Da li biste dali 11 hiljada evra za nekorišćeni Moskvič Aleko?

Na ruskom oglasniku koji je dostupan preko globalne mreže, kada se utipkaju magične reči Drom.ru, pojavio se oglas za prodaju jednog neobičnog vozila. Nama je vozilo sa fotografija poznato kao Moskvič ili kao Aleko, ali ga Rusi oslovljavaju sa „Svjatogor“. Konkretan primerak je proizveden 1998. godine i prevalio je svega 1.060 kilometara, kako piše u oglasu, mada se na fotografiji vidi cifra od 67 km. Kao što se može i videti s ostalih slika, Aleko je u fabričkom stanju, pa i ne čudi oglašena fabrička cena od 10.700 evra (blizu milion ruskih rubalja).

Primerak koji je oglašen poseduje originalnu tamno zelenu nijansu karoserije, a za razliku od drugih Aleka koji bi već posle par godina pokazivali ozbiljnu rđu, na ovom automobilu nema ni traga od korozije. Unutrašnjost vozila je takođe u izvanrednom stanju, gde dominira tradicionalno siva boja.

Oglašeni eksponat pokreće benzinski motor s oznakom VAZ-2106, iza koje se krije četvorocilindarska jedinica zapremine 1,6 litara. Razvija 76 konjskih snaga a radi u sadajestvu s ručnim petostepenim menjačem. U našem narodu je ova verzija Moskviča poznata kao Aleko s Ladinim motorom, dok je možda i češća bila modifikacija s motorom, takođe atmosferskim benzinskim od 1,5 litara i 72 konjske snage. Menjač je posedovao različite prenosne odnose, ali je takođe bio s pet „brzina“ i manuelni.

Autor oglasa tvrdi da je njegov primerak Aleka u idealnom stanju i da je deo privatne kolekcije vozila. Logično, zeleni Moskvič s fotografija nije menjao vlasnika od kada je napustio izložbeno-prodajni salon tokom 1998. godine.

Moskvič-2141 je bio na proizvodnim trakama preduzeća AZLK u periodu od 1986. do 1998. godine, a kao što rekosmo, kasnije je preimenovan u „Svjatogor“, nakon čega se zadržao u proizvodnji do 2002. ogdine. Tokom tog intervala je sklopljeno ukupno 716,8 hiljada komada, od kojih je najmanje 3 primerka završilo u rukama autora ovih redova.

Modernizovana verzija Moskviča-2141 s nadimkom Svjatogor, je debitovala 1997. godine, a pored „Ladinog motora“, ovu modifikaciju je pogonio i dvolitarski Renaultov benzinac sa 113 konjskih snaga. Postojala je i varijanta s motorom od 1,7 litara (UZAM-3317), a ona je isporučivala 85 konjskih snaga. Neki kontigenti su posedovali Svjatogor s pogonskim blokom VAZ-2130 čija je zapremina bila 1,8 litara.

Bez mogućnosti da se prisetim tačne godine, ali jednog proleća je na beogradskom sajmu bio izložen Aleko od strane tadašnjeg ovlašćenog uvoznika, kompanije Progres, koji je pod haubom krio Fordov dizel motor zapremine 1,8 litara. Međutim, serijska proizvodnja nikada nije zaživela. Pride, krajem devedesetih su Rusi izradili i dva prototipa s automatskim menjačem, ali rukovodstvo AZLK-a nije odobrilo masovnu proizvodnju.

Ukratko, Aleko je bio verovatno i jedini automobil te veličine koji se mogao kupiti za onovremenske dohvatljive novce, čak i običnom čoveku. Ma koliko se često kvario i imao lošu limariju, on je puno značio za radničku klasu tadašnje Jugoslavije na izdisaju.

AutoRepublika

(9246)