1. Home
  2. Life
  3. Bezbednost
  4. EU: Neki elektronski sistemi asistencije od danas postaju obavezni u svim novim automobilima
EU: Neki elektronski sistemi asistencije od danas postaju obavezni u svim novim automobilima
49

EU: Neki elektronski sistemi asistencije od danas postaju obavezni u svim novim automobilima

526
49
Podelite sa prijateljima:

Ceo set elektronskih sistema ispomoći vozaču postaje deo serijske opreme svih novoregistrovanih automobila na tlu Evropske unije, i to počev od danas, 7. jula. Odgovarajući propis EU, na prvi pogled deluje kao i svaki drugi koji stiže iz Brisela, a kojih sada ima na hiljade. Ali „Uredba br. 2019/2144 o odobrenju tipa motornih vozila, kao i pratećih prikolica, i sistema, komponenti i posebnih tehničkih jedinica namenjenih za takva vozila, u pogledu opšte bezbednosti i zaštite putnika u vozilu i ugroženih učesnika u saobraćaju“ je nešto sasvim posebno. Ista definiše koji sistemi pomoći sada moraju biti prisutni u svakom novoregistrovanom putničkom i lakom komercijalnom vozilu.

Činjenica da ne možete da postignete najveću ocenu na prestižnom testu koji organizuje Euro NCAP, bez električnih pomoćnika je jedno, a sasvim drugo je činjenica da mnogi automobili koji više ne ispunjavaju ovaj uslov od sada više ne smeju da budu registrovani. Porsche Macan, koji je inače doneo „brdo para“ konstruktoru, iz ovog razloga se više ne može naručiti kao nov automobil. Ovo važi samo za verzije istog koje su pokretane motorom s unutrašnjim sagorevanjem goriva, i važi samo za evropsko tržište.

Ako želite da konfigurišete Macan na Porscheovoj stranici na internetu, pojavljuje se sledeća poruka: „Odabrani model se više ne može naručiti kao novi automobil koji se slobodno može konfigurisati. Međutim, nudimo vam veliki broj postojećih vozila u Porscheovom pronalazaču.“

Svako ko želi mlađeg brata Cayennea moraće da se odluči za baterijsku konfiguraciju. Cayman i Boxter su još dva Porschea kojima je zabranjen „ulazak u Brisel“. Popularni veliki kombi VW T6.1 i mali VW Up su takođe žrtve nove regulative. Vlasnici kampera mogu da odahnu, ali samo nakratko. Postoji takozvani grejs period za vozila kao što je T6.1 California, i on traje do 1. septembra ove godine. To dovodi do apsurdnih ponuda. Posebno spretne kompanije nude brzu registraciju pre 7. jula – uz naknadu, naravno. Odbrojavanje je počelo. Postoji veliki izbor popularnih modela, a u većini slučajeva proizvodne količine su već rasprodate.

Smrtna kazna za ove konceptualno starije automobile je pooštravanje mera sajber bezbednosti. Vozila moraju biti naoružana protiv hakerskih napada sa interneta. U doba bežičnih ažuriranja, ovo je razumljiva mera, ali za modele zasnovane na starijoj arhitekturi to uključuje mnogo truda i ulaganja koja se tiču cifara sa mnogo nula. „ U suprotnom, morali bismo da integrišemo potpuno novu elektronsku arhitekturu. To bi jednostavno bilo preskupo, kaže Tomas Šefer šef marke VW, a prenosi Tagesschau.

Direktiva VP.29 tela po imenu Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (United Nations Economic Commission for Europe – UNECE) je na snazi od 6. jula 2022. godine i važi za sve nove tipove vozila, dok od 7. jula 2024. godine počinje da se primenjuje za sva nova vozila. Proizvođači, između ostalog moraju da dokažu da su već preduzeli dovoljne mere (sertifikovani sistem upravljanja) protiv hakerskih napada prilikom razvoja automobila.

Ovo uključuje i dobavljače, a takođe utiče i na bežična ažuriranja putem mreže (OTA). Proizvođači automobila moraju biti u mogućnosti da koriste posebne identifikacione brojeve da obeleže koja je verzija softvera instalirana na hardveru automobila i da osiguraju da se ažuriranja mogu bezbedno izvršiti.

Evo pregleda, od danas nužnih elektronskih sistema.

Upozorenje na prekoračenje brzine (Intelligent Speed ​​Assistance – ISA)

Čim vozač pretera s brzinom, automobil ga upozorava i daje zvučno ili vizuelno obaveštenje (na kombinovanom displeju). Automobil ne koči niti smanjuje snagu. Za to koliko pritisne papučicu gasa i dalje odgovara vozač. Međutim, da bi ova veoma korisna funkcija radila nesmetano, neophodne su ažurne mape i što precizniji sistem za prepoznavanje saobraćajnih znakova. Nažalost, ovo drugo ne funkcioniše uvek savršeno.

Crna kutija (memorisanje podataka o nezgodi)

Ako nekoga plaši ovaj uređaj, mogao bi da se tog straha odrekne momentalno. Pamte se samo poslednje u nizu sekvence, one koje dolaze neposredno pre nezgode i koje traju svega par sekundi, dok se ostale brišu. Podaci koji se čuvaju se tiču pozicije vozila, kočnica, brzine kretanja vozila, nagiba i ostalih očitavanja sa sistema eCall.

Pomoć pri kočenju u kritičnim situacijama

Kao što i samo ime sistema govori, isti omogućava automatsko kočenje čim postane izvesno da je sudar neizbežan. Hardver potreban za ovo je već instaliran u mnogim automobilima i koristi se u adaptivnom tempomatu, gde vozilo automatski koči i ubrzava u zavisnosti od saobraćajne situacije.

Upozorenje na napuštanje saobraćajne trake

Slično gore pomenutom pomoćniku pri kočenju u slučaju nužde, asistent u zadržavanju pravca kretanja unutar trake aktivno interveniše automatskim pokretom upravljača (ne samo upozorenjima preko vibracionog volana) čim je vozilo u opasnosti da napusti traku. Ovaj sistem je takođe već ugrađen u mnoge nove automobile, posebno one skuplje. Međutim, ovo nije besplatan autopilot, jer kamere i senzori ne rade uvek, na primer kada su oznake na putu loše, o čemu vozač dobija obaveštenje na ekranu. Sistem se ponovo aktivira svaki put kada se automobil pokrene.

Prepoznavanje premorenosti vozača

Ljudi nisu mašine i to nije novina. Što duže voziš, veće su šanse da se premoriš. Sistem nadzire ponašanje vozača i to kroz koktel naredbi koje isporučuje ka vozilu. Misli se na pokrete volanom, uravnoteženost kretanja i kočenja, broj treptaja očiju vozača i slično, Vozač se o tome izveštava putem vizuelnih poruka.

Stop svetlo u kritičnim situacijama

Isto važi i za svetlo za kočenje u slučaju nužde kao i za pomoćnik pri kočenju u slučaju nužde. Neki ljudi su možda primetili da svetla kočnice vozila ispred počinju da trepere, slično treptaju alarma, i tako upozoravaju saobraćaj koji prati na naglo smanjenje brzine. Ova korisna funkcija je već sprečila veliki broj sudara otpozadi.

Alko-test u vozilu

Prema željama administracije EU, svi novi automobili jednostavno moraju imati standardizovani interfejs koji omogućava naknadnu ugradnju uređaja osetljivog na prisustvo alkohola u dahu vozača. To znači da takav uređaj, koji proizvođači poput Volvoa već neko vreme prodaju pod imenom Alcoguard, nije obavezan.

Pomoć pri kretnji unazad

Kao što i sam naziv sistema govori, radi se o ispomoći za vožnju unazad gde se pomaže vozaču da upravlja na način koji omogućava izbegavanje sudara. U modernim automobilima, ovo se često obezbeđuje kombinacijom efekata rada kamera i ultrazvučnih senzora.

Nadzor nad pritiskom u gumama

Probušena guma može imati fatalne posledice pri velikim brzinama kretanja vozila. Zbog toga senzori kontinuirano prate pritisak u sva četiri pneumatika i odmah prijavljuju čak i najmanja odstupanja. Ovo je posebno važno za takozvane run-flat gume, jer bi bez tehnologije vozač primetio pad pritiska prekasno ili bi mu guma već letela oko ušiju. Ovaj sistem je takođe već neko vreme ugrađen u mnoge automobile.

AutoRepublika

(526)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

49 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
MRN

Dobro, ali obaveza posedovanja ovih sistema aktivne bezbednosti već od 07. jula na novim automobilima se odnosi na vozila koja su se kao novi modeli „predstavili“ od početka ove godine. Ostali imaju ostavljen period za prilagodjavanje.

Rikošet

Nemaju.

Taj period „prilagođavanja“ za nova vozila je protekao od 7. jula 2022. do 7. jula 2024.

Ako nemaš ugrađene navdene sisteme ne možeš registrovati novi automobil u EU poslije 7. jula…

https://www.newsflix.at/s/eu-regel-warum-es-ab-jetzt-in-allen-neuwagen-piepst-120046298

Izmenjeno 9 dana pre od strane Rikošet
M M

Kao što rekoh, sve više postajemo brojevi a sve manje ljudi…..
Ljudske slobode nestaju, Veliki Brat sve prati. A to, dal to čemu pomaže ili ne, ko ga hebe….
Kad će uvesti asistenciju upzorenja da se vozaču ka***ki i pi***ski?

Zex

Haha da ali svaka čast, malo ljudi konta za šta se ide…prelazimo u sistem sa 0 slobode

MRN

„Upozorenje na prekoračenje brzine (Intelligent Speed ​​Assistance – ISA)“

Eto, meni danas na obliaznici oko Rume, gde je ograničenje 50 km/h, navigacija pokazuje da je ograničenje 120 km/h. Sreća pa Jazz nema „prilagodljivi“ tempomat ( već samo onaj radarski ). Inače bi danas „autonomno poleteo“ sa 120 km/h pored onog stacionarnog radara … 😊

comment image

Matija

Navigacija pociva na starim podacima. U medjuvremenu regulacija saobracaja se promenila. Novi uredjaji ne pocivaju na memorisanim podacima vec aktivno prepoznaju znake na putu.

MRN

Novi uredjaji „kombinuju“ podatke iz mapa navigacije i ono što kamera vozila vidi. A mape su često neažurne, dok saobraćajni znaci često znaju biti „nevidljivi“ (u Srbiji ).

Matija

Pa, to ti kazem. 🙂

MRN

A ja ti kažem da oba načina očitavanja ( sa mape i sa znakova ) mogu ISTOVREMENO da pogreše.
I da to uz savremene sisteme asistencije kao što su „prilagodljivi tempomat“ može da bude veoma zeznuta situacija.
Imao sam veoma neprijatnih iskustava sa nekim testnim vozilima po tom pitanju. Pisao sam o tome.

Matija

OK, prihvatam! Takav uredjaj nikada nisam imao u kolima. Za navigaciju koristim telefon, Gugl je obicno dobro informisan.

Neko sa strane

Ti sistemi odlicno rade u Nemackoj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, ne grese uopste. Osim kod nas, Rumuna, Bugara… Tako da se moze postaviti legitimno pitanje da li je problem u njima ili mozda ipak necemu drugom.

