Ford Mustang će da proslavi tačno šest decenija postojanja za desetak dana. Jedan od omiljenih američkih automobila je zvanično predstavljen sedamnaestog aprila 1964. godine, iako je prvi primerak zapravo pronašao vlasnika tri dana ranije. Ono o čemu se slabo priča je tp kako je tekao razvoj, i kakve sve ideje je Ford razmatrao pre nego što je napravio pobednika, a jedan od poslednjih koncepta će uskoro biti izložen javnosti da se proslavi 60. rođendan.
Ideja o Mustangu se rodila oko 1962. godine kada je čuveni Lido „Li“ Ajakoka preuzeo komandu nad Fordovom divizijom i primetio da mladi kupci čine sve više mušterija.
Pojam bejbi bumers je označavao generaciju rođenu nakon Drugog svetskog rata, a dobili su vozačke dozvole do ranih šezdesetih godina i želeli su četvorotočkaše sa sportskim duhom. Ajakoka je nameravao da im ponudi baš takav model, ali je tvrdoglavi Henri Ford II odbijao ideju o tome iz nekoliko razloga.
Ključni od njih je bio onaj da je Ford nekoliko godina ranije invenstirao poveće sume novca u diviziju Edsel i da ona nije opravdala očekivanja, pa je budžet za novitete praktično bio zamrznut. Ajakoka će Henrija II ubediti da odobri model koji će kasnije da postane Mustang tek kada je pokazao da će deliti većinu delova sa modelom Falconom, i da će samim tim biti pristupačan za razvoj.
Ali prva ideja nije bila trebalo da bude onakva kako je ispala na kraju. Ford je eksperimentisao sa dosta različitih konfiguracija, a prvi model koji je zapravo nosio ime Mustang je bio sportski dvosed sa centralno postavljenim 1,9-litarskim motorom. Ajakoka je eliminisao sve takve ideje, kako je apetit tima za uspehom rastao i vratio se svojoj originalnoj ideji.
Reč je o kupeu ili kabrioletu, sa dvoje vrata, dovoljno prostora za pet putnika, dopadljivim stilom i s toliko različitih opcija da bi bilo nemoguće pronaći dva identična primerka.
Mustang II sa priloženih fotografija je bio poslednji prototip pre nego što se Mustang pojavio u prodaji. Ova značka „II“ često dovodi do konfuzije pošto je Ford koristio identičnu oznaku i za drugu generaciju serijskog Mustanga koji se proizvodio od 1974. do 1978. godine.
Mustang II se udaljio od ranijeg Mustanga I sa centralno postavljenim motorom i imao je sve karakteristike sa kasnijeg serijskog modela. Ford će kasnije reći da je nastao tako što je preuzet planirani serijski Mustang, a onda dovoljno izmenjen da bude drugačiji. Javnosti nije bilo jasno koja je njegova svrha i zašto bi serijski Mustang (koji tada još uvek nije bio ni predstavljen) prolazio kroz takve promene, ali je definitivno bio drugačiji.
Pre svega, nedostajali su mu branici, dok je nos vozila bio više „isturen“ napred. Na taj način je bio za oko trinaest centimetara druži od serijskog modela. Takođe je imao farove prekrivene metalom, a tim će reći da su za inspiraciju služili borbeni avioni. Mehanika je ostala identična planiranom serijskom modelu, pa ga je pokretao benzinac sa osam cilindara radne zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara) i 271 konjskom snagom.
Mustang II je zvanično debitovao petog oktobra 1963. godine na trkačkoj stazi Vatkins Glen pred trku Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država u šampionatu Formule 1. Bio je to poslednji koncept Mustanga pre nego što je serijski model debitovao oko šest meseci kasnije.
Ovaj koncept će samo par puta biti prikazan javnosti pre nego što je parkiran u hangar. Ford je originalno planirao da ga pošalje pod presu, ali ga je sačuvao tim koji je na njemu radio i narednih jedanaest godina će provesti u ćošku jednog od hangara. Doniran je muzeju nazvanom Detroit Historical 1975. godine i tamo se nalazi do današnjeg dana.
Kao što smo spomenuli, Mustangova godišnjica nam stiže za desetak dana, a Ford želi da tom prilikom prikaže sve retke koncepte i serijske modele. Među njima je i Mustang II i biće izložen na skupu nazvanim Carlisle Ford National u istoimenom gradu u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji.
Ovaj koncept sigurno nije najpoznatiji Mustang, ali je svakako bitan deo njegove istorije i po prvi put posle približno pet decenija će napustiti muzej i biti pokazan javnosti.
AutoRepublika
(133)
Primecuje se dosta slicnosti sa prvim serijskim Mustangom. Spicevi na karoseriji, napred levo i desno, nemaju nikakve stilske veze sa ostatkom karoserije! Dobro je sto ovaj eksperiment nije usao u seriju. Veoma interesantna prica! Hvala redakciji!