Kakvo otkriće u Kaliforniji! (VIDEO)

Pojava jednog Porschea 930 Slantnosea („Pljosnati nos“) danas među kolekcionarima izaziva gotovo isti nivo uzbuđenja kao pronalazak nekog izuzetno retkog predratnog klasika. Takozvani „Flachbau“, iako pripada mlađoj eri sportskih automobila, ostao je jedna od najegzotičnijih i najređih interpretacija klasične 911-ice. Upravo zbog toga, svaki primerak koji se pojavi iz senke garaža i zaboravljenih kolekcija momentalno postaje tema automobilskih krugova širom sveta.

Priča koja je ovih dana stigla iz Los Anđelesa poseduje gotovo filmsku atmosferu. Automobil je krajem osamdesetih kupio imućni entuzijasta koji je želeo jednu od najupadljivijih verzija 911 Turba, a da bi posle njegove smrti jednostavno nestao. Porodica nije znala gde se nalazi, a godine su prolazile bez ikakvog traga. Njegov sin Grej odrastao je uz sećanja na neobičnu siluetu Porschea sa spuštenim nosom i prepoznatljivim sklopivim farovima. Automobil je na njega ostavio toliko snažan utisak da je njegov obris čak istetovirao na ruci, iako decenijama nije znao gde je završio.

Sudbina je ipak odlučila drugačije. Tokom sređivanja očevog imanja i obračuna sa lokalnim skvoterima koji su godinama koristili napuštene objekte, Grej je otvorio vrata stare garaže koja nisu pomerana još od devedesetih godina. Ispod slojeva prašine, građevinskog otpada i zaborava nalazio se upravo automobil iz njegovog detinjstva.

Prizor nije bio nimalo glamurozan. Karoserija je bila prekrivena osušenim gipsom i tragovima šmirglanja, naročito duž leve strane vozila. Delovalo je kao da je neko davno pokušao improvizovanu restauraciju ili pripremu za farbanje, ali posao nikada nije završen. Jedan točak nedostajao je potpuno, pa je izvlačenje automobila iz garaže predstavljalo ozbiljan logistički problem.

Enterijer je bio zatrpan starim predmetima, ali među njima se nalazio detalj koji je celu priču pretvorio u mnogo više od običnog pronalaska skupocenog automobila. U kabini je pronađena mala drvena rezbarija sa jednostavnim natpisom „Tata“. Grej je odmah prepoznao predmet – napravio ga je još u srednjoškolskim danima na času obrade drveta. Njegov otac ga je decenijama čuvao upravo u tom Porscheu.

Želja da automobil vrati u život dovela je do nesvakidašnjeg poteza. Grej je, umesto lokalnog servisa, kontaktirao poznatu kompaniju WD Detailing iz Klivlenda i angažovao Ričarda Dž. Vagnera, jednog od osnivača firme. Automobil je pažljivo izvučen iz garaže i transportovan do radionice specijalizovane za klasične sportske i mišićave automobile, gde je započet dug proces oživljavanja.

Kako je sloj po sloj prljavštine nestajao, počele su da se pojavljuju i prve misterije. Broj šasije ukazivao je da se radi o pravom Turbu, ali motor koji se nalazio pozadi nije bio turbobenzinac. Umesto čuvenog turbopunjača, automobil je imao atmosferski bokser motor sa šest cilindara. Još veća dilema odnosila se na samu konverziju „Slantnosea“. Da li je u pitanju originalni fabrički model ili vrhunski odrađena prerada iz osamdesetih, pitanje je koje još nema konačan odgovor.

Estetika „Slantnose/Flachbau“ nastala je kao direktna inspiracija trkačkim Porscheom 935, automobilom koji je dominirao na trkama izdržljivosti krajem sedamdesetih godina. Inženjeri su spuštanjem prednjih blatobrana i uklanjanjem klasičnih uspravnih farova značajno poboljšali aerodinamiku.

