Trabant nT – kratkotrajni povratak legende

Malo je modela sa istočne strane „Gvozdene zavese“ koji su ostavili toliko veliki trag u automobilskoj industriji, kao što je to Trabant. 

Iza njega je duga i bogata prošlost. Proizvodio se od daleke 1957. godine pa sve do 1991. godine, kada je nakon spajanja Istočne i Zapadne Nemačke rešeno da za njega više nema mesta na tržištu. No, i nakon toga Trabant je nastavio da bude bestseler, na jedan drugi način.

Nakon ujedinjenja Nemačke, Trabant je bio izuzetno popularan kao minijatura u razmeri 1:87, a proizvodila ga je kompanije Herp. Ovakav uspeh minijaturnog modela nadahnuo je direktora marketinga Herpa – Klausa Šindlera, da podari novi život Trabantu, ali u većim dimenzijama.

Prvi korak bio je predstavljanje replike Trabanta u razmeri 1:10 na Salonu automobila u Frankfurtu 2007. godine. Herp je uradio istraživanje na uzorku od 12.000 posetilaca auto-salona koji su bili upitani mogu li da zamisle Trabant u ovakvim dimenzijama, a potvrdan odgovor dalo je 93% ispitanika.

Poučeni ovakvim pozitivnim odzivom, Herp obezbeđuje pravo na ime Trabant. Ali, ni ovaj trud kompanije ne prolazi neopaženo. Sve to prati Nils Pošvat, automobilskom dizajneru, koji je svojevremeno radio na stvaranju nove Bube za Volkswagen.

Pošvatova ideja za novi Trabant bila je da se zadrže sve dizajnerske linije koje su karakterisale ovu ikonu istočnonemačke automobilske industrije, ali da pogonski sklop mora biti nov – tačnije mora biti EV!

Rezultat rada na ovim predlozima predstavljen je na IAA 2009. godine i nosio je naziv Trabant nT. Predstavljena nova iteracija legendarnog modela bila je skromnih gabarita, ali i dalje pravi džin naspram izvornog automobila. Trabant nT bio je 3,95 metara, čak 40 cm duži od modela 601. Imao je visinu od 1,69 m i samim tim bio i za 20 cm širi od originala.

U kabini dizajneri su se držali minimalističkog uređenja. Ispred vozača instrumentalni panel, desno od njega nalazili su se samo USB priključci i utičnice od 12V za prenosni uređaj za navigaciju. No, ono po čemu je Trabant nT iznenadio praktično celu automobilsku industriju bio je električni pogon.

Novi Trabi koristio je elektromotor snage 63 „konja“, a energija se crpila iz litijum-jonske baterije. Ukupna autonomija kretanja iznosila je 160 km, a njegovi tvorci navodili su da je domet i preveliki kada se uzme u obzir da je Trabant nT zamišljen isključivo kao urbano vozilo. Električni Trabant imao je maksimalnu brzinu od 130 km/h.

Posebnost ovog retro EV modela bila je u tome što je na krovu imao solarne ploče, a njihov cilj bio je da napajaju energijom sistem za klimatizaciju vozila.

Nakon predstavljanja na IAA, tvorci Trabanta nT imali su niz zainteresovanih za kupovinu i za saradnju što se tiče proizvodnje. No, na kraju do serijske produkcije nije došlo. Veliki proizvođači bili su preokupirani problemima nastalim svetskom ekonomskom krizom, dok su mali brendovi videli preveliki rizik ulaskom u ovakvu „avanturu“.

Tako je Trabant nT ostao samo nedosanjani san, ali je jedan izrađeni primerak i dalje u funkciji. Trenutno je izložen u muzeju August Horch kao deo postavke „500 godina industrijske kulture u Saksoniji“. Usput, Trabant nT dostupan je i kao replika Herpa, u razmeri 1:43.

Priredio Đorđe Platiša 

(12465)