Evropska unija suočava se sa velikim izazovima u obezbeđivanju snabdevanja sirovinama neophodnim za energetsku tranziciju i ostvarenje klimatskih ciljeva. Prema aktuelnom izveštaju Evropskog revizorskog suda, dosadašnji koraci ka diverzifikaciji izvora sirovina još nisu dali opipljive rezultate. Uska grla u proizvodnji i nedovoljno razvijeni sistemi reciklaže usporavaju napredak, pa bi brojni projekti finansirani sredstvima EU mogli da ne budu realizovani u planiranim rokovima.
Za sprovođenje energetske tranzicije EU se oslanja na tehničke komponente poput baterija, vetroturbina i solarnih panela, za koje su potrebne sirovine kao što su litijum, nikl, kobalt, bakar i retke zemlje. Mnoge od tih sirovina dostupne su pre svega u malom broju zemalja van EU, poput Kine, Turske ili Čilea. Kako bi smanjila tu zavisnost, EU je 2024. usvojila uredbu o kritičnim sirovinama, koja treba da obezbedi dugoročno snabdevanje sa 26 sirovina ključnih za energetsku tranziciju.
„Bez kritičnih sirovina neće biti energetske tranzicije, konkurentnosti ni strateške autonomije. Nažalost, danas smo u snabdevanju tim sirovinama na opasan način zavisni od šačice zemalja van EU“, izjavila je Keit Pentus-Rosimanus, članica Revizorskog suda zadužena za ovu reviziju. „Zato je od presudne važnosti da se EU dodatno angažuje i smanji svoju ranjivost u ovoj oblasti“.
Uredba predviđa obezbeđivanje snabdevanja kroz diversifikaciju uvoza, povećanje domaće proizvodnje i intenziviranje reciklaže. Međutim, revizori kritikuju to što su u uredbi postavljeni samo neobavezujući ciljevi do 2030. godine, i to za mali broj strateških sirovina. Te sirovine su označene kao posebno važne zbog velikog ekonomskog značaja i rizika po snabdevanje. Takođe nije jasno prema kojim kriterijumima su ciljne vrednosti određene, a neizvesno je i da li će biti dostignute do kraja decenije.
Uprkos usvajanju uredbe, EU je do sada ostvarila tek ograničen napredak u diverzifikaciji uvoza. Unija je u poslednjih pet godina potpisala 14 partnerstava o strateškim sirovinama, od kojih je sedam sa zemljama koje se smatraju manje pouzdanim. Osim toga, uvoz iz tih partnerskih zemalja kod oko polovine analiziranih sirovina opao je između 2020. i 2024. godine. Pregovori sa važnim partnerima poput SAD i Mercosura (u kome su sirovinama bogate zemlje Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) delimično stoje u mestu ili su zamrznuti.
Još jedan cilj uredbe jeste da se do 2030. najmanje 25 odsto strateških sirovina u EU dobija iz reciklažnih izvora. Međutim, i ovde revizori vide ozbiljne probleme: kod sedam od 26 sirovina stope reciklaže trenutno iznose svega između 1 i 5 odsto, dok se deset sirovina uopšte ne reciklira. Većina ciljeva EU u oblasti reciklaže nije specifično usmerena na pojedinačne sirovine, pa izostaju podsticaji za reciklažu složenijih materijala, poput retkih zemalja iz elektromotora ili paladijuma iz elektronskih uređaja.
Pored toga, EU želi da proširi sopstvenu eksploataciju sirovina i da deset odsto potrošnje pokriva iz domaće proizvodnje. Međutim, prema navodima Evropskog revizorskog suda, istraživanje ležišta sirovina u EU je nedovoljno razvijeno, a čak i u slučaju otkrića novih nalazišta moglo bi da prođe i do 20 godina pre nego što rudarski projekat započne rad. Zbog toga je ostvarenje ciljeva do 2030. pod znakom pitanja.
Dodatni problem predstavlja prerada sirovina unutar same EU. Uprkos cilju da se do 2030. čak 40 odsto sirovina potrošenih u EU prerađuje u okviru Unije, takva postrojenja se iznova zatvaraju, između ostalog i zbog visokih troškova energije.
Upozorenje revizora glasi: EU bi mogla da upadne u začarani krug u kome nedovoljno snabdevanje sirovinama koči razvoj prerade, što dalje smanjuje podsticaje za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja.
AutoRepublika
(78)
E šteta pa baš smo fino krenuli 🤣
Zelenaši ili ti zelena agenda je največja prevara u istoriji čovečanstva!
Sve će to kinezi nadomestiti….