Prvi utisci: BMW M340i xDrive – Za bolje i nisam!

Ova priča o Seriji 3 može da se shvati i kao početak multikulturalnog, dugometražnog druženja s legendom bavarskog proizvođača. Radi se o modelu koji uz seriju 5 predstavlja samu esenciju marke. Drugim rečima, kada serija 3 pređe na prednji pogon, a već smo joj „oprostili“ trocilindarske motore, dizele čak sa radošću i prihvatili, tada će BMW verovatno i nastaviti da prosperira, ali AutoRepublika više neće postojati. Barem je nećemo stvarati s onom dečijom radošću s kojom sada nastupamo i što se verovatno da i zaključiti iz predstavljenog materijala.

Limuzina iz Minhena je premijerno ogoljena pred publikom na Salonu automobila u Parizu pre nekih 16 meseci, a prvi put smo je u Srbiji videli par meseci kasnije, u „zatvorenoj sobi“, što je kovanica koja se koristi za intimne lokalne premijere, kojim ovlašćeni distributer iskazuje poštovanje za svoje kupce i omogućava im uvid u novitet u nekoj mnogo diskretnijoj, takoreći seksi atmosferi.

Sve na svom mestu

Vrlo brzo nakon prvog susreta je postalo jasno da će seriji 3 u odnosu na veću braću iz game BMW-a, pre svega misleći na seriju 5 i posebno seriju 7, manjkati samo prestiža u pozicioniranju i za nijansu, odnosno dve nijanse u poređenju s limuzinskom perjanicom, kvalitetniji materijali u enterijeru, ali da će to otprilike biti to. O oblastima u kojima je serija 3 superiorna spram dueta većih limuzina, tada smo mogli samo da slutimo.

Lični, inherentni afinitet po pravilu uvek naginje ka paketu opreme koji akcenat stavlja na luksuz i decentan prestiž, pa je i ushićenje bilo izraženo prema, tada prikazanoj limuzini u Luxury paketu opreme i nekakvoj nijansi braon boje koja asocira na zrelost, mudrost, umerenost i uravnoteženost.

Karoserija je posedovala više dodataka koji su ostavljali utisak da su izrađeni od hroma, dok su naplaci posedovali mnoštvo paoka. Sedišta izrađena od braon kože i ostali delovi enterijera, takođe su momentalno govorili o premijum poreklu limuzine, dok je čak i duet ogromnih ekrana skladno uklopljen na mestu gde su nekad bili analogni instrumenti.

Dok su se prsti radovali, po prvi put „mrseći duge kose“ lepotici iz Minhena, dotle se i celo telo istraživački odnosilo prema onome što ona može da ponudi. Očima je prijao celokupan ambijent, spinalna sekcija trupa autora nije slala nikakve primedbe na udobnost i podršku kičmenom stubu koju pruža vozačevo sedište, dok su i kolena na zadnjoj klupi bila bezbedno daleko od naslona prednjeg sedišta, podešenog da odgovara osobi visokoj 177 centimetara. Čuperak „na vrh“ glave, iako u vidnoj disharmoniji s ostatkom „frizure“ nije kačio crnu krovnu površinu. Sve na svom mestu!

330i xDrive? Ipak ne…

Više se nije moglo. Tada, sredinom decembra 2018., to je bilo sve od serije 3. Ispostaviće se, za sada i jedini kontakt s dizel primerkom, s ozbirom na to da svojevoljno (još uvek) nismo „ganjali“ sveprisutni 320d.

Meseci su prošli, dotična limuzina je polako isparila iz fokusa interesovanja autora, a neki veći, prestižniji i skuplji automobili su okupirali pažnju.

Početkom leta, pre nekih sedam meseci, ukazala se prilika za vožnjom test primerka u pomodarskoj nijansi „Portimao“ plave boje. Ovaj put, doživljaj je bio potpun. Dok je lični primerak BMW-a 420i bio u „Domu zdravlja“ na zameni telesnih tečnosti, uz sistematski pregled, dotle smo naših „pet minuta“ imali 330i xDrive M Sport i ja.

Naredni sati su bili inspirativni. Ukraden od tekućih računovodstvenih zavrzlama, nisam mogao da sakrijem oduševljenje celokupnim doživljajem ovako koncipirane serije 3.

Pod jedan, u odnosu na raniju generaciju modela 330i (testiranu 2016. godine), novitet je značajno vozniji. Upravljanje je nešto preciznije i direktnije, menjač je još za „mrvicu“ brži, ali jednako uglađen, dok je najveći napredak osetan na polju kulture rada agregata. Utisak je da se radije vrti i da je erupcija snage ravnomernija i izmeštena niže niz krivu obrtnog momenta, odnosno bliže ler gasu.

Par konjskih snaga više kojim se diči današnja verzija (252 spram 248), nisu tako primetni. Tačnije, ja ih nisam registrovao, ali ceo doživljaj u vožnji je značajno invazivniji u odnosu na deo mozga (srca) zadužen za razvoj simpatija.

S druge strane, poređenje s pomenutim 420i i nije baš tako umesno jer je kupe verzija ujedno i kabriolet, što će reći da je razlika u težini dva automobila, otprilike kao poređenje mase ruske gimnastičarke i trudnice koju za dva i po meseca očekuje porođaj. Ono što se ipak može uporediti jeste potrošnja koja je na približno istom nivou u gradskoj vožnji za oba vozila (12 do 13 litara), zavisno već od gužvi i stila vožnje.

Ostaće upamćen široko razvučeni osmeh prilikom svakog ubrzanja, kao prijatan osećaj izazvan zvucima izduvnog sistema BMW-a 330i xDrive. Već taj motor je bio sasvim dovoljan da se zaboravi na nepobitnu ekonomičnost dizela i da se prednost, posle dugih godina, dodeli nekom „oktanojedu“.

To su bili trenuci prvih primisli tipa „da li bih ja mogao da ovo koristim kao univerzalni automobil“? Ma ne, mali je…. Dobro, i nije tako mali, ali opet… ma, ne!

Karavansko osvajanje srca

Ponovo je prošlo nekoliko meseci, skoro pola godine. Neobavezan razgovor s prijateljem koji svakog dana pokušava da proda poneki BMW, se završio odavanjem jedne „tajne“ s njegove strane:

„Brate, Nemci su zeznuli stvar, sto posto smo sigurni. Čoveče, stavili su početnu cenu za BMW M340i xDrive od nepune 52 hiljade evra (54 hiljada za Touring verziju), što će reći da za samo par hiljada evra razlike u ceni spram 320d dobijaš lepo napakovanu zver na točkovima. Svrati da prođemo kroz konfiguracije“.

Teško detetu „prodati“ čokaladu, tinejdžeru bujno poprsje, a meni automobil… Prvi slobodan trenutak i već smo jezdili kroz opcionale. Podstaknut i onim što znam da naša komuna AutoRepublika ceni (uključujući i uticajne komentatore koji ne vole da ih nazivamo influenserima), kao i željom da se što veća doza praktičnosti izvuče iz automobila čije gabarite verovatno znate (4,71 metar dužine), opredeljenje je išlo ka karavanu.

Štikliraj ovo, štikliraj ono, i tako ceo sat. Na kraju, retko koja opcija je ostalo bez potvrde, a ukupan ceh je izneo malo preko 72 hiljade evra (po kataloškoj ceni koja je osnova za dalje pregovore). Ispade da nije samo par hiljada evra razlike u odnosu na 320d, ali.., niko ne kaže da mora da se izabere Tanzanit plava boja karoserije (2.100 evra), najskuplji multifunkcionalni instrumentacioni panel (skoro 3.000 evra), laserski farovi (2.150 evra), elektropomična sedišta i elektroasistirano podešavanje volana (1.300 evra) i napredna pomoć pri parkiranju (preko 1.700 evra).

Deo standardne opreme predstavlja klasičan M paket opreme „pojačan“  M sportski diferencijalom, varijabilnim upravljanjem, sportskim osmostepenim automatskim menjačem s konvertorom obrtnog momenta, ubojitije kočnice… Praktično više stavki je tu koje se ne mogu doplatiti kod kupovine „civilne“ serije 3.

Sve u svemu, uz trunku racionalnog, i dobre pregovaračke sposobnosti pojačane ranijim kupoprodajnim iskustvima kod istog distributera, moguće je pazariti BMW M340i xDrive glatko i za manje od 60 hiljada evra, što opet nije malo, ali nije ni „ponesivo u grob“ kada dođe sudnji dan.

Odluka je doneta bez prilike, pa čak i želje da se provoza bilo koja verzija serije 3 s trolitarskim motorom. Logika je glasila: „ako onako ludo ide 330i, kako li tek ovo čudo vuče?“.

Test vozilo

Slutnje su se obistinile pre desetak dana. Nekako smo se poklopili test vozilo M340i xDrive i moje slobodno vreme i žurka je mogla da počne. Po prvi put sam video automobil marke BMW tog segmenta u identičnoj boji karoserije onoj u koju je ofarban iščekivani karavan, pa je prvi utisak bio da se s izborom boje spoljašnosti bolje nije moglo.

Jedino što u ovom slučaju deli ljubitelje marke jeste, kao na voženom primerku, odsustvo detalja na karoseriji u „cerijum srebnoj“ boji. To se pre svega odnosi na vertikalne proreze ispod prednjih svetlosnih grupa, akcente na maski hladnjaka i detaljima na zadnjem odbojniku. Nekima se baš dopada kada je sve to utonulo u crnu monotoniju, drugoj grupi pripadam i sam.

Svejedno, nakon vizuelnih iskustava s limuzinskim modelima kojima je motor smešten napred poprečno, proporcije Serije 3 (bilo koje) melem su za oči. Enterijer smo već opisali, s tom razlikom da je testirani primerak posedovao sedišta u odličnoj kombinaciji crne alkantare i imitacije kože uz kontrastni plavi štep.

Iako, u automobilu koji vozi jedna osoba, jeste prilično besmisleno plaćati skupe opcije za elektrosistenciju sedišta, u testiranom vozilu je to ostavljalo umereno sirotinjski utisak, tako da je naručivanje dotične dodatne opreme prosto bilo neizbežno. Sama pozicija za volanom je odlična kao u svakom ikada voženom BMW-u, uz opasku da bi možda još više prijalo kada bi sedište moglo da se spusti još bliže asfaltu. Ali… sto ljudi – sto ćudi.

Momenat je da naglasim još jedan detalj koji mi se nije dopao i koji tumačim, u stvari najvećom manom vozila. Naime, otvor prtljažnika, inače odlične zapremine (500 litara) je uži od Peloponeskog kanala, na koji način je ozbiljno kompromitovao obilje raspoloživog prostora. Pitanje je pod kojim uglom je ovde moguće ubaciti dečija kolica, nije bilo vremena za probu, ali porodičnim kupcima svakako treba skrenuti pažnju na mogući problem.

„Laganini i laganeze“, ali i „Feuer“!

Prvi kontakt s funkcijama novog multimedijalnog sistema koji koristi i Serija 3, dogodio se prilikom test vožnje krosovera X5, ali je on bio frustrirajući. Previše opcija, previše menija i premalo vremena za upoznavanje. Upravo to je i bila najjača strana ranijeg sistema u bavarskim vozilima. Da ste bili Filip Višnjić (čak i bez smisla za guslanje) mogli ste se bez „po’ muke“ snaći. Sada se nameće neophodnost pohađanja dvonedeljnog treninga, kako biste došli u situaciju da se upoznate s mogućnostima. Ako uopšte ikada i osetite potrebu za tako načim, nakon prvog audio kontakta s pogonskim sklopom ove „lude trojke“.

