Zanimljivost dana: Postoji Chevrolet Corvette, a onda postoji L88

Sa karijerom koja traje već više od sedam decenija, malo je reči da je model Chevrolet Corvette ikona svetske automobilske industrije. Amerikanci nemaju one egzotične četvorotočkaše kao što imaju Italija i Nemačka, pa se Corvette na neki način smatra njihovim „superautomobilom“.

A tokom godina smo viđali mnogobrojna specijalna izdanja. Spomenućemo Stingray, Z06, ZR1 i mnoge druge, ali Jenkijima posebno zastane dah kada se spomene ono „L88“.

Pa šta onda to slovo i dve cifre označavaju? Reč je o specijalnoj konfiguraciji koja nikada nije reklamirana, a mogli su da je kupe samo oni koji su imali debele veze unutar General Motorsa. A sve je započelo tokom vremena kada je najveći američki proizvođač vozila imao jedan veliki problem.

Naime, kontrolisao je čak 56% domaćeg tržišta i bio na udaru takozvanih antimonopolskih zakona. U takvim uslovima bi političari dobili moć da razbiju firmu na dosta manjih divizija, pa se General Motors povukao iz profesionalnog auto-moto sporta da bi učinio svoje modele manje popularnim. Više o tome smo mogli da čitate u jednom od ranijih izdanja zanimljivosti dana.

Postojao je jedan izuzetak od takvog pravila, a to se odnosilo na Corvette. Omiljeni američki sportski automobil je još uvek bio aktivan u profesionalnom auto-moto sportu, a program je predvodio belgijski inženjer po imenu Zora Arkus-Duntov.

Upravo je on preporodio Corvette sredinom pedesetih godina kada je od relativno dosadnog dvoseda sa motorom sa šest cilindara ispod haube, napravio pravu sportsku mašinu koja je mogla da posrami mnogo skuplje rivale. Da bi ovaj automobil mogao da nastavi sa trkanjem, predstavljeno je specijalno izdanje nazvano L88, a ime je dobio po motoru koji ga je pokretao.

Reč je o čuvenom benzincu radne zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara) i reklamiran je sa 435 konjskih snaga, ali je u realnosti razvijao između 540 i 580 „grla“. U spomenuto vreme nije bila retkost da korporacije namerno rekalmiraju manju snagu sa željom da zavaraju osiguravajuće kompanije, a L88 je bio u stanju da pređe četvrtinu milje za oko 11,5 sekundi. Radi poređenja, to je bilo za oko dve sekunde brže nego mnogo hvaljeni rival Shelby Cobra.

Jedina mana je bila ona da je L88 zahtevao benzin od 103 oktana (evropski 110 oktana), koji je bio izuzetno redak u svoje vreme. Štaviše, u mnogim delovima Sjedinjenih Američkih Država zapravo nije bio ni dostupan, što je verovatno jedan od razloga što je 1967. godine isporučeno tek dvadeset jedinica.

Razloga za slabu popularnost ima još nekoliko. Pre svega, L88 je bio opcija od 1.500 dolara (današnjih 13.817 „zelembaća“) na već visoku baznu cenu Corvette od 4.240 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 39.057 dolara). Ali ključni razlog je bio onaj da General Motors zapravo nije želeo mnogo privatnih kupaca.

Duntov je od samog početka hteo da vidi mušterije u vidu profesionalnih timova. Spomenućemo da je menjač bio četvorostepeni manuelni, a paket je kompletiran i sa modifikovanim ogibljenjem i većim kočnicama. Iz vozila je izbačeno sve što je dodavalo na nepotrebnoj masi, poput klime, servo volana, radija i još mnogo toga.

Jedan od primeraka se pojavio i na čuvenoj trci 24 sata LeMansa. Tim su predstavljali neki od legendi kao što su Bob Bondurant i Dik Jenko, a L88 je uspeo da dostigne maksimalnu brzinu od 275 km/h na pravu Mulsejn. Nažalost, automobilu je otkazao motor posle trinaest sati vožnje, ali ni to nije moglo da umanji uspeh ovog automobila. Najveći sportski uspeh je ostvario na trci dvanaest sati Sebringa gde je trijumfovao u svojoj klasi.

Chevrolet je predstavio potpuno novu treću generaciju Corvette za 1968. godinu i L88 se ponovo našao u opciji. Za njega se ponovo zalagao Duntov i smatraju je da su rezultati na stazama ključni za komercijalni uspeh Corvette.

Slično kao i ranije, i ovaj put je snaga reklamirana na 430 „grla“, ali je ovaj put zapravo iznosila 550 „konja“. Pošto je Chevrolet snizio cenu opcije na 950 dolara (današnjih 8.750 „zelembaća“), druga generacija L88 je bila nešto popularnija. Isporučeno je 80 primeraka 1968. godine i još 116 jedinica naredne godine pre nego što je automobil otišao u istoriju.

Pošto su automobili uglavnom korišćeni za takmičenja, jako mali broj primeraka L88-a je preživeo. U onim retkih prilikama kada ih vidimo na aukcijama, obično se zahtevaju poveće sume novca prilikom kupoprodaje. Primerak iz 1967. godine sa originalnim motorom je prodat pre nekoliko godina za čak 3,85 miliona dolara, dok je godinu dana mlađi komad promenio vlasnika za 2,7 miliona „zelembaća“.

Možda nije brz kao moderni rođaci sa centralno postavljenim motorima, ali na kraju dana, jasno je zašto je L88 u centru pažnje…

Zoran Tomasović

(176)