenburgu projektovan tako da preuzima neiskorišćenu energiju iz obnovljivih izvora i vraća je u mrežu kada je potrebna, pomažući stabilizaciji napona i frekvencije. U praksi, sistem bi mogao da funkcioniše kao svojevrsni amortizer za energetske tokove koje je danas sve teže predvideti.

Kompanija Swissgrid odobrila je prvu fazu priključenja projekta na mrežu sa kapacitetom od 800 MW. FlexBase navodi da će završni sistem imati kapacitet veći od 2,1 GWh, što bi, prema procenama kompanije, bilo dovoljno za snabdevanje oko 210.000 domaćinstava tokom 24 sata.

Redoks protočna baterija razlikuje se od litijum-jonskih baterija koje danas dominiraju tržištem. Umesto da energiju skladišti uglavnom u čvrstim elektrodama, ona je čuva u tečnim elektrolitima smeštenim u rezervoarima, koji se pumpama šalju kroz elektrohemijske ćelije.

Tokom punjenja električna energija se pretvara u hemijsku energiju u tečnosti. Tokom pražnjenja proces se odvija obrnutim smerom i energija se vraća u mrežu. Princip je jednostavan, ali zahteva veoma obimnu infrastrukturu.

Zbog takve konstrukcije protočne baterije su naročito pogodne za velika stacionarna skladišta energije. Kapacitet se povećava proširenjem rezervoara, dok izlazna snaga zavisi pre svega od sistema za konverziju energije. FlexBase navodi da koristi vodeni elektrolit sa visokim sadržajem vode, koji kompanija opisuje kao nezapaljiv, neeksplozivan i reciklabilan.

Najnovija važna etapa projekta objavljena je 21. maja 2026. godine, kada je FlexBase saopštio da je kompanija Invinity Energy Systems izabrana za strateškog partnera za baterijski sistem.

Invinity je saopštio da će početna faza uključivati vanadijumsku protočnu bateriju kapaciteta do 1,5 GWh, dok FlexBase planira proširenje na 2,1 GWh u narednim fazama.

Marcel Aumer, izvršni direktor, predsednik i osnivač kompanije FlexBase, izjavio je da je tehnologija kompanije Invinity posebno pogodna za ovaj projekat zbog „bezbednosti, naročito nezapaljivosti, stabilnosti tokom velikog broja ciklusa punjenja i pražnjenja, kao i fleksibilnosti primene“.

Bezbednost je jedan od ključnih aduta projekta. Litijum-jonski sistemi mogu biti veoma efikasni i snažni, ali velike instalacije nose i rizike od požara koje projektanti ne mogu ignorisati. Protočne baterije nisu savršeno rešenje za sve, ali zahvaljujući skladištenju energije u tečnom obliku imaju drugačiji profil rizika.

Plan za Laufenburg usko je povezan i sa veštačkom inteligencijom. FlexBase opisuje lokaciju kao budući tehnološki centar u kojem će skladištenje energije, AI data centar, istraživanja i iskorišćavanje otpadne toplote funkcionisati kao jedinstven sistem.

Poslednja stavka možda zvuči manje spektakularno, ali bi mogla imati veliki lokalni značaj. FlexBase očekuje da će se otpadna toplota iz data centra koristiti za daljinsko grejanje Laufenburga i okolnih područja.

Kompanija procenjuje da bi se na taj način tokom 30 godina moglo izbeći emitovanje oko 75.000 tona ugljen-dioksida.

Vrednost investicije je takođe impresivna. Prema navodima švajcarskih medija, privatno finansirani projekat procenjuje se na između jedne i pet milijardi švajcarskih franaka. Očekuje se i otvaranje oko 300 novih radnih mesta.

FlexBase je prvobitno planirao potpuno puštanje sistema u rad tokom leta 2028. godine, dok kasniji izveštaji navode da bi ogromna baterija mogla da počne sa radom 2029. godine. Takva razlika nije neuobičajena, jer se veliki infrastrukturni projekti često realizuju kroz više faza.

Ono što je već sada jasno jeste da evropska energetska tranzicija više nije samo pitanje izgradnje vetroparkova i solarnih elektrana. Podjednako je važno razvijati skladišta energije i mrežnu infrastrukturu koja će omogućiti da se čista energija koristi upravo onda kada je ljudima najpotrebnija.

A u Laufenburgu se ta budućnost trenutno gradi na dnu jame duboke gotovo 27 metara.

AutoRepublika

(15)