Dodge Charger Daytona je jedan od najzanimljivijih ikada ponuđenih automobila od strane američke automobilske industrije. Predstavljen je 1969. godine kao oružje Dodgea u šampionatu NASCAR-a, gde je „običan“ Charger gubio od aerodinamičnijih rivala kao što su Ford Torino Talladega i Mercury Cyclone Spoiler. Estitika je bila u drugom planu, a firma je želela model koji će preći magičnu brojku od 200 mph (320 km/h). Daytona će tako imati veoma aerodinamični nos za bolje probijanje kroz vazduh i glomazan spojler visok čak 61 cm radi stabilnosti pri višim brzinama. Testovi će pokazati da je ovaj automobil mogao da juri i do 240 mph (385 km/h), ali je brzina radi bezbednosti ograničena na spomenutih 320 km/h.
Naravno, Dodge je morao da napravi i dovoljan broj drumskih jedinica radi homologacije, pre nego što se Daytona pojavila na stazama. Fabriku je tokom spomenute 1969. godine napustilo 503 primerka, a godinu dana kasnije je stigao i bratski model sa sličnom formulom nazvan Plymouth Superbird. Oba modela su danas veoma cenjena i skupa među kolekcionarima, o čemu smo ranije i pisali.
Dodge i danas nudi Charger, ali sa drugačijom formulom. Trenutna generacija je prvo donela čistokrivni baterijski model, a onda je usledio i par turbobenzinaca sa šest cilindara. To nije sve, pošto postoje skoro potvrđene priče da bismo možda već ove godine mogli da vidimo i V8. Reakcije kupaca i entuzijasta na novi Charger bile su podeljene od samog početka, a rukovodstvo brenda očigledno je pažljivo slušalo komentare tržišta.
Tokom predstavljanja strategije oporavka grupacije Stellantis u Detroitu, novinarima je otkriveno da Dodge već priprema osveženu verziju Chargera. Sama činjenica da se na redizajnu radi pre nego što je kompletna paleta modela stigla na tržište govori o tome koliko je kompaniji važno da što pre odgovori na očekivanja najvernijih kupaca.
Posebnu pažnju privukla je verzija Charger SRT, koji je prikazan iza zatvorenih vrata i bez mogućnosti fotografisanja. Iako je vreme za razgledanje bilo veoma ograničeno, bilo je dovoljno da se stekne utisak da Dodge želi da vrati deo agresivnog karaktera po kojem je decenijama bio poznat.
Pred posmatračima su se našla dva automobila. Jedan je bio obojen u upečatljivu zelenu nijansu, dok je drugi nosio plavu boju koja je podsećala na čuvenu plavu iz istorije brenda. Upravo je zeleni primerak ostavio utisak budućeg SRT-a. Najveća promena uočena je na prednjem delu.
Za razliku od aktuelnog Chargera, LED svetlosna traka više se ne proteže celom širinom vozila. Umesto toga, narandžasta dnevna svetla smeštena su uz donje ivice uvučenih farova. Zatamnjena grafika kompletne svetlosne grupe dodatno naglašava agresivan izgled i automobilu daje gotovo zastrašujući izraz.
Masivni prednji spojler dominira donjim delom branika, dok se na poklopcu motora nalazi veliki usisnik vazduha koji jasno ukazuje da se ispod lima neće nalaziti baterijski pogon. Sve upućuje na snažan benzinski motor, iako Dodge za sada ne otkriva tehničke detalje.
Međutim, pravi spektakl nalazi se pozadi. Novi Charger SRT dobio je ogromno zadnje krilo koje svojim oblikom podseća na spomenutu Daytonu iz 1969. godine. Krilo je postavljeno visoko iznad poklopca prtljažnika i oslanja se na nosače smeštene sa spoljnih strana zadnjeg dela vozila, stvarajući izuzetno dramatičan vizuelni efekat.
Oba prikazana automobila imala su vertikalne ventilacione otvore na prednjim blatobranima, izvedene u crnoj boji. Verzija SRT bila je opremljena širokim točkovima sa dijamantski obrađenim površinama, dodatno naglašavajući sportski karakter automobila.
Iako enterijer nije bio dostupan za razgledanje, spoljašnjost je jasno pokazala smer kojim Dodge želi da ide. Novi izgled ne predstavlja revoluciju, već evoluciju postojećeg dizajna sa mnogo više stava, agresivnosti i vizuelne snage.
Još veća misterija od dizajna jeste pogonski sklop. Jedino što je za sada praktično izvesno, jeste to da će SRT koristiti benzinski motor. Poslednjih meseci sve su glasnije spekulacije o povratku legendarnog agregata Hemija V8 u gamu Chargera. Takva očekivanja dodatno su podgrejana izjavama čelnika Stellantisa, koji su naglasili da veliki broj kupaca i dalje insistira na osmocilindarskim motorima pre nego što uopšte razmotri kupovinu određenog vozila.
Istovremeno, iz Dodgea stižu poruke da će inženjeri nastaviti da pomeraju granice mogućnosti rednog šestocilindarskog motora Hurricanea. Upravo ta izjava otvorila je prostor za nova nagađanja. Da li kompanija priprema ekstremno snažnu verziju Hurricanea, ili se iza kulisa ipak radi na povratku V8, za sada ostaje nepoznanica??
Jedno je sigurno, Dodge je svestan da ljubitelji američkih mišićavih automobila očekuju mnogo više od samog imena Charger. Zbog toga naredni meseci obećavaju veoma zanimljiv razvoj događaja za jedan od najprepoznatljivijih sportskih automobila iz Sjedinjenih Američkih Država.
AutoRepublika
