AR test: Honda Civic Sport Hybrid

Slovo „H“ na rešetki hladnjaka nikada ne razočara, na više načina

Mnogo puta sam rekao da nikada nisam bio naročito naklonjen japanskim automobilima. To ne znači da ih nisam cenio, naprotiv. Posebno sam imao visoko mišljenje o Toyoti još od trenutka kada sam sa svojim Yarisom prešao brdo kilometara uz minimalna ulaganja. Ipak, japanski automobili su mi često delovali previše racionalno, sterilno i kao da su razvijani u laboratoriji, bez mnogo emocije i karaktera.

Druga stvar koja mi je godinama smetala bila je cena. Često sam se pitao zašto koštaju toliko više od konkurencije, a posebno mi je za oko uvek zapadala Honda. Možda grešim, ali dugo sam imao utisak da samo slovo „H“ na masci hladnjaka automatski znači da automobil vredi barem 20 odsto više nego što bi realno trebalo, i da bi isti taj model bio znatno pristupačniji kada bi nosio neku drugu oznaku.

Iskreno, nisam imao mnogo iskustva sa Hondama. Ono malo što jesam bilo je dovoljno da posle gotovo svake test vožnje zaključim isto, „previše novca za ono što pruža“. Međutim, srećom po mene, moj mlađi brat je potpuna suprotnost. On je veliki ljubitelj Honde i o njihovim proizvodima govori gotovo religiozno, kao da su najbolji automobili na svetu.

Sve je počelo još dok je bio u srednjoj školi. Pozajmio sam mu Forda Mustanga, a on mi ga je vratio uz objašnjenje da mu se jednostavno nije dopao. Umesto toga kupio je Hondu Fit druge generacije, poznatu na većini tržišta kao Jazz. Nakon fakulteta kratko je vozio Toyotu Camry, ali se vrlo brzo vratio Hondi kupovinom krosovera CR-V-a. Paralelno je posedovao i nekoliko Hondinih motocikala poput Shadowa VLX600 i XL75, pre nego što se kasnije ponovo okrenuo Triumphu i Harley-Davidsonu. Prošle godine garažu je proširio i minivenom Odysseyem nakon dolaska drugog deteta, pa sam upravo kroz njegove automobile i ja počeo ozbiljnije da upoznajem ovaj brend.

Ipak, ni Hondina elektronika više nije ono što je nekada bila. Ranije ove godine pojavio se prvi ozbiljniji kvar na Odysseyu koji je samo godinu dana ranije plaćen približno 50.000 dolara. Upalila se lampica koja je signalizirala problem sa jednim od senzora sigurnosnog pojasa u drugom redu sedišta. Vozilo je, naravno, još bilo pod garancijom, pa je vraćeno u servis zbog, kako se tada činilo, rutinske intervencije.

Međutim, zamena jednog senzora izazvala je lančanu reakciju te su ostali senzori prestali da „sarađuju“, a zaposleni u Hondinom servisu nisu uspevali da pronađu rešenje. U celu priču morao je da bude uključen i vrh rukovodstva japanskog proizvođača. Da skratim priču, Odyssey je proveo više od tri sedmice u servisu, kompletan kompjuter i svi senzori su zamenjeni, a ukupan račun za popravku pod garancijom iznosio je čak 7.200 dolara.

Pošto je toliko dugo bio bez automobila, servis je mom bratu ustupio zamensko vozilo i to potpuno novi Civic Sport Hybrid za 2026. godinu, sa manje od 800 kilometara na satu. Iskreno, toj odluci sam se verovatno više obradovao ja nego on. Prodao sam Chrysler 300 nekoliko meseci ranije  i već sam aktivno tražio zamenu za svakodnevnu vožnju. Upravo je Civic Hybrid, i to u hečbek -izdanju, bio pri samom vrhu moje liste želja. Tokom naredne tri sedmice tražio sam svaki mogući izgovor da ga vozim ili makar provedem vreme na suvozačkom mestu.

Civic je automobil koji ne zahteva posebno predstavljanje. U proizvodnji je još od 1972. godine i bio je prvi Hondin model na četiri točka koji je ostvario globalni uspeh. Danas se nalazi u jedanaestoj generaciji. Aktuelni model debitovao je 2021. godine i i dalje uživa veliku popularnost čak i na tržištu poput američkog, gde dominiraju pikapovi, krosoveri i terenci.

Ponuda obuhvata limuzinu i hečbek, uz nekoliko mehaničkih opcija. Bazne pakete LX i Sport pokreće atmosferski dvolitarski benzinac sa 160 konjskih snaga, dok Touring koristi 1,5-litarski turbo motor sa 182 „konja“. Sportski Si razvija 203 „grla“ iz snažnije verzije tog agregata, dok se na vrhu nalazi brutalni Type R sa 320 konjskih snaga. Tu je i hibridna verzija koja kombinuje dvolitarski atmosferski motor i elektromotor za ukupno 203 „konja“.

