Zanimljivost dana: AMC protiv Corvette i Mustanga

American Motor Company ili skraćeno AMC je bio česta tema na sajtu AutoRepublike. Iako brend ne posluje već približno četiri decenije, podario nam je toliko zanimljivih i čudnih automobila da ih je nemoguće ne spomenuti. Setite se samo Pacera i Gremlina, a zatim i pionira masovne proizvodnje sistema pogona na sva četiri točka u putničkom vozilu kada je predstavljen Eagle. U današnjem izdanju Zanimljivost dana ćemo obratiti pažnju na verovatno najpoželjniji AMC u istoriji i to zapravo na dva veoma slična, a opet toliko različita modela, nastala s ciljem da se napadnu Ford Mustang i Chevrolet Corvette.

Ovo je istorijska priča o AMC-u Javelinu i AMX-u.

AMC je osnovan 1954. godine spajanjem dva posrnula američka automobila proizvođača Nasha i Hudsona. Kompanija je prolazila kroz najbolji deo svoje istorije krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka kada se na čelu nalazio Džordž Romni. On je shvatio da AMC nikako ne može da konkuriše proizvođačima iz takozvane grupe „Big 3“ (General Motors, Ford i Chrysler) pa se odlučio orijentisati na kategorije koje su oni ignorisali. To se posebno odnosi na manje gradske automobile i Rambler će uskoro dominirati ovom kategorijom. Međutim, u želji da se bavi politikom, napustio je svoju poziciju u firmi, baš u vreme najveće slave, a nasledio ga je Roj Aberneti.

Ovaj je imao neke sasvim druge planove i želeo je da se direktno supropstavi rivalima. To će se pokazati kao veliki problem, pošto AMC jednostavno nije imao kapital da im parira. Aberneti se nije predavao i podigao je poveće zajmove od banaka s ciljem da napadne neke od proizvođača najpopularnijih automobila „preko bare“.

Jedan od njih je bio čuveni Ford Mustang, koji je privukao preko milion mušterija posle samo osamnaest meseci na tržištu, dok je Chevrolet proizvodio Corvettu najviše radi imidža. AMC nije mogao da priušti dva automobila, pa je odluka pala da oni dele što je više moguće.

Firma je napravila neke zaista specijalne modele tokom navedenog perioda. Jedna grupa njih je bila serija eksperimentalnih dvoseda sa centralno postavljenim motorima pod imenom AMX (American Motor Experimental), a prvi pokušaj da se AMC suprostavi Mustangu je bio preko modela Marlin. Mnogi će reći da je AMC propustio veliku šansu da na tržištu čak nadmaši Mustang, još u vreme kada je Romni vodio firmu, pošto nije odobrio serijsku proizvodnju poželjnog koncepta XR-400-a.

Kada spomenuti Marlin nije zabeležio komercijalni uspeh, sledeći potez je bila proizvodnja potpuno novog automobila. I baš kao što je Mustang bio zasnovan na Falconu, tako je i AMC-ov novitet iskoristio bazu kompaktne limuzine po imenu Rambler American. Za dizajn se postarao Dik Tig, kome je odobren toliko mali budžet da je morao da koristi što je više već dostupnih delova. Izbor imena je pao na Javelin za verziju sa četvoro sedišta, odnosno AMX za dvosed.

Premijera je zakazana za 22. avgust 1967. godine, a Javelin je bio dugačak oko 4,8 metara i koštao je 2.743 američkih dolara (oko 25.830 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Takva suma je bila za 140 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 1.318 dolara) skuplja od Mustanga, ali je Javelin do navedenog perioda imao i neke druge rivale. Primera radi, General Motors je stigao sa ciljem blizanaca pod imenom Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird, Plymouth je predstavio drugu generaciju Barracude, a čak je i Mustang dobio luksuznog blizanca pod imenom Mercury Cougar.

To ne znači da AMC-ov velikan nije imao šta da ponudi. Istina, najviše ga je kočilo to što je bio dostupan samo kao kupe, ali se mogao pohvaliti komotnijom vožnjom i s više prostora u prtljažniku. Mehanička ponuda je startovala poznatim benzincem sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji, a razvijao je 155 konjskih snaga iz radne zapremine 232 kubna inča (3,8 litara). Sledio je V8 radne zapremine 290 kubnih inča (4,8 litara) sa 225 „grla“ dok je vrhunac činio čuveni „osmak“ radne zapremine 343 kubna inča (5,6 litara) u konfiguracijama sa 235 i 280 „konja“. Uparen sa najmoćnijim agregatom i četvorostepenim manuelnim menjačem, Javelin je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za samo 6,6 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 200 km/h.

