Почетна Istorija Zanimljivost dana: Pontiac je planirao svoju verziju Chevroleta El Camino
Zanimljivost dana: Pontiac je planirao svoju verziju Chevroleta El Camino

Zanimljivost dana: Pontiac je planirao svoju verziju Chevroleta El Camino

156
0

Period pedesetih godina prošlog veka je doneo veliki broj eksperimenata u američkoj automobilskoj industriji. Chrysler korporacija je uspostavila saradnju sa čuvenom italijanskom kućom Ghia koja se odvijala u oblasti proizvodnje raznih prototip modela, Ford je debitovao s  konceptom automobila na nuklearni pogon, dok je General Motors eksperimentisao sa turbo tehnologijom i opremom koja se činila da je ispred svog vremena.

Neka od takvih vozila su na kraju ušla i u serijsku proizvodnju, ako ne zbog ostvarivanja profita, onda zbog načina na koji su privlačili pažnju gde god da se pojave. Jedan od takvih proizvoda je bio Ford Ranchero. Kada je debitovao 1957. godine, Ranchero je postao prvi posleratni Fordov pikap postavljen na samonosećoj sašiji koju je delio sa karavanima.

Iako se prodavao relativno loše, gotovo svako u Americi je znao za njega, pa se na odgovor iz Chevroleta nije moralo dugo čekati. Već 1959. godine stiže model El Camino, ali za razliku od konkurenta iz Forda, Chevrolet se nije potrudio unaprediti ogibljenje pa je njegov predstavnik mogao da ponese jako male terete.

Ono šta malo ljudi zna da je najveći američki proizvođač spremao još jednu verziju i to pod Pontiacovom oznakom. U navedenom periodu, Pontiac je važio za automobil čiji su kupci uglavnom bili penzioneri, ali se situacija iznenada počela menjati kada je Džon Dilorijan (isti onaj koji će kasniji razviti sopstveni DeLorean DMC-12) postao glavni inženjer.

On je preko noći od Pontiaca napravio performantni brend koji je dominirao na stazama. Dilorijanu se učinilo da bi Pontiacova verzija El Camina takođe mogla privući dosta pažnje pa je naredio hitni razvoj prototipa. On je bio zasnovan na karavanu Catalina Safari i dobio je oznaku El Catalina.

Slično kao i Chevroletov rođak, ni ovaj put pažnja nije posvećena ojačanju šasije, pa je njegova uloga kao pikap vozila bila simbolnična. Ispod haube se krio popularni V8 agregat zapremine 389 kubnih inča (6,4 litre). Ovaj motor se mogao naručiti u verzijama koje nude snagu u rasponu od 215 pa sve do 335 “konja”.

Nepoznato je zašto El Catalina nikada nije ušla u serijsku proizvodnju, ali je razlog verovatno finansijske prilike. Naime, Chevrolet je isporučio tek nešto više od 37.000 jedinica u prve dve godine proizvodnje pa je na kratko ugasio proizvodnju modela El Camino. Takvo stanje je potrajalo sve do 1964. godine. U datim uslovima, mesta jednostavno nije bilo za još jedan sličan model.


Ali ovo nije jedini put da je Pontiac razmatrao proizvodnju pikapa. Krajem 1967. godine, kada se novi El Camino pokazao značajno većim prodajnim uspehom, Ovaj put na ideju nije došao sam proizvođač već čovek po imenu Gordon Tisen, koji je posedovao izuzetno popularni Pontijacov salon.

On je kupio Chevrolet El Camino iz 1968. godine, a zatim na njega ugradio prednji deo i mehaniku iz Pontiac Tempesta, takođe iz 1968. godine. Ideja je predstavljena čelnim ljudima kompanije, ali oni nisu bili zainteresovani za serijsku proizvodnju.

Do navedenog perioda Pontiac je bio izuzetno popularni proizvođač (treći najveći u Americi) i jednostavno nije imao prostora za još jedan model. Međutim, sam General Motors nije u potpunosti odbacio ideju skupljeg El Camina pa je ona predata komercijalnoj diviziji GMC, kada je 1971. godine stigao model GMC Sprint.

Pontiac je razvio još jedan prototip model 1978. godine na bazi kompakta Grand Am, ali ni u jednom momentu nije planirao serijsku proizvodnju. Takav primerak je zapravo (ponovo) bio za novu generaciju divizije GMC, koja je ime modela promenila iz Sprint u Caballero.


Na taj način Pontiac nikada u svojoj istoriji nije dobio pikap, ali su sva tri spomenuta prototipa sačuvana i danas se nalaze u privatnim rukama.

Zoran Tomasović

(156)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments