Zanimljivost dana: Prvi japanski superautomobil

Opšte je verovanje da japanska automobilska industrija nije imala premijum brend sve do 1986. godine kada je Honda predstavila diviziju Acura za američko tržište. Javnost takođe smatra da je prvi superautomobil iz države izlazećeg Sunca debitovao četiri godine kasnije u vidu modela NSX, a prodavao se pod značkom Honde i Acure.

Ali zapravo nijedna tvrdnja nije istinita, pošto su Japanci imali firmu pod nazivom Prince Motor Company još od 1947. godine.

Poslovala je samo na domaćem tržištu do 1966. godine kada je kupio Nissan i „upio“ njihove modele kao deo svoje ponude, a najznačajniji od njih je bio legendarni Skyline. Da, dobro ste pročitali i Skyline zapravo nije originalno nastao kao model Nissana. Čak i njegovo izdanje visokih performansi GT-R je razvijeno od strane Princea, a u današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na duševnog prethodnika ove legende. Njegovo ime je R380 i iako nikada nije debitovao u serijskoj proizvodnji, ostavio je dovoljno veliki utisak na stazama da posluži kao baza za GT-R.

Situacija u razrušenom Japanu svakako nije bila sjajna tokom pedesetih godina prošlog veka. Serijska proizvodnja automobila gotovo nije ni postojala sa izuzetkom par modela, pa verovatno niko nije smatrao da će ova država jednog dana postati sila koja je postala. Situacija se pomalo izmenila desetak godina kasnije kako se Japan oporavio, a odjednom je i izvoz u ostatak sveta postao realna opcija.

A najlakši način da se steknu imidž i reputacija među inostranim kupcima je preko profesionalnog auto-moto sporta. Japanski proizvođači su uglavnom imali lokalna takmičenja za koje ostatak sveta nije znao, pa je došlo vreme da se poraze i stranci.

To nas dovodi do spomenute firme Prince i dva velika događaja koja su se odigrala 1964. godine. Prvi od njih je bilo predstavljanje serijskog modela Skyline 2000GT. Pokretao ga je 2,0-litarski benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji i 123 konjske snage, a mogao se pohvaliti i modifikovanim ogibljenjem, disk kočnicama i petostepenim manuelnim menjačem.

Takav automobil je bio nešto najbolje što je Japan svetu mogao da ponudi u navedeno vreme. Druga velika vest je stigla u vidu trkačkog programa i to konkretno na Velikoj nagradi Japana. Specijalno pripremljen 2000GT se pokazao solidno, ali je na kraju ipak poražen od Porschea 904. To je dalo ideju inženjerima da moraju da razviju poseban trkački automobil koji će nadmašiti cenjenog nemačkog rivala.

Nažalost za Prince, firma nije imala nikakvog iskustva sa sličnim modelima sa centralno postavljenim motorima, pa se za pomoć obratila britanskoj kompaniji Brabham. Znamo je kao veliko ime u šampionatu Formule 1, a Brabham je napravio šasiju i određenu mehaniku, sa izuzetkom motora, koja bi zadovoljila uslove.

Britanci su izradili i svoju školjku napravljenu od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, ali se ona nije dopala Princeu i razvili su sopstvenu od aluminijuma. Nije bilo teško zaključiti da je inspiracija bio trkački model Ferrari 250 sa LeMansa. Ako „precrtavanje“ nije bilo dovoljno očigledno, onda je i sama „Ferrari crvena“ boja u još većoj meri dala takav utisak.

R380 je pokretao 2,0-litarski benzinac koji je debitovao godinu dana ranije u 2000GT, ali je umesto 123 konjske snage razvijