Verovali ili ne, četvrta generacija BMW-ove Serije 7, poznata po fabričkoj oznaci E65, danas obeležava četvrt veka postojanja. Kada se pojavila početkom 21. veka, izazvala je buru kakvu automobilska industrija retko pamti. Naslovi su bili dramatični, reakcije burne, a deo javnosti imao je utisak da se u Minhenu dešava potpuni zaokret, i to ne nužno u dobrom smeru.
Najverniji poklonici brenda nisu krili razočaranje, koje je ubrzo preraslo u otvoreni bes. Kritike su bile toliko oštre da je tadašnji šef dizajna, Kris Bengl, primao čak i pretnje smrću. Bio je lice projekta, iako nije direktno nacrtao automobil, i čovek koji je branio radikalnu novu filozofiju. Reakcije su možda bile razumljive u kontekstu šoka koji je dizajn izazvao, ali nikako nisu bile opravdane.
E65 je nasledio elegantni i gotovo bezvremenski model E38, čije linije su oličavale klasične BMW-ove vrednosti. Upravo zato kontrast nije mogao biti veći. Novi model bio je sve ono što prethodnik nije, što će reći da je bio odvažan, kompleksan i namerno provokativan. Eksterijer, za koji je bio zadužen Adrijan van Hojdonk, pod nadzorom Bengla, doneo je potpuno novi dizajnerski jezik. Površine su bile razigrane i napete, sa dubokim linijama i neobičnim presecima, u stilu koji će kasnije dobiti naziv „izbijajući plamen“ (flame surfacing).
Prednji deo karakterisali su neobični farovi s migavcima iznad prepoznatljivih prstenova, takozvanih anđeoskih očiju (angel eyes), dok je zadnji deo izazvao najviše polemike. Takozvana „Banglova zadnjica“ (Bangle Butt) kao dvodelni zadnji kraj s naglašenim poklopcem prtljažnika, postao je simbol kontroverze i raskida sa tradicionalnim BMW-ovim dizajnom.
Ni unutrašnjost nije bila ništa manje revolucionarna. Kabina E65-a, u odnosu na E38, delovala je kao skok u budućnost. Centralni ekran i sistem iDrive prvi put su objedinjavali veliki broj funkcija na jednom mestu, čime je praktično postavljen temelj za moderne info-zabavne sisteme. Vozači su, međutim, u početku bili zbunjeni kompleksnošću interfejsa i nedostatkom fizičkih komandi.
Pored toga, E65 je doneo i niz tehnoloških novina, od elektromehaničkog menjača i električne parkirne kočnice, do podignute centralne konzole koja je dodatno naglasila osećaj prostora. Čak je i ugrađeni telefon imao svoj skriveni, izvlačni tastaturni modul, što je u to vreme delovalo gotovo futuristički.
Prodajni rezultati u početku nisu pratili ambiciju projekta. U prvoj punoj godini proizvodnje zabeležen je značajan pad obima, ali BMW nije odustao. Kompanija je stala iza dizajnerskog tima, verujući da je tržištu potrebno vreme da prihvati novu estetiku. Već sredinom decenije stigao je redizajn, poznat kao LCI, koji je ublažio pojedine kritike. Prednji deo je pojednostavljen, zadnja svetla proširena, a iDrive unapređen uz dodatak fizičkih tastera i intuitivnijeg interfejsa.
Percepcija E65-a počela je da se menja kako su godine prolazile. Ono što je nekada delovalo kao preterivanje, postalo je preteča trendova koji su ubrzo zahvatili čitavu industriju. Konkurenti poput Audija A8 i Mercedesove S Klase počeli su da usvajaju slične elemente, od smelijih linija do naprednih multimedijalnih sistema s rotacionim kontrolerima. Čak su i japanski i korejski proizvođači u narednim godinama prihvatili hrabriji dizajnerski izraz.
Danas je gotovo nemoguće zamisliti automobil bez centralnog ekrana i integrisanog multimedijalnog sistema, a upravo je E65 bio jedan od pionira tog pristupa. Njegov uticaj vidi se i u širem kontekstu, od dizajnerskih eksperimenata kasnih dvehiljaditih do digitalizacije enterijera koja je definisala narednu deceniju.
E65 s istorijske distance više ne deluje kao eksces, već kao hrabar iskorak koji je pomerio granice. Posebno u izdanju LCI, njegov dizajn i danas deluje sveže i relevantno. U kombinaciji s drugim modelima iz Bangleove ere, poput Serije 5 E60 i Serije 3 E90, jasno je da je BMW tada bio spreman da rizikuje kako bi oblikovao budućnost.
U trenutku kada bavarski proizvođač ponovo ulazi u novu dizajnersku fazu sa modelima iz porodice Nove Klase, paralela sa početkom 21. veka nameće se sama od sebe. Kao i tada, reakcije su podeljene, ali istorija nas uči da upravo takvi trenuci često ostavljaju najdublji trag.
AutoRepublika
(298)
Eh, volan sa četiri paoka. Beše to (za mene) doba normalnosti …
A naš drug Matija mi taj moj „neukus“ zameri neki dan na članku „BMW-ova Nova Klasa je bogatija za još jednog člana“ ( “ U kom dobu ti zivis? Cetiri paoka na volanu bila su u modi 20-tih i 30-tih godina proslog veka …“ )
😊😊😊
E65 je pravim ljubiteljima bmw-a bio katastrofa zato što su to ljudi koji su odrastali i živeli uz dobru rok muziku, dobre filmove, prijatne ljude, dobar fudbal, atraktivna auta e38 e39 itd i kada im odjednom predstaviš ovako nešto, ceo svet im se sruši i postave pitanje pa šta budućnost donosi, a danas kada svetu u kome je mah uzeo pederizam, odvratna muzika, užasni filmovi i ostale svetske gadosti, jedan g70 je sasvim normalna stvar, na žalist, u konkretnom slučaju, po meni, veći je bio mercov promašaj sa okonjom iz 95″ posle prelepe w124, nego ovaj bmw-ov benglov eksperiment za… Pročitaj više »
Nikad nisam mogo da svarim ove farove, kao i Benglovo dupe, jbg…
Eh kad se pojavio 745d lci,nije bilo druma da te umori!