MRN

Ja sam u testu za novu Hyundai KONU opisao zgode i nezgode koje sam imao sa sistemom „Navigation-based Smart Cruise Control“ ( pri čemu takav problem nisam imao sa nekim drugim vozilima tog brenda koje su to takodje imala ).
Nije taj sistem kriv, odlično je on zamišljen, algoritam rada mu je u redu, ali, po mom mišljenju on prosto potencijalno nije za Srbiju, zbog mogućeg rizika u nekim uslovima od neadekvatne ili „nevidljive“ ili oštećene saobraćajne signalizacije.

Matija

Pomocni uredjaji imaju veliki pozitivan znacaj za sigurnost voznje! Njihove reakcije su mnogo brze od ljudskih, njima nije potrebna tzv. „psihicka sekunda“ da bi shvatili sta se dogadja a zatim reagovali. Elektronika to radi u mikrosekundama! Pozdravljam ovu inicijativu EU komisije.

s mile

Ja sam 100% za kompjuter koji pamti poslenje trenutke pre sudara ili sl. Odatle se puno toga može saznati.

Laki

Pozdravljam adaptivni tempomat i sistem držanja trake, to glavu čuva!Na autoputu i dugim relacijama prava stvar.

MRN

Ono što meni dodatno nije jasno, imam utisak da neki istovrsni sistemi ( koji se u ovom tekstu pominju ), imaju potpuno različit algoritam rada. Svi oni sigurno ispunjavaju propisane tehničke uslove ( iz tamo neke direktive ), ali, ne reaguju na potpuno iste stvari ( nemaju iste okidače ), niti reaguju na isti način. Eto, taj pomenuti sistem za detekciju umora vozača. Imala su ga tri vremenski poslednja testirana vozila. Kod nekih vozila skretanje pogleda na samo par trenutaka dovodi „do panike sistema“, a kod nekih za tu „paniku“ možeš prethodno da zevaš okolo koliko hoćeš. Pri tome, tako… Pročitaj više »

Laki

Identična iskustva imam oko ove teme.

Rikošet

Sutra će nam neko iz EU zakucati na vrata i reći da zbog naše „sigurnosti“ više u seksu nema poze 69! U taj celofan „sigurnosti“ do sada su u okviru autoindustrije zapakovane mnoge velike prevare i s njima su oduzete mnoge ljudske slobode i prava, poput onog najjednostavnijeg da biram način kako ću da zaštitim sebe i moje saputnike. Jedna od najvećih prevara je pet zvjezdica, koje je čini mi se s početka 20. vijeka najbolje marketinški eksploatisao Renault, pa onda i svi ostali. Danas niko više i ne spominje te zvjezdice, čak ni sami proizvođači to više ne rade… Pročitaj više »

Izmenjeno 9 dana pre od strane Rikošet
Balkanboj

Te sisteme asistencije može da isključi onaj ko je pročitao uputstvo za upotrebu automobila i zna čemu služe, kako se deaktiviraju. Većina ljudi sedne u automobil, eventualno pogleda kako konektovati telefon i muziku, dosta.

Dajte svima automatsko aktiviranje kratkih svetala, bilo bi dobro i da sistem prepozna maglu kako bi uključio zadnju maglenku. Obično sistem danju ne prepozna maglu, pa mnogi voze samo sa dnevnim svetlima.

Rikošet

Odlični predlozi, a puno je takvih malih stvari koji život čine sigurnijim od preskupe elektronike kojoj ne sporim efikasnost, ali isto tako sam se više puta uverio da nije bezgrešna i da neće spasiti sve one koji vjeruju da hoće…

Neko sa strane

1. EuroNCAP je dobrovoljni sistem ocenjivanja bezbednosti vozila koji su kreirali Švedska uprava za puteve, Laboratorija za istraživanje saobraćaja za Odeljenje za transport Ujedinjenog Kraljevstva, FIA i međunarodna potrošačka asocijacija za istraživanja i testiranja, a kasnije ga je podržalo nekoliko evropskih vlada pa i sama Evropska unija. Kao takav, EuroNCAP niti je neka zvanicna EU ustanova ili slicno, niti je njihov test obavezan. A svaki auto koji se prodaje u Evropskoj Uniji, bez obzira da li sa pet ili nula zvezdica na EuroNCAP, je zadovoljio propise EU. 2. Ne treba nikome kod nas da bude frka. Niti smo deo EU… Pročitaj više »

