Zanimljivost dana: Legendarni francuski kombi

U svetu automobila, retko koji model ostavlja trag koji traje decenijama i postaje simbol epohe. Citroen H-Van je upravo takav primer. Nastao je u neposrednom posleratnom periodu, kada je Francuska težila ponovnom uspostavljanju privrede i mobilnosti, i brzo se istakao kao robusno, funkcionalno i inovativno komercijalno vozilo. Njegov neobičan, ali prepoznatljiv dizajn, zajedno s pametnim tehničkim rešenjima, učinili su ga omiljenim alatom zanatlija, preduzetnika, poštanskih i komunalnih službi.

Retko kada smo iz opravdanih razloga pisali na sajtu AutoRepublike o laganim komercijalnim radnim vozilima, ali smatramo da H-Van svakako zaslužuje mesto. S karijerom koja je trajala čak 34 godine, vozilo je postalo više od sredstva za transport, postalo je kulturni simbol evropskog posleratnog pragmatizma i praktičnosti, ali i inspiracija za generacije zanatlija, malih preduzetnika i dizajnera vozila.

Po završetku Drugog svetskog rata, francuska automobilska industrija suočavala se sa brojnim izazovima: nestašica materija, ekonomska obnova, potreba za efikasnim transportom robe i ljudi u uslovima koji su još uvek bili teški. Proizvođač Citroen je u tim uslovima prepoznao potrebu za komercijalnim vozilom koje bi bilo jednostavno, pouzdano i koje bi moglo da koristi postojeće tehničke platforme, kako bi se izbegli skupi novi razvojni troškovi.

Studije koje su dovele do H‑serije počele su već 1942. godine pod rukovodstvom dizajnera i inženjera kao što je Andre Lefebvre. Cilj je bio da se iskoriste elementi već postojećih vozila: motor, menjač, šasija, karoserija, i da se stvori vozilo koje može da preveze robe u količinama koje su potrebne malim i srednjim preduzećima te epohe.

Premijera modela se dogodila na Sajmu automobila u Parizu 1947. godine, kada je model predstavljen kao “Type H“. Karakteristična rebrasta (naborana) bočna stranica karoserije od samog početka mu je davala prepoznatljiv identitet.

Ono što je odmah odlikovalo ovaj kombi bila su inovativna tehnička rešenja za svoje vreme, naročito za segment komercijalnih vozila. Naime, vozilo je imalo pogon na prednje točkove, nezavisno ogibljenje, te kompaktan raspored motora i menjača, sve to u cilju da se postigne što niži pod za utovar i što veći nivo praktičnosti.

Prve konfiguracije su koristile mehaniku iz Citroenovog Traction Avanta. Bio je to tečno hlađeni četvorocilindarski motor radne zapremine 1,9 litara, koji je razvijao oko 35 konjskih snaga, a vrhunac će da dostigne početkom šezdesetih godina kada je snaga skočila na 57 „grla“. Ovaj motor je bio dovoljan za brzinu do približno 80 km/h u praznom vozilu, dok je opterećeno vozilo moglo da dostigne oko 60 – 65 km/h.

Kako su godine prolazile, francuski gigant je unapređivao pogonske jedinice. Tokom pedesetih godina uveli su manju verziju motora od 1,6 litara sa 32 „grla“ za lakše varijante i modele sa manjom nosivošću. Ulaskom u šezdesete godine se pojavljuje i prvi dizel radne zapremine 1,6 litara isporučen od strane britanske firme Perkinsa.

To je omogućavalo nosivost do 1.500 kg zahvaljujući 42 konjske snage i poboljšanu ekonomičnost potrošnje goriva. Opstaće samo tri godine pre nego što ga je Citroen zamenio sa sopstvenim 1,8-litarskim dizelom sa 50 „grla“, a kasnije i sa 1,9-litarskim dizelom sa sedam „konja više“. Dizel verzije su postajale sve popularnije zbog nižih troškova goriva i većeg obrtnog momenta, što je posebno bilo korisno u gradskim i ruralnim dostavnim uslovima.

Svi modeli imali su ručni menjač sa tri stepena prenosa (kasnije verzije su imale opcioni četvorostepeni manuelni menjač). Prednji pogon je omogućavao niski pod za utovar i povećanu unutrašnju visinu. Karoserija je bila rebrasta, tankih čeličnih ploča koje su takvim profilima dobijale potrebnu čvrstinu bez da se ugrozi masa kombija. Dimenzije su varirale: dužina oko 4,26 m, širina 1,99 m, visina 2,12 m. Masa praznog vozila je bila približno 1.400 do 1.500 kg, dok maksimalna nosivost varira od 1.000 do 1.500 kg, zavisno od modela.

Proizvodnja H-Vana je obuhvatila period od više desetina godina, a vozilo je kroz taj interval evoluiralo, dobilo razne varijante i prilagođavalo se promenama na tržištu. Ukupno je proizvedeno oko 473 hiljade primeraka između 1947. i 1981. godine. Naziv „H“ dolazi od toga što je projekat bio osmi po redu kod francuskog giganta. U zavisnosti od nosivosti i konfiguracije, model je dobijao dodatna slova: HY (standardna verzija sa većom nosivošću), HZ (manja nosivost), HW (veća nosivost kao pikap kamionet), HX i druge.

Kako sedamdesetih godina napreduju tehnologija i regulative, u pogledu emisije izduvnih gasova, bezbednosti vozila, efikasnosti motora i konkurencije, koncept H-Vana postaje sve manje konkurentan. Iako je ostao popularan u određenim segmentima, pojavljuju se moderniji komercijalni modeli veće snage, boljih menjača, većeg kapaciteta i često s pogonom na zadnje točkove ili 4×4. Do 1981. godine proizveden je poslednji primerak H‑serije, nakon čega Citroen ga šalje u istoriju i prelazi na druge putanje u segmentu lakih komercijalnih vozila.

Danas, Citroen H-Van se više ne pojavljuje masovno na putevima, ali je stekao kultni status, naročito u Evropi, kao vozilo koje simbolizuje „posleratnu Francusku“, kreativnost zanatlija, mobilne trgovine, uličnu gastronomiju i nostalgiju za jednostavnijim, ali funkcionalnim vremenima.

Zoran Tomasović