Rezultat je bio agresivniji izgled i viša maksimalna brzina na dugim pravcima. Ovakav izgled tokom ranih osamdesetih bio je dostupan isključivo kroz program nazvan „Sonderwunschprogramm“, inače specijalni program personalizacije za najbogatije kupce marke. Svaki automobil ručno su izrađivali stručnjaci u fabrici, zbog čega je cena bila astronomska čak i za standarde tog vremena.

Porsche je tek 1987. godine zvanično uveo Slantnose kao fabričku opciju pod oznakom M505 za severnoameričko tržište. Automobili su dobili prepoznatljive sklopive farove, ventilacione otvore na prednjim blatobranima i proširene pragove. Iako je proizvodnja postala zvanična, modeli su i dalje izrađivani u veoma ograničenim serijama.

Proizvedeno je svega 609 Slantnosea između 1987. i 1989. godine  za Severnu Ameriku. Posebno je cenjena poslednja godina proizvodnje, 1989, kada je napravljeno samo 143 vozila. Među njima se nalazilo svega 75 kabrioleta, što ih danas čini gotovo mitskim automobilima među kolekcionarima.

Visoka cena bila je glavni razlog retkosti. Standardni Porsche 911 Turbo koštao je oko 71 hiljadu američkih dolara (današnjih 190.680 „zelembaća“), dok je paket M505 dodavao gotovo 30 hiljada najmanjih zelenih novčanica (oko 80.570 dolara u današnjoj vrednosti novca) na osnovnu cenu. Kabriolet sa dodatnom opremom lako je prelazio cifru od 120 hiljada dolara (današnjih 322.280 dolara), što je krajem osamdesetih predstavljalo iznos rezervisan samo za najbogatije kupce egzotičnih automobila.

Na tržištu tog vremena konkurencija je bila fascinantna. Ferrari Testarossa koštao je više od 160 hiljada dolara (današnjih 429.700 „zelembaća“, Lamborghini Countach Anniversary oko 145 hiljada (389.420), dok je Ferrari F40 dostizao neverovatnih 400 hiljada dolara (1.074.260) pre dodatnih trgovinskih marži. Aston Martin V8 Vantage Volante bio je čak skuplji od Porschea, dok su BMW M6 i Lotus Esprit Turbo SE nudili potpuno drugačije interpretacije evropskog sportskog luksuza.

Ipak, Porsche 930 Turbo imao je karakter koji nijedan rival nije uspeo da kopira. Vazdušno hlađeni 3,3-litarski bokser motor za severnoameričko tržište razvijao je 282 konjske snage. Snaga se prenosila preko petostepenog manuelnog menjača tipa Getrag G50, koji je upravo 1989. godine prvi put ugrađen u model 930. Automobil je do 100 km/h ubrzavao za oko 4,6 sekundi i razvijao maksimalnih 253 km/h.

Vozači su ga zvali „Udovica“. Veliki turbo punjač imao je brutalno kašnjenje u isporuci snage, pa je automobil umeo da iznenadi i iskusne vozače naglim naletom obrtnog momenta usred krivine. Kombinacija snažnog motora i rasporeda mase sa motorom pozadi zahtevala je izuzetnu koncentraciju i veštinu.

Danas originalni Slantnose iz 1989. godine na tržištu kolekcionarskih automobila dostižu između 250 i 500 hiljada dolara, zavisno od istorije, stanja i autentičnosti. Upravo zato misterija pronađenog primerka iz Los Anđelesa izaziva toliko pažnje. Čak i ako se pokaže da nije fabrički M505, već da je kvalitetna prerada iz osamdesetih, sama činjenica da je automobil proveo gotovo tri decenije skriven iza zatvorenih vrata garaže daje mu posebnu težinu.

U svetu kolekcionarskih automobila postoje brži modeli, skuplji modeli i ređi modeli. Ali malo koji automobil uspeva da spoji toliku dozu mehaničke brutalnosti, glamura osamdesetih i lične porodične emocije kao ovaj zaboravljeni Porsche iz Los Anđelesa.

Pogledajte video klip.

AutoRepublika