Zanimljivost dana: Evolucija modela koji je promenio tržište superautomobila

Istorija DeTomasove Pantere je takva da je verovatno ni sam Holivud ne bi mogao smisliti. Ovaj automobil se toliko puta menjao, ili kako firma voli da nam kaže „prolazio kroz evolucije“, ali je na kraju imao karijeru dugačku 21 godinu i pronašao je 7.260 kupaca.

Ideja o njemu se rodila nakon što Ford nije uspeo da kupi italijanske gigante zvane Alfa Romeo i Lancia, pa je pronašao jednog drugog italijanskog partnera. Ruku na srce, firma DeTomaso nije bio „jedan kroz jedan“ iz ove države, pošto je njen osnivač po imenu Alehandro Detomazo rođen u Argentini, a u Italiju se preselio 1955. godine.

Za tako nešto su postojala dva razloga, zavisno kojoj priči verujete. Ona zvanična kaže da je to učinio s ciljem da se oproba u profesionalnom auto-moto sportu, ali neki izvor kažu da je prebegao zato što je policija tragala za njim nakon neuspelog atentata na argentinskog predsednika Huana Perona.

Prvi model brenda je bio Vellelunga i delio je platformu i mehaniku sa Fordom, što je privuklo pažnju američke firme. Mangusta će debitovati 1966. godine, a Pantera pet godina kasnije. Pantera će pružati fantastičan egzotični stil osmišljen od strane italijanske Ghije, kao i Fordov motor radne zapremine 5,8 litara sa 330 konjskih snaga.

Cena od deset hiljada američkih dolara (oko 74.900 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) je bila za oko tri puta niža nego za slična vozila kod konkurenskih Ferrarija ili Lamborghinija. Fabriku će tokom prve četiri godine proizvodnje napustiti 5.500 jedinica, što je u to vreme bila nezamisliva brojka za jedan egzotični četvorotočkaš. Većina ih je prodata „preko bare“ zahvaljujući izložbeno-prodajnim salonima Fordovih luksuznih brendova Mercuryija i Lincolna.

Ford se iz saradnje povukao nakon 1975. godine, ali to ne znači da je i Alehandro bio spreman da se preda. Proširio je ponudu modelima Deauville i Longchamp, zatim kupio dizajnerske kuće Ghia i Vignale, motociklističke kompanije Benelli i Moto Guzzi i automobisle brendove Innocenti i Maserati.

Pantera će nastaviti da bude kičma DeTomasa i proizvodnja će trajati sve do 1992. godine. Ovaj automobil je do kraja sedamdesetih već počeo da pokazuje godine. Estetika se menjala, a Lamborghinijev Countach LP400 S postavio je nove standarde za izgled i performanse supersportskih automobila. DeTomaso je znao da mora da odgovori, i 1980. godine lansirao je Panteru GT5.

GT5 je bio brutalan: impozantnija karoserijska proširenja, masivne gume, novi aerodinamični paketi i poboljšani Fordov motor V8. Automobil je izgledao kao da može da pojede put pred sobom. Ali inženjeri u Modeni nisu stali na tome. Samo četiri godine kasnije, na Torinskom salonu automobila 1984. godine, predstavljena je unapređena verzija – Pantera GT5-S.

Dok je prethodni GT5 proširenje postizao dodatnim stakloplastičnim panelima, GT5-S je krenuo drugim putem. Pod vođstvom Aurelija Bertoćija, dizajn je kompletno restilizovan, stvarajući elegantniji, fluidniji oblik koji je zadržao agresivnost, ali dodao i dozu sofisticiranosti.

Zadržani su osnovni elementi: vrata, vetrobransko staklo, poklopac motora i farovi na izvlačenje, ali sve ostalo bilo je novo. Karoserija je sada imala izraženije linije, glatkije prelaze i skladniji odnos širine i visine. Rezultat je bio automobil koji je izgledao kao da pripada istoj porodici Countacha, ali sa suštinski drugačijom filozofijom. S opcionim zadnjim spojlerom inspirisanim Lamborghinijem, GT5-S je izgledao egzotično, moćno i beskompromisno.

Ispod atraktivne školjke, GT5-S je zadržao unapređeni čelični monokok koji je još ranije projektovao čuveni inženjer Đampaolo Dalara, čovek koji će kasnije biti ključan za razvoj Lamborghinija i Bugattija. Šasija je dodatno ojačana, ogibljenje modernizovano, a prednji diskovi su zamenjeni većim, ventiliranim verzijama koje su znatno poboljšale kočione performanse.

Motor je ostao poznati Fordov 5,7-litarski V8, sada u verziji proizvedenoj u Australiji, jedinom mestu gde je taj agregat još opstajao. Uparen sa ZF-ovim petostepenim manuelnim menjačem i samoblokirajućim diferencijalom, ovaj motor razvijao je 350 konjskih snaga i maksimalnih 450 Nm obrtnog momenta.

Performanse su bile impresivne: ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za oko 5,3 sekunde i maksimalna brzina od 264 km/h. Možda nije bio brži od Ferrarija 512 BB-a ili spomenutog Countacha LP500S-a, ali je bio značajno pristupačniji, pouzdaniji i mehanički jednostavniji za održavanje.

Za razliku od svojih italijanskih konkurenata, čiji su motori tipa DOHC zahtevali redovne i skupe servise, Pantera GT5-S mogla je da se popravi običnim američkim alatima. To je bila njegova tajna prednost, mišićavi automobil u telu egzotike.

Uprkos sjajnim performansama i dizajnu koji je parirao najboljima, GT5-S nikada nije postigao komercijalni uspeh koji je zasluživao. Između 1984. i 1990. godine proizvedeno je svega oko 190 primeraka, pre nego što je ovo vozilo nasledila modernizovana Pantera 90 Si. Glavni razlog je bio gubitak Fordove prodajne mreže u Sjedinjenim Državama. Bez jakog distributivnog kanala i marketinga, DeTomaso jednostavno nije imao resurse da konkuriše Ferrariju i Lamborghiniju na najvažnijem tržištu supersportskih automobila.

Pojedini američki entuzijasti, poput distributera Džordža Staufera, pokušali su da uvezu i konvertuju starije modele u specifikaciju GT5-a, ali bez prave podrške kompanije, prodaja je ostala marginalna. Ipak, danas se GT5-S posmatra kao pravi dragulj osamdesetih, automobil koji je u sebi spojio američku snagu i italijansku dušu, bez pretenzija, ali sa stilom i samouverenošću.

DeTomaso Pantera GT5-S ostaje fascinantan primer automobilskog kompromisa koji je prerastao granice. On je dokaz da u automobilskoj industriji nije uvek potrebno biti najveći da bi se ostavio trag. U eri kada su superautomobili postajali statusni simboli, GT5-S je predstavljao autentičnu strast, model napravljen iz inženjerskog inata, ne iz marketinškog plana. Bio je surov, glasan, divlji i neponovljiv.

Danas, svaki preživeli primerak GT5-S-a predstavlja ne samo kolekcionarsku vrednost, već i komad istorije, vreme kada su ljudi poput Alehandra Detomaza verovali da jedan čovek sa dovoljno hrabrosti i vizije može da se suprotstavi divovima poput Ferrarija i Lamborghinija…

Zoran Tomasović

(38)