Litijum za deset meseci sveden na manje od trećine cene
Cena jedinjenja litijum-karbonata nastavlja da pada i trenutno se u Kini jedna tona plaća cifrom od oko 198.500 juana, što predstavlja protivvrednost od približno 25 hiljada evra.
Ovo je prvi put od maja 2023. da je cena litijum-karbonata pala ispod 200 hiljada kineskih juana. Veoma daleko od rekorda postignutog u novembru 2022. U to vreme, tona litijuma je koštala čak 600 hiljada juana. Više od četrnaest puta u odnosu na cenu iz juna 2020. Za godinu dana cena litijuma je pala i nastavila da pada do kraja aprila. Kratak skok pa novi pad.
I očekuje se da će se ovaj trend nastaviti. Od početka juna prosečna cena litijum-karbonata u Kini je pala za 37%. Pad cena koji bi logično trebalo da bude naklonjen industriji elektrificiranih vozila. Cena baterijskih modela bi shodno tome trebalo da opadne. Prema kineskim zvaničnim mediju po imenu Securities Daily, „ovaj pad će doprineti razvoju novih energetskih vozila i sektora skladištenja energije.“
Pride, ovaj trend se neće zaustaviti…
Pad se opisuje kao posledica povećanja na strani ponude i pojava novih tehnologija za proizvodnju baterija. Iako će se baterije izradjene od litijuma i dalje prodavati još mnogo godina, pojavljuju se i druge tehnologije. Ovo je posebno slučaj za natrijum-jonske baterije i čvrste baterije. Cena litijuma bi stoga trebalo da nastavi da pada.
Baterije u čvrstom stanju bi trebalo proizvođačima da omoguće smanjenje težine svojih vozila. Dovoljno da dobijete autonomiju i pre svega smanjite cenu električnih modela. Ovo je na primer slučaj Honde koja se oslanja na čvrste baterije. Japanski brend je uveren da su mnogo efikasnije. Šinđi Aojama, izvršni potpredsednik Honde i šef divizije koja se bavi strujom, zaista veruje u to.
Što se tiče litijuma, proizvođači baterija za električna vozila očekuju obilno snabdevanje i ne nameravaju da agresivno povećavaju svoje zalihe kao što je bio slučaj 2022. godine. Srednjoročno i dugoročno, s obzirom na to da se kineski izvoz električnih vozila povećava, potražnja za litijum-karbonatom može povećati. Dovoljno da stabilizuje cenu po toni.
AutoRepublika
(442)
Ali, zbog pada cene litijuma, e-vozila neće pojeftiniti 🙂
Naravno da neće, već dugo na ovom situ pišem da litijuma ima sasvim dovoljno, isto kao i nafte. Od kada sam išao u osnovu školu tumače „stručnjaci“ da nafte ima za još samo 30 godina.
Kada cijena nafte pada – na pumpama pada slabo ili nikako uz objašnjenje da su kupili po većoj nabavnoj cijeni. Čim poraste cijene nafte na tržištu, eto na pumpi porast isti tren 🙂
Tesla ke značajno pojeftinio svoja vozila (očigledno je znao za ove trendove) kao i Kinezi, jedino glupa EU forsira ludo skupe cijene i igra se svojim opstankom
Ne, ne …
Ti grešiš u oceni pobuda evropskih proizvodjača e-vozila da ne pristanu na ta prljava sniženja e- vozila od strane Tesle i Kineza.
Vodeći ljudi evropskih brendova su lepo objasnili da ne bi bilo u interesu već realizovanih kupaca njihovih e- vozila da se naknadno obaraju cene takvih novih vozila. Jer bi tako ti već realizovani kupci odjednom dosta izgubili na vrednosti svoje „investicije“ …
Dakle, nisu ti evropski proizvodjači „glupi“, već su samo mnogo više altruisti. Njima je interes njihovih već realizovanih kupaca na prvom mestu.
Zbunjen sam 🙂
Ako su ti kupci, a velika većina ih jeste, kupili automobile uz debele popuste, koje su im omogućile državne subvencije s kojima su kešom preplaćenje nerealne razlike u cijeni koju su nabili para gladni proizvođači, kako onda ti kupci mogu biti na gubitku 🙂
Teoretski izgubiće samo dio koji nisu ni platili oni već ga je pokrila subvencija…
Ako im je to izgovor i nije baš neki…
Tako je 👍
Da se ne bi osjećali odbačenim od ovlašćenih servisa uveli su im i da im mali servis (filter kabine i update softvera) naplate kao da mijenjaju skupo ulje (a i ono je realna cijena 2 EUR po litri) i filtere, naplaćuju kao i kod premium SUS modela. Nezgodna je stvar biti odbačen od određenih krugova u društvu.. 😜😂🤣
Pre neki dan smo imali zvestaj da ce uskoro doci do nestasice litijuma – vec 2025 godine, ako se dobro secam?