Poslednjih deset godina automobilska industrija neprestano pokušava da pronađe savršen balans između performansi, ekonomičnosti i svakodnevne praktičnosti. Sportski automobili često troše previše goriva, dok većina hibrida ostavlja utisak sterilnih mašina napravljenih isključivo za racionalne kupce. Honda je, međutim, sa ovim modelom uspela da spoji dve potpuno različite filozofije u jedan izuzetno zaokružen automobil.

Već tokom prvih kilometara postalo mi je jasno da Honda nije želela samo ekonomičniju verziju standardnog Civica. Ambicija je bila mnogo veća: napraviti automobil koji će podjednako zadovoljiti vozače koji uživaju u dinamičnoj vožnji i one kojima su prioriteti niska potrošnja i svakodnevna udobnost. Upravo zato Civic Hybrid danas predstavlja jedan od najzanimljivijih automobila u kompaktnoj klasi.

Na papiru, recept deluje jednostavno. Ispod haube nalazi se Hondin napredni hibridni sistem sa dva elektromotora i dvolitarskim četvorocilindarskim benzinskim motorom koji radi po Atkinsonovom ciklusu. Međutim, način na koji ovaj sistem funkcioniše značajno se razlikuje od većine klasičnih hibrida na tržištu.

Veći deo vremena benzinski motor zapravo ne pokreće direktno točkove. Njegova glavna uloga je proizvodnja električne energije koja se zatim šalje elektromotoru zaduženom za pogon prednjih točkova. Tek pri višim brzinama, kada je opterećenje veće, uključuje se mehanička veza između benzinskog motora i pogonskog sistema.

U praksi, rezultat je veoma sličan osećaju koji pružaju potpuno električni automobili. Reakcije na gas su trenutne, linearne i izuzetno uglađene. Nema kašnjenja, nema „razmišljanja“ menjača niti razvlačenja obrtaja karakterističnog za klasične CVT-transmisije. Honda ovaj sistem godinama naziva eCVT, iako se njegova konstrukcija suštinski razlikuje od konvencionalnih rešenja. Većini vozača tehnička objašnjenja neće biti ni važna, dovoljno je nekoliko kilometara za volanom da postane jasno koliko sofisticirano ceo sistem funkcioniše.

Sa ukupno 203 konjskih snaga i 315 Nm obrtnog momenta, Civic Hybrid spada među najsnažnije automobile svoje klase. Ubrzanje do 100 km/h traje svega 6,1 sekundu, što je donedavno bilo nezamislivo za porodični hibridni hečbek fokusiran na ekonomičnost.

Ipak, brojke same po sebi ne govore dovoljno. Mnogo važniji je način na koji Civic razvija performanse. Preticanja na autoputu zahtevaju minimalan napor, izlazak iz krivina prati trenutno ubrzanje, a automobil pri većim brzinama ostavlja utisak lakoće i samouverenosti koji retko srećem u ovom segmentu.

Ono što posebno fascinira jeste činjenica da Honda nije žrtvovala vozne karakteristike zarad efikasnosti. Naprotiv, Civic Hybrid je možda i najbolje izbalansiran kompaktni automobil današnjice kada govorimo o dinamici vožnje. Šasija reaguje precizno, upravljač ima odličnu težinu i komunikativnost, a automobil ulazi u krivine sa lakoćom koja podseća na znatno sportskije modele.

Uprkos dodatnoj masi baterije i elektromotora, Civic zadržava neutralno ponašanje u krivinama uz minimalno naginjanje karoserije. Ogibljenje uspešno upija neravnine, ali istovremeno pruža dovoljno čvrstine za sigurnu i preciznu vožnju pri višim brzinama. Veliku ulogu u tome imaju posebno podešeni amortizeri i opruge hibridne verzije. Honda je uspela da napravi automobil koji je istovremeno tih i udoban tokom dugih deonicaauto-puta, ali i veoma zabavan kada put postane zavojit.

Na auto-putu dolazi do izražaja potpuno druga strana njegovog karaktera. Kabina ostaje izuzetno tiha pri konstantnim brzinama, dok hibridni sistem funkcioniše gotovo neprimetno. Aktivni sistem kontrole zvuka dodatno smanjuje buku u enterijeru, a posebni rezonatori u točkovima doprinose nivou rafiniranosti koji se retko sreće među kompaktnim automobilima.

Velika pažnja posvećena je i sistemima asistencije vozaču. Paket Honda Sensing dolazi kao standard i uključuje adaptivni tempomat, asistenciju za zadržavanje vozila u traci, nadzor mrtvog ugla, upozorenje na frontalni sudar i automatsko kočenje u hitnim situacijama.

Ono što me je posebno impresioniralo jeste način na koji ovi sistemi funkcionišu u praksi. Za razliku od mnogih konkurenata čiji asistenti često deluju agresivno i nametljivo, Honda je pronašla odličan balans između pomoći vozaču i prirodnog osećaja u vožnji.

