Zanimljivost dana: „Na muci se poznaju junaci“

Malo je koji automobil nastao iza „gvozdene zavese“, a da je ostvario komercijalni uspeh kao Trabant. Redovno je završavao na listi najgorih četvorotočkaša ikada proizvedenih, ali će se mnogi složiti da je zapravo reč o brilijantom modelu sa karijerom kojoj bi mnogi pozavideli.

Takva jednostavnost je rezultirala da Trabant ima karijeru dugačku 34 godine i da sa trake siđe 3.096.999 jedinica.

Ono što je malo poznato jeste to da nije postojao samo jedan Trabant već su zapravo postojala zapravo četiri različita modela. Njegovo poreklo je započelo daleko pre nego što je ovaj automobil uopšte predstavljen, to jest još pre Drugog svetskog rata kada je brend Auto Union / DKW otvorio fabriku u gradu Cvikauu u Nemačkoj.

Kao što nam je poznato, Nemačka je poražena u ratu, a Cvikau se našao u zoni nad kojom je komandu preuzeo Sovjetski Savez. Nastavljena je predratna proizvodnja, sve dok Auto Union nije odlučio da uradi isto i u Zapadnoj Nemačkoj, pa je na temelju nekadašnjeg DKW-a osnovana firma VEB Sachsenring Automobilwerke Zwickau.

Prvi model ove kompanije je bio Trabant P50 / 500 i predstavljen je 1957. godine. Za svoj period je bio izuzetno napredan automobil. Iako je pružao relativno zastareli dvotaktni motor, P50 je imao i neke druge detalje kojima se nisu mogli pohvaliti ni rivali sa zapada.

Pričamo o samonosećoj karoseriji, pogonu na prednje točkove, nezavisnom ogibljenju i izradi školjke od takozvanog „duroplasta“. Reč je o plastičnoj masi srodnoj bakelitu, onoj koja se dobija od smola ojačanih vunenim ili pamučnim vlaknima.

Duroplast je izuzetno otporan na sve vremenske neprilike i na koroziju, ali je jako zapaljiv i prilikom sagorevanja stvara otrovne gasove. Glavni izvor pamučnih vlakana je bio otpad industrije tekstila u Sovjetskom Savezu, što je učinilo P50 prvim automobilom sa školjkom od recikliranih materijala. Masa ovog automobila je iznosila svega 600 kilograma.

Dvotaktni motor je izabran iz dva razloga. Jedan od njih je ležao u podatku da ga je DKW već usavršio i nova firma nije imala finansije za moderniju mehaniku. Ali istovremeno, takva mehanika nema sistem za hlađenje i podmazivanje, razvodnike paljenja i pumpu za gorivo, što je označilo manji broj delova, a samim tim i manje šanse da se nešto pokvari i zahteva popravke i održavanje.

Motor s vazdušnim hlađenjem radne zapremine od 500 kubika je razvijao 17-20 konjskih snaga (zavisno od godine proizvodnje), što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 90 km/h. Proizvodnja P50-ice će trajati od 1957. do 1962. godine i u tom periodu će biti prodato 131.495 primeraka.

Zamenio ga je Trabant 600 i kao što mu ime kaže, pružao je motor radne zapremine 600 kubika sa 23 konjske snage. Tokom četiri godine proizvodnje je isporučeno 106.117 jedinica. Dizajnerskih razlika između P50 i 600 zapravo i nije bilo, ali kao što smo spomenuli, razlikovalo ih je ono ispod haube.

Trabant koji svi pamtimo se zvao 601 i smatra se trećom evolucijom. Bio je veći od prethodnika (dužina 3.555 mm umesto ranijih 3.360 mm) i doneo je prve i ujedno jedine dizajnerske promene. Nudio se kao limuzina i karavan sa dvoje vrata u oba slučaja.

Motor je ostao isti kao i kod prethodnika, ali je snaga povećana na 26 „grla“ tokom 1969. godine. I pored većih dimenzija, 601 je dobio na masi za svega petnaestak kilograma, a maksimalna brzina je sada iznosila 100 km/h.

Malo je reći da je 601 postao veliki komercijalni uspeh. U jednom momentu je lista čekanja bila i do deset godina, a polovnjaci su više koštali od novih verzija, pošto se na njih nije moralo dugo čekati. Lako bi bilo reći da je popularnost bila velika zato što je Trabant bio poželjan automobil, ali je zapravo bio jedan od retkih izbora u komunističkoj istočnoj Nemačkoj, posebno u klasi pristupačnih četovoročkaša.

Prodaja nije bila limitirana samo na istočnu Evropu, već se 601 zvanično prodavao i u Belgiji, Danskoj, Finskoj, Zapadnoj Nemačkoj, Grčkoj, Islandu, Holandiji, Norveškoj, Švajcarskoj i Španiji. Automobil se inače malo promenio tokom svoje istorije sa izuzetkom branika i maske hladnjaka.

Kako je vreme prolazilo, tako je i 601 definitivno pokazivao godine, ali to nije smanjilo popularnost. Štaviše, najbolja prodajna godina je bila 1989. kada je isporučeno preko 150 hiljada jedinica po početnoj ceni od 12.700 nemačkih maraka.

To ne znači da je firma sedela skrštenih ruku i zapravo je napravila dosta prototipova planiranog naslednika. O njima smo ranije detaljno pisali i tu priču možete da pročitate ovde. Razlog zašto do toga nije došlo je ležao u nedostatku finansija, ali i u podatku da se 601 prodavao dovoljno dobro.

Ovaj automobil je doživeo jedine izmene pred kraj svoje karijere kada je dobio preko potrebni Volkswagenov 1,1-litarski motor sa 41 konjskom snagom. Ovi primerci su ujedno bili najbrži Trabanti u istoriji, sa ubrzanjem od nule do 100 km/h za 22 sekunde i maksimalnom brzinom kretanja od 125 km/h.

Trabant je uspeo da preživi mnogo toga, ali ne i ujedinjenje dve Nemačke. Hiljade i hiljade građana istočne Nemačke kako prelaze granicu sa zapadom je postao jedan od simbola pada komunizma i ovaj automobil je brzo pao u zaborav pored daleko modernije konkurencije.

Fabriku u Cvikauu je preuzeo Volkswagen i nije imao planove za dalju proizvodnju, već je iskoristio za svoje modele. Kao što smo spomenuli na samom početku, Trabant se generalno smatrao jednim od najgorih automobila u istoriji, ali takve „titule“ stižu uglavnom od zapadnih medija.

Lako je napraviti dobar model tamo gde postoji veliki budžet, ali u državi kao što je istočna Nemačka, gde se bukvalno očekivalo da se napravi vozilo od otpada i ratnog plena, Trabant je definitivno uspeo u onome šta bi malo kome krenulo za rukom.

Iz tog razloga, mnogi će reći da je njegov podvig zapravo jako veliki i da zaslužuje svoje mesto u istoriji… Na kraju smo priložili i jedan pomalo komičan video snimak koji pokazuje „kontrolu kvaliteta“ nakon što bi Trabant sišao sa proizvodne trake.

Evo i pratećeg snimka.

Zoran Tomasović

(3450)