U svijetu se godišnje proizvodi ccca 130 ktona litiuma od čega Čile i Australija zajedno oko 70%. Samo njihove dokazane rezerve su oko 15 Mtona. Znači po ovakvoj potrošnji/proizvodnji mogu nastaviti još preko 150 godina. Naći će se i drugi rudnici ukoliko poraste potražnja, a za razliku od nafte koju „spališ“ – litij je metal i može se reciklirati. Još nije toliko rašireno jer nema puno starih otpadnih LiIon baterija.
Druga stvar je nagli porast potražnje koju rudnici ne mogu pratiti ali to je trenutni problem a ne nužno nedostatak sirovine.
Koliko znam, oko teme reciklaže Li-Ion baterija, to je za sada navodno skupa i preskupa rabota, pa je navodno zato za sada nema ?
Ja sam pravio upravljanje za mašinu koja je drobila Li-ion baterije… dakle radi se na reciklaži.
Prva mojabreakcija na drobljenje baterija je bila: Iznesite to iz hale i donesite cisternu vode!
Ali nije se desilo ništa 😀
Izgleda da su opasne samo nove baterije 😂
Kada sam pročitao tvoju prvu rečenicu, pomislih: „Ko sa pola grama mozga je to tako zamislio ???“
😊
„Još nije toliko rašireno jer nema puno starih otpadnih LiIon baterija.“
Pa nije baš tako.
Otpadnih baterija ima, ali je proces je skup i energetski zahtjevan, a rezultat, odnosno reciklirani proizvod (litijum) je tada puno skuplji nego što je litijum, koji se kupuje na slobodnom tržištu…
https://www.youtube.com/watch?v=LABwwX960mk
Oma još jedan fazon. Mnogi kupuju polovne ćelije, premjere ih i izdvoje one koje valjaju (jer obično ne strada više od 5% ćelija u bateriji) i prave DIY projekte (i sam sam mislio jedan, ali vrijeme nije saveznik) ili se koristi kao PoweWall… Ako se baci pogled na https://www.cropex.hr/hr/ berzansku cijenu struje kojabse prodaje dan unaprijed po satu, jasno je zašto je to bitno…
Lepo je covek zvani „MRN“ gore komentarisao:
„to je za sada navodno skupa i preskupa rabota, pa je navodno zato za sada nema ?“
Ima puno pravo, sa reciklazom baterija niko ne zeli da se bavi! Tu i tamo iskrsne poneki startap ali koliko izdrzava nije poznato! Zbog skupe reciklaze polovne baterije (kapacitet manji od 80%) koriste se kao „lageri energije“ koja se pusta u mrezu kada je proizvodnja nedovoljna.
„Znači po ovakvoj potrošnji/proizvodnji mogu nastaviti još preko 150 godina“ – tu je zamka, jer sadasnja proizvodnja e-vozila pokriva tek nekoliko procenata trzista. Sa rastom proizvodnje rok trajanja rezervi drasticno ce se smanjiti.
A tek koliko litijuma treba za prelazak teških kamiona na baterije, pa mega damperi na kopovima, zatim teški prekookeanski brodovi, aviosaobraćaj civilni i teretni…???Potpuno si u pravu, ogroman rast proizvodnje litijuma, za podmirenje ovih nezajažljivih potreba, veoma će brzo iscrpiti rudne rezerve litijuma u zemlji.Jedini ekološki izvor litijuma je morska voda u okeanima.Koliko znam, za sada niko ne vrši ekstrakciju litijuma iz nje jer je jako skupa metoda.?
Slažem se, ali zato za desetak godina će reciklaža biti puno važnija kada bude više E-vozila pri kraju svog vijeka. To će biti i zakonski regulirano, pa danas plastiku ne bacate bilo gdje već se reciklira. Pogotovo je to sa vrijednim metalima – npr. bakar i aluminij koji danas koristimo su 60 – 70% iz reciklaže.
Na mogucnost reciklaze baterija najveci uticaj imaju sami proizvodjaci baterija!!! Razlog: primenjuju brzopotezne procese formiranja baterije i kucista, ugavnom sinteticki lepkovi, tako da je razlaganje baterije na sastavne delove nemoguce. Aktuelno se baterija drobi na sitne komade pa se onda iz tog haosa izdvaja po nesto a ostalo se baca. Primenom razdojivih veza baterija bi postala nesto skuplja i verovatno nesto teza ali bi njena reciklaza bila 100%-centna. Neosteceno kuciste baterije moglo bi ponovo da se upotrebi u proizvodnji i tako ceo proces ucini energetski efikasniji. Recept za uspesnu reciklazu baterija bio bi da se njeni proizvodjaci obavezu da je… Pročitaj više »
Baš tako…
Baterijs se u principu „namotava“ i stavlja u kućište, šta bi joj falilo da se na kraju vijeka izvadi iz kućišta i odmota umjesto što se drobi…