Rikošet

Ostaću pri stavu je je izbjegavanje kako kažeš „dobrovoljnog“ EuroNcap testa od bilo kojeg brenda i za bilo koji model u sadašnjim oklonostima kada je zvanična agenda EU na podizanju sigurnosti u vožnji licemjerje…

Kupovina novog ili polovnog vozila je filozofska rasprava bez kraja, jer su pojedinačne potrebe i dubina novčanika svakog od nas različite, a da uživam u starim vozilima uživam i uživaću 🙂

Neko sa strane

‘kako kažeš „dobrovoljnog“ EuroNcap testa’ – nisam to rekao ili izmislio ja, tako pise svuda.

Ponovicu ono drugo sto jesam rekao: ako se prodaje u Evropskoj Uniji, taj auto je zadovoljio propise EU. Da li ima pet ili nula zvezdica na EuroNCAP, to je sasvim neka druga prica. Ne da nije obavezan da ima ijednu zvezdicu vec nije obavezno ni da bude testiran.

Rikošet

Odlična tema koja povlači sledeće pitanje, zašto onda ugradnja i upotreba sigurnosnih sistema u nove automobile nisu „dobrovoljni“ kao crash test… Nisam naglasak na riječ „dobrovoljna“ stavio jer je krivi navod, već zato jer je to ključna riječ u svemu. Evropska unija je prema proizvođačima „dobrovoljna“ a prema meni i ostalim kupcima, koji svojim parama plaćaju najnovije sigurnosne inovacije je „obavezna“ jer je nemoguće više kupiti automobil bez toga i da on manje košta zbog toga… Nije suština u našim argumentima, već u dvostrukim aršinima po kojima zakonodovaca postupa u slučaju proizvođača i korisnika. Ja sam obavezan da kupim Jeep… Pročitaj više »

Neko sa strane

Gresis! Jeep JESTE obavezan da izvrsi homologaciju svog Avengera za trziste EU i ta homologacija zahteva izmedju ostalog kako razne kres-testove, tako i posedovanje mnostva sistema pocevsi od pojaseva za vezivanje i naslona za glavu pa sada sve do ovih koji se spominju u clanku. Ono sto je kljucno je da ta homologacija i ti kres-testevi nemaju nikakve veze sa EuroNCAP, koji je nesto sasvim drugo i kao sto vec utvrdismo nije obavezan. Ukratko, ne treba mesati babe i zabe. Ta prica se ne odnosi samo na automobile vec i na sto-sta drugo. Recimo decja sedista: ukoliko imaju ECE sertifikat… Pročitaj više »

Rikošet

Homologacija je to što jeste i obavezna je za sve proizvođače, ali i pored te homologacije prođu „neviđeno“ mnoge stvari ala dieselgate afera… Nigdje je nisam spomenuo niti me baš nešto zanima kao proces provjere usklađenosti proizvoda s važećim propisima, na kraju to je nešto što je neupitno i najamnje zanimljivo u čitavoj priči od početka, koliko je jasna i savjetodavna uloga Euro Ncapa. Poenta je iza ogledala i stalno ističem tu stranu priče. Dakle, ako ne shvataš u kojoj su korelaciji Jeep i ja kao kupac novog vozila u u odnosu na zakonodavca svaka daljna priča je nepotrebna, a… Pročitaj više »

