AR pijaca klasika: Derište
Od kada je sveta i zakona, uvek su postojali oni ljudi koji su pronalazili rupu u tom istom zakonu. To ne znači da su kršili pravila ili pak radili nešto ilegalno, već da su jednostavno otkrili nešto što se ruka pravde nije dosetila napisati.
Uzmimo na primer takozvani „porez na piletinu“ u Sjedinjenim Američkim Državama.
Zapravo je najmanje bio povezan sa samo piletinom i na kraju se proširio i na automobilski svet. Sve je započelo posle Drugog svetskog rata kada je piletina postala glavni prehrambeni mesni proizvod SAD zahvaljujući intenzivnom gajenju (i hemikalijama), dok se takvo meso u Evropi smatralo delikatesom i bilo je izuzetno skupo.
Američke firme su masovno izvozile piletinu na Stari kontinent, pa su evropski političari odlučili da uvedu porez od čak 25% da bi zaštitili svoje tržište. Amerikanci su odgovorili tako što su uveli jednako jeziv porez na uvoz skroba, dekstrina, alkoholnih pića i laganih komercijalnih vozila. Za našu priču je najbitnija ova poslednja kategorija, pa su kompanije iz Azije i Evrope odjednom bile primorane da otvore i svoje američke fabrike. Više na tu temu možete da pročitate ovde.
Ali kao što smo spomenuli, uvek su postojali oni ljudi koji su pronalazili rupu u zakonu. Primera radi, Subaru je otkrio da ako ubaci sedišta u sanduk pikapa kamiona, onda se vodi kao putničko vozilo umešto komercijalnog četvorotočkaša i samim tim, japanski gigant nije morao da plaća spomenuti porez u iznosu od 25%. Takvo vozilo je dobilo ime BRAT, što na engleskom jeziku znači „derište“, ali su ova četiri slova bila skraćenica od “Bi-drive Recreational All-terrain Transporter” ili u suštini „Rekreativno vozilo za sve terene sa pogonom na sva četiri točka“.
Proizvodio se kroz dve generacije od 1978. do 1994. godine i nikada nije zabeležio veliki komercijalni uspeh, ali se često spominje kao idealni primer spomenute rupe u zakonu. Za našu priču je najbitnija ova druga generacija i nudila se samo sa 1,8-litarskim benzincem.
Takav agregat je razvijao 81 konjsku snagu i maksimalnih 132 Nm obrtnog momenta, a izbor menjača je bio četvorostepeni manuelni i trostepeni manuelni. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo 12,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 135 km/h. Japanski proizvođač vozila je ponudio i verziju sa turbo punjačem za dodatnih trinaest grla.
Primerak iz današnjeg oglasa je iz 1986. godine i nalazi se u gradu Ontario unutar američke savezne države Oregon. Do sada je prešao 136 hiljada kilometara i reč je o jednoj od poželjnijih verzija sa manuelnim punjačem. Takođe se može pohvaliti i klima uređajem i kožom prekrivenom kontrolnom tablom, što je oprema koja uglavnom nije bila rezervisana za jeftina komercijalna vozila kao što je BRAT tokom osamdesetih godina prošlog veka.
Subaru je inače prestao za uvozom ovog modela „preko bare“ posle 1987. godine, ali kao što smo spomenuli, nudio se u nekim državama širom sveta (pre svega u Australiji) dodatnih sedam godina.
Aukcija je donela 49 ponuda, a najviša je iznosila jedanaest 11.100 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(157)
Limuzina pikap – ne vidim nikakav smisao u ovoj vrsti vozila, to je vecita tema dizajnera a ne publike!
Dizajneri su cesto samo „deca koja bi da se igraju u pesku“, na razmisljanje o realnosti mora da ih prisili menadzer.
Ružan, sumnjam i u praktičnost, mada ima sličnih pikapova koji su dizajnerski poželjni
https://www.cnet.com/roadshow/news/hyundai-readying-first-ever-pickup-for-us-market/
To je Hyundai Santa Cruz, u serijskoj proizvodnji je vec par godina. Isto se ne prodaje nesto posebno, prosle godine ih je prodato oko 36.000. Od tih malih pikapa, najuspesniji je Ford Maverick. Prosle godine ih je prodato oko 94.000 i to je Ford otvorio knjige za narudzbe svega par meseci da ispuni kvotu koliko fabrika u Meksiku moze da ih napravi (jer se u istoj fabrici prave i Ford Escape/Kuga i Bronco Sport). Subaru BRAT je nastao u vreme kada je Subaru jos bio sitna riba i nisu imali finansije da razviju potpuno novi model, tako da je napravljen… Pročitaj više »
E, ovo izgleda sasvim drugacije! Ima lik jednog robustnog, terenski sposobnog pikapa, manjih dimenzija nego sto su uobicajeni americki. Stvarno je dopadljiv!
Ne prodaje se dobro – verovatno zbog malih dimenzija – u USA vazi „think big!“
Ne prodaje se dobro zato sto je Hyundai uzeo Tucson, dodao sanduk na njega, nazvao ga Santa Cruz i ocekivao da ce privuci ljubitelje pikapa. A to naravno ne ide.
Kao sto rekoh gore, Ford Maverick je slicnih dimenzija i prodaje se skoro 3 puta bolje iako je Ford limitirao njegovu proizvodnju.