Auh, na pritisak (izmeštenog) dugmeta za start motora do kabine dopire zvuk punoće obraza Deda Mraza. Obećavajuće! Minuti provedeni za volanom u želji da temperatura ulja i rashladne tečnosti u hladnjaku postanu približno radne, bili su odlično, ispunjujuće iskustvo.

Kasnije suočen s mogućnostima ove zveri, još više divljenja je izazvala sva krotkost vozila tokom sputane, decidne, da ne kažem gospodske vožnje. Automobil klizi, a čak ni nešto lošiji asfalt ne kvari doživljaj preko mere, i to uprkos M oslanjanju koje spušta karoseriju za centimetar bliže tlu. Lagani pritisak na gas i vozimo se, dok se stepeni prenosa menjaju glatko i brzo, kao po pravilu već na 1.400 obrtaja. U stvari, kada se premota film, postaje jasno da u nekom „laganezi“ ritmu (Comfort režim vožnje), skala na obrtometru nije prekoračila 2.000 obrtaja kolenastog vratila.

Očita je moć agregata, uz ponvaljam, akustični doživljaj koji budi glas Tonija Cetinskog i to u prilikama kojima sam i lično prisustvovao na koncertu, kada želi da pokaže onom zaludnom Branku iz Sarajeva („Da se ja pitam, svi bi vozili Kiju“) kako veze sa životom nema. Ubedljivo, moćno… Mnogo, ali mnogo bolje nego na M3 ili na M4, čiji se zvuk može uporediti s histeričnom motornom testerom za drva.

Brza vožnja daje puni smisao postojanja ovakvog automobila. Suvereno, bezbrižno, kao od šale…. Budi želju da se iz njega ne izlazi, a da rezervoar poseduje zapreminu od par stotina litara, ali to nije slučaj.

Uvertira u supertest

Nepunih 60 litara staje u tank, što je uz potrošnju koja po gradu izuzetno varira, zavisno od gužvi i stila vožnje, daje nekih 350 do 400 kilometara autonomije, što je manje od Teslinog Modela 3. Ujedno, to je potrošnja koja je uporediva s pominjanim 420i i 330i xDrive. Da dodam da je pri brzini od 130 km/h na auto-putu, kompjuter pokazivao između 7 i 7,5 utrošenih litara na sto kilometara. Pri brzini koja se graniči s „ne smem da napišem koliko“, buka u kabini je nekako izraženija. Ponavljam, mila buka, ne ona nepoželjna.

Kao što na početku rekoh, temeljniji utisci obogaćeni dugotrajnijim iskustvom posedovanja, tek će početi da se prikupljaju, kada besni karavan dođe na Miljakovac. Do tada, odnosno do isteka sledećeg meseca, smem da se poverim da mi je 80% ukupnog raspoloživog fonda racija i emocija okupirano ovim nezaboravnim automobilom.

M verzije su zaista kao u reklami „When too much is just right“, pa ko je blago neodmeren (čitaj neiživljen) nek’ izvoli. dok je ovo prava mera, barem spram individualnog ukusa. Nijansu mekše oslanjanje, nijansu pitomija transmisija, nijansu uglađenije baš sve, sve ono što omogućava multipraktičnu primenu, poprilično za razliku od punokrvnih M verzija koje su ponajpre namenjene psihoterapiji na stazi.

Još nešto, Serija 5 nudi za mrvicu više mesta za putnike i, kao što rekosmo, za nijansu kvalitetnije materijale u kabini (ali objektivno i dalje za četvoro), dok je i prtljažnik izdašniji za 20 litara u odnosu na limuzinu Serije 3. Sve to po ceni dodatnih skoro 25 centimetara u dužinu, i ne znam koliko hiljada evra.

Zaključak

Možda na tržištu ima nešto bolje. Stvarno! Ali, ko sedne u ovo čudo, zaista neće imati potrebu da za boljim traga. Pomisliće ono čuveno: „Ja za bolje i nisam“…

Tekst i fotografije: Zvezdan Božinović

Uredio: Pavle Barta

(4740)