Civic možda pokazuje svoje najveće kvalitete tokom dužih putovanja. Istina, nisam imao priliku da ga testiram na ekstremno dugim relacijama, ali tokom nekoliko stotina pređenih kilometara automobil je uspevao da spoji visok nivo udobnosti sa izuzetno niskom potrošnjom goriva. Prosečna potrošnja iznosila je približno 4,9 litara na 100 kilometara, dok autonomija sa jednim rezervoarom može da premaši 950 kilometara. Još impresivnije zvuči podatak da Honda preporučuje korišćenje običnog, najjeftinijeg benzina, bez potrebe za skupljim premijum gorivom.

Unutrašnjost prati filozofiju spoljašnjeg dizajna, jednostavna je, funkcionalna i veoma promišljena. Horizontalna linija ventilacionih otvora sa metalnom mrežastom oblogom ostavlja moderan i elegantan utisak, dok fizičke komande klimatizacije predstavljaju pravo osveženje u vreme kada gotovo svi proizvođači forsiraju kontrole preko ekrana osetljivih na dodir.

Naravno, nisu svi detalji savršeni. Zadnja klupa nudi nešto manje prostora nego kod pojedinih konkurenata, posebno kada je reč o prostoru za kolena. Prednja sedišta su postavljena veoma nisko, pa izlazak iz automobila može predstavljati problem starijim osobama i vozačima sa bolovima u leđima (ili viškom kilograma). Putnici pozadi nemaju zasebne ventilacione otvore niti USB-C priključke, što tokom dužih putovanja može biti nedostatak (ovo ima i Škoda Fabia). Nedostatak lumbalne podrške na prednjim sedištima deluje kao neobičan propust, naročito u skupljim paketima opreme.

Osnovne verzije enterijera sa platnenim sedištima i manjim ekranom ostavljaju skromniji utisak u poređenju sa rivalima iz Koreje, pre svega modelima Kije i Hyundaija. Ipak, Honda taj nedostatak nadoknađuje vrhunskim kvalitetom izrade, odličnom ergonomijom i dugoročnim osećajem pouzdanosti.

Praktičnost hečbeka  ostaje jedan od glavnih razloga popularnosti ovog modela. Prtljažnik od 693 litra sa oborenim sedištima bez problema prima velike kofere i opremu za duža putovanja. Posebno je impresivno što hibridni sistem gotovo da nije ugrozio unutrašnji prostor zahvaljujući pažljivom rasporedu baterije i ostalih komponenti.

Zanimljivo je i poređenje sa sportskijim verzijama Civica. Dok Si i Type R ostaju izbor za vozače koji žele maksimalne performanse i manuelni menjač, hibrid se nameće kao možda najkompletniji model u čitavoj ponudi. Nudi gotovo isti nivo svakodnevnog zadovoljstva u vožnji, uz znatno nižu potrošnju goriva i veću praktičnost.

Cena, međutim, ostaje jedan od retkih ozbiljnijih izazova, baš kao i kod većine Hondi. Testirani Civic Sport Hybrid košta 32.500 dolara, dok bogato opremljeni Sport Touring prelazi granicu od 35.000 dolara. Opet jeftinije no u Evropi…

Za poređenje, Toyota prodaje Corollu Hybrid za manje od 25.000 dolara, doduše samo u limuzinskom izdanju, dok je čak i veća Camry Hybrid dostupna za manje od 30.000 dolara.

I upravo tu dolazimo do pitanja koje sam sebi postavljao godinama, da li Honda zaista vredi toliko više?

Posle nekoliko sedmica provedenih sa Civicom, moram priznati da sada mnogo bolje razumem zbog čega kupci toliko veruju ovom brendu. Cena više nije mala suma novca za kompaktni automobil, ali kada se uzmu u obzir performanse, kvalitet vožnje, ekonomičnost i ukupna sofisticiranost automobila, postaje jasno zašto Civic Hybrid danas važi za jedan od najboljih automobila u svojoj klasi.

A onda se priča zatvorila na gotovo simboličan način.

Sećate se problema sa senzorima na Odysseyu? Dan pre nego što je Civic vraćen servisu, upalila se identična lampica upozorenja. Tokom vožnje se kasnije ugasila, a brat je prijavio problem servisu bez dodatnog istraživanja šta je tačno moglo da ga izazove.

Možda Hondina elektronika više nije besprekorna kao nekada. Možda su i oni danas podložni istim problemima modernih automobila kao i svi drugi proizvođači.

Ali jedna stvar je sigurna, Honda je ovim modelom uspela da promeni način na koji posmatram hibride.

Civic Hybrid nije automobil napravljen samo za vozače koji žele da troše manje goriva. Ovo je automobil koji ume da izmami osmeh pri svakom ulasku u krivinu, a istovremeno bez napora prelazi ogromne distance uz minimalne troškove goriva.

I upravo u tome leži njegova najveća snaga.

Zoran Tomasović

(308)