Neko sa strane

…Da se nadovezem na ugradnju i upotrebu sigurnosnih sistema u nove automobile. Da nije bilo neke ‘vise sile’ da kaze ‘od sutra je to, to i to obavezno’ vec u potpunosti sve ostavljeno na slobodan izbor kako kupaca tako i proizvodjaca, danas ne bi mogli da uzmemo zdravo za gotovo ni ABS, ni airbagove, ni pojaseve, ni naslone za glavu, kao i ko zna sta sve jos. Sve je to danas u modernom autu zato sto je neko propisao da je obavezno. I verovatno si zahvalan na tome iako je neko pre 30 godina sasvim sigurno kukao zasto su ABS… Pročitaj više »

Rikošet

Koliko je japanska Takata opozvala vazdušnih jastuka u homologovanim i širom svijeta za prodaju odobrenim automobilima, koje su ljudi kupovali u uverenju da su „sigurni“? Kočioni put s ABS-u po snijegu je duži nego s klasičnim sistemom, ali je ABS donio prednost u svim ostalim situacijama pa mu se „oprašta“ ovaj zimski efekat. Ništa nije idealno, a posebno nije situacija u kojoj se nešto nameće niti će ikad biti dobro nametanje u bilo kojoj sferi života. Ljude treba obrazovati i objašnjavati im zašto je nešto dobro za njih, pa i demonstrirati ima to u praksi i navesti ih da sami… Pročitaj više »

Neko sa strane

U idealnom svetu bi bilo upravo tako, ne bi nam trebalo nista nametati. U realnosti znamo da je potrebna regulativa: kako regulativa prehrambenih proizvoda, lekova, tako i svega ili skoro svega sto danas koristimo kao potrosacko drustvo. Da ne bi sutra neko napravio cebe za pokrivanje od kancerogenih materijala, da ne bi nekome palo na pamet da prodaje auto bez pojaseva ili naslona za glavu, da se ne bi gradile visespratnice koje bi zemljotres od 4 rihtera sravnio sa zemljom itd itd. Ta regulativa nije savrsena: nekada ide previse, nekada nedovoljno. Ali se generalno u svakom aspektu vremenom poostrava, kao… Pročitaj više »

Rikošet

Odjeća nam je otrovna u to sam siguran. Najbolji dokaz je Bangladeš, jedan od vodećih proizvođača tekstilnih proizvoda u kojem je trenutno aktuelna ekološka katastrofa zbog masovnog zagađivanja vodotokova čiji uzrok je tekstilna industrija. Bogate zemlje u kojima je sve regulisano zakonima i pravilima otrovnu industriju su gurnule u siromašne. Dok bogati promovišu etiku i estetiku i lažno morališu kako je svijet u opasnosti zbog globalnog zagrijavanje istovremeno nose jeftinu odjeću koja je zagadila pola vodotokova u Bangladešu i njemu sličnim zemljama. https://www.youtube.com/watch?v=sG3mBAJOS7o Zgrade se grade po pravilima. Zlatibor je divan primjer takve gradnje, a sledeći jači zemljotres nam možda… Pročitaj više »

Matija

„Kočioni put sa ABS-om po snijegu je duži nego sa klasičnim sistemom“. 1. Odakle potice ova informacija? 2. Zadatak ABSa jeste da spreci blokiranje tocka pri kocenju, zadatak je da se kocenje ostvari pri kotrljajucem tocku. Zasto? – Tocak koji kliza nije vise upravljiv, auto gubi stabilnost. – Kod kocenja sa kotrljanjem koristi se i otpor kotrljanja zajedno sa momentm kocenja, sto je u sumi veca sila za usporavanje nego samo klizanje. – Staticki koeficijent prijanjanja gume za kolovoz veci je nego koeficijent trenja pri klizanju. Zasto? Kada se tocak kotrlja onda njegova kontaktna povrsina nalazi su relativnom mirovanju prema… Pročitaj više »

M M

Matija,
za ovo 1) nikako nisi u pravu, a ostalo polovično.
Evo pročitaj ovaj moj članak, da se malo edukuješ, ili prisetiš nekih činjenica…..
https://autorepublika.com/2019/05/13/o-pneumaticima-iz-licnog-iskustva/?