Paralelno sa Javelinom je stigao i spomenuti AMX. Na prvi pogled je delovao gotovo identično, ali je koristio skraćeno međuosovinsko rastojanje i pritom bio za oko 300 milimetara kraći. AMC je ponudio AMX s više opreme i samo s benzincima s osam cilindara ispod haube, sve da se opravda njegova visoka cena. Dva bazna „osmaka“ su bila identična onima iz Javelina, dok se u vrhu nalazio onaj sa 315 konjskih snaga iz radne zapremine 390 kubnih inča (6,4 litra). Iako je ciljao na Corvette kao glavnog rivala, ovaj automobil je zapravo bio za 25% pristupačniji pošto je koštao „tek“ 3.245 dolara (današnjih 28.430 „zelembaća“).

Međutim, i pored dosta pohvala i relativno uspešnih testova protiv glavnih rivala, brzo je postalo jasno da AMC jednostavno nema kapital da sprovede sve želje u delo. AMX je prve godine pronašao tek 6.725 kupaca, ali se Javelin pokazao u dosta boljem svetlu sa 55.125 zadovoljnih mušterija.

Profesionalni auto-moto sport se učinio kao idealno rešenje za promociju. Tim Kaplan Engineering je spremio dva Javelina za seriju Trans Am, koja je tada služila kao Biblija za sve automobile u ovoj kategoriji. Tim nije uspeo da pobedi ni u jednoj trci u svojoj debitantskoj sezoni, ali je završio na odličnom trećem mestu u generalnom plasmanu u kategoriji konstruktora. S druge strane, AMX će predstavljati firmu u trkanju na pravcu (šampionat NHRA, klasa Super Stock) i brdskim trkama po imenu Pikes Peak.

Prva generacija oba automobila će opstati u izložbeno-prodajnim salonima do 1970. godine. AMC tada donosi tešku odluku da penzioniše AMX kao samostalni model, a tokom tri godine proizvodnje je isporučeno 19.134 primerka. To je označilo da je samo Javelin nastavio sa životom i naslednik je bio značajno veći u svakom pogledu.

Ne samo što je dizajn bio potpuno nov, već su se i ispod haube desile velike promene. Oni bazni motori su zadržani s prethodnika, ali je velika vest bila u vidu debija dva nova motora V8. Prvi je bio radne zapremine 360 kubnih inča (5,9 litara) sa 245 „konja“, ali je mnogo više pažnje privukao opcioni „osmak“ radne zapremine 401 kubnog inča (6,6 litara) sa 330 „grla“. Ironično, ovaj poslednji paket je nosio oznaku AMX i omogućavao je kupeu ubrzanje od nule do 100 km/h za 5,8 sekundi i maksimalnu brzinu od 185 km/h.

Iako je i druga generacija dobila odlične ocene od strane medija, ipak se pojavila u prodaji u pogrešno vreme kada su osiguravajuće kompanije podigle cene usluga, a cene goriva su naglo skočile. Nije pomogla ni dominacija u seriji Trans Am gde su vozači Javelina osvojili šampionske titule u sezonama voženim 1971. i 1972. godine. Potrebno je reći da nije samo AMC prolazio kroz takvu „krizu“ već i svi rivali. Primera radi, Barracuda je ugašena posle 1974. godine, Mustang pomeren na platformu manjeg Pinta, a Camaro i Firebird su bili samo senke prethodnika. Javelin će nekako preživeti do 1974. godine, a nakon toga je poslat u istoriju.

Iako možda nisu zabeležili veliki komercijalni uspeh, Javelin i AMX su danas veoma poželjni kod kolekcionara i potrebno je potrošiti poveće sume novca kada menjaju vlasništvo. AMC je na kratko pokušao da se bori sa mnogo većim firmama i nije se to sve završilo na najbolji način, ali je istovremeno predstavio kultni model za onu malu grupu kupaca koja je želela da se razlikuje.

Zoran Tomasović

(177)