Kupovina novog automobila u ovo vreme postaje nikad više iracionalan zahvat, ali mi smo još i dobri, kakva je situacija nastala u Ruskoj Federaciji nakon napada na Ukrajinu. Običnom čoveku su tamo nedostupni čak i jednostavni četvorotočkaši jer je njihova cena eksplodirala u poslednjih petnaestak dana. Kako to konkretno izgleda, odnosno kakve su cene po izložbeno-prodajnim salonima ove države, pokušaćemo da dočaramo u narednim redovima.
Velika doza neizvesnosti koja je skopčana s ratnim dešavanjima na tlu Ukrajine je rezultirala rastom cena roba i usluga, i to tempom koji je i intenzivniji od stope inflacije. Cene vozila, i to ne samo onih iz uvoza se menjaju i po više puta na dan.
Začudo, ruski mediji prenose kako su saloni prepuni zainteresovanih lica, od kojih neki dolaze kako bi izvršili redovan servis pre novog poskupljenja, a neki i pazare rezervne delove koji će uskoro dospeti na zamenu. Međutim, retki su oni koji su tu da bi se ponovili automobilom. Razlog je opšta nemaština, a i odvratno visoke cene vozila.
Evo nekih primera iz lokalne proizvodnje. UAZ Patriot s automatskim menjačem staje 3,5 miliona ruskih rubalja što je 27.650 evra, koliko košta i Kia Rio, dok je Hyundai Solaris s cenom od 19.300 evra prava bagatela. Da zađemo sada malo i u premijum segment, pa tamo vidimo da limuzina s oznakom Mercedes E-200 i integralnim pogonom nosi etiketu na kojoj piše: 126.400 evra, dok ni modeli s povišenim odstojanjem od tla imaju svoje cenovne odrednice, pa tako GLE 350D košta 178.600 evra dok je GLS 400D 204.150 evra.
Pravu poslasticu predstavlja i cena modela iz naslova. Baš kako rekosmo, u konfiguraciji S450 4Matic, perjanica brenda iz Štutgarta se nudi za 41.165.400 rubalja, odnosno za 150 evra više od 325 hiljada. Kupiti je niko neće po toj ceni, u to ne treba ni sumnjati.
Da pojasnimo malo. U uobičajenim uslovima, prodajna cena robe se formira tako što se na nabavnu vrednost iste (ulazna cena po fakturi uvećana za zavisne troškove nabavke – koje čine transport, špedicija, osiguranje u prevozu…) doda carina i procenat marže, ali u vanrednim situacijama se rezonuje na drugačiji način. Naime, prodavci razmatraju koliko će im novca trebati za narednu nabavku iste robe, pa se o ceni opredeljuju spram te pretpostavke.
Jednostavnije izrečeno, prodavcima je isplativije da danas ne prodaju ništa, nego da se dogovore s kupcem i da u toj trgovini posluju s gubitkom. Naravno, cene će se promeniti. Ali, tek kada se situacija stabilizuje i, što je najvažnije, onda kada se kurs razmene nacionalne valute učvrsne. Onda kada dobavljači objave nove nabavne cene, potpišu nove ugovore i počnu isporuke, tada će i ruski kupci moći da pazare po realnim cenama.
AutoRepublika
(10726)