Ovakvih nekoliko članaka poklonioo sam Autorepublici, ali na žalost ne umeju to da eksploatišu…. Ovakav članak, nećeš naći….

Izmenjeno 8 dana pre od strane M M
Matija

Procitao sam sa interesovanjem. Tu ima strucnih i manje strucnih informacija. Da li smem da te pitam sta si po struci? Kada se radi o izboru pneumatika, oslanjam se na misljenje profesionalnih testera koji to rade godinama. U Nemackoj postoje dva jaka tima koji se bave ovim testovima: AMS i ADAC. Po pravilu poredim njihove rezultate.

M M

Matija, po struci sam dipl.ing ali pravi beogradski 🙂 prave nauke Uz to sam odličan auto mehaničar, isto tako dobar auto električar. Vozio sam motore….. ali prave Uzgred, bio sam uz i bavim se autosportom, već više decenija…… Danas obično, kad se nađe vremena sa drugarima, budžim pravim, aute za brdo i reli. Ili sa prijateljima restauriram stare automobile. A u zadnje vreme, obično testiram te iste automobile, podešavam motore, trapove, gume, kočnice…. Jer u prncipu pored svega, jako sam „lud“ i jako osećajan još uvek na putu i stazi ADAC testovi za gume su jako upotrebljivi i imaju veze.… Pročitaj više »

Izmenjeno 7 dana pre od strane M M
Matija

„po struci sam dipl.ing ali pravi beogradski“ – Pa i ja sam beogradski, diplomirao sam u Beogradu. Ti imas prakticno iskustvo a ja konstruktorsko – bili bi smo kompletan tandem! Da sam u Beogradu napravili bi smo nas auto! 🙂

MRN

Odličan je to bio tekst. Edukativan. Da se pročita više puta.

Šteta je što je kasnije „brzo“ pronalaženje bilo kakvih ( pa i ovakvih ) članaka na AR moguće samo ako u pretragu portala AR ukucaš „pravu reč“ 😊

Ili da „ideš peške“ sa pretragom …

Rikošet

https://www.youtube.com/watch?v=kQdtayz525A

Nekako Vam je ova činjenica promakla, ali na ledu, a prije svega snijegu kočenje s ABS-om produžuje kočioni put…

Matija

Vozim od marta 1971 godine, automobile bez i sa ABSom. Kod automobila bez ABSa simulirao sam taj efekat naizmenicnim pritiskanjem i pustanjem pedale kocnice. To je bio savet iskusnih sportskih vozaca. Klizanje na ledu sa blokiranim tockovima smatram pogibeljnim jer je auto sasvim nekontrolisan. Video koji si mi poslao je absolutno jedini takve vrste, nikada nista slicno nisam video, niti sam ikada cuo misljenje da je ABS opasan. Do ovog momenta. Potrudicu se da ovo zaboravim. .-)

Rikošet

Znate kako cilj sportskog vozača je da se što brže i što stabilnije voze. Njihovi savjeti su odlični za sportsku stazu, ali u stvarnom životu mnogi od njih su poginuli na banalan način u realnom saobraćaju… Ovdje stvar nije primarno u fizici već u spletu praktičnih i srećnih okolnosti, kojih nema u matematički proračunima nijednog inženjera… Kada imate 20-30 cm snijega na putu automobil bez ABS će da blokira točak i gura snijeg ispred točka, sve više i više i tako će da se poveća otpor kretanju. Automobil s ABS-om će da koči bez blokiranja točka, ali i bez nagomilavanja… Pročitaj više »

Izmenjeno 7 dana pre od strane Rikošet
Matija

30 cm snega na putu je veoma retka situacija, tu nema brze voznje vec samo prvi-drugi-treci stepen jer je otpor veoma veliki. Sada mi objasni sledece:

„Automobil s ABS-om će da koči bez blokiranja točka, ali i bez nagomilavanja snijega. Neće biti tog dodatnog, mehaničkog otpora kretanju i zato je njegov kočioni put duži… “

Sta se dogadja sa snegom ispred tocka koji koci sa ABSom?

Rikošet

https://youtu.be/fge_m9u864k?si=Ak629eTS1wZybBa1

Evo ovo je sportski vozač, poslušajte šta kaže…

Snijeg se ne topi pod točkovima s ABS-om, može samo da se utabava, ali ono što sam siguran da ga blokiran točak gura i nagomilava ispred sebe kao lopata…

Nismo u debatu ušli da li ima snijega od 20-30 cm ili nema, već šta se dešava kod kočenja ABS sistemom i bez njega u takvim uslovima za vožnju.

Ne znam zašto je toliko teško prihvatiti mogućnost da postoji mogućnost da ABS nije svemoguć, kao što to nije ni ESP pa nijedan od savremenih sigurnosnih sistema…

Matija

„Ne znam zašto je toliko teško prihvatiti mogućnost da postoji mogućnost da ABS nije svemoguć, kao što to nije ni ESP pa nijedan od savremenih sigurnosnih sistema…“

Uopste mi to ne pada tesko, na protiv, sve ima svoje granice, najvaznije je da vozac ispravno proceni situaciju i da ne provocira ni sudbinu ni fiziku. Doziveo sam razne situacije i znam veoma dobro da je u kriticnim momentima bolje pustiti pedalu kocnice i upravljati nego klizati bez kontrole. Nisam snimio video na tu temu. 🙂

Rikošet

ABS daje prednost upravljivosti i stabilnosti nad zaustavnim putem u snježnim uslovima i na podlogama od sitnog kamenja i to je za mene činjenica. Naučno dokazana prije svega, pa onda i ilustrovana s You Tube materijalima… Naravno proizvođači je nikad neće isticati, jer podriva povjerenje koje vozači imaju u njihove kočnice. Nemam mogućnost da snimim video na ovu temu, ali ako bi pomogao da razbije određene predrasude kod vozača rado bih ga snimio. Ne znam iskreno kako je Vama promakla ta činjenica, ali imate brojne kolege iz svijeta automobilizma i pitajte ih da li su upoznati s ovim „fenomenom“. Na… Pročitaj više »

BB

Meni vrlo poznata činjenica, nažalost đnogi slijepo vjeruju u ABS.

Međutim, nije ni svaki led isti, ovaj je prilično hrapav…

Rikošet

Daleko od toga da pobijam njegovu korisnost, samo kažem da ima praktičnih situacija u kojima on odradi svoj zadatak i zadrži stabilnost i putanju, ali bez smanjenja kočionog puta…

Dakle on svoje odradi odlično, ali u toj situaciji jednostavno nije efikasniji od blokiranog točka po pitanju kočionog puta.

Na stranu stabilnost i upravljivost koje su nesumljivo na strani ABS-a.

Ljudi tu generalizuju stvari i ne daju reći da postoji ova mogućnost, jer ABS smatraju svemegućim…

BB

Pa može i sa ABS-om da se ne stiska do kraja. Čim počne da vibrira, otpusti kočnicu pa stisni malo manje. Ni ja nisam mislio da je ABS beskoristan, naprotiv, želim da ga imam, ali ne mislim da je dobro imati apsolutno povjerenje u njega (kao i sve ostalo na ovom svijetu).

M M

Kad imaš ABS, nema tu mnogo filozofije. Stisneš kočnicu do kraja – punom snagom i držiš. Bolje ne može, može samo gore. Aktivira i pomoć pri naglom kočenju, pa je nabode još više.

Izmenjeno 7 dana pre od strane M M
Laki

👍

Duća

Misaona imenica nov auto za veliku većinu ,al’ dobro,ipak je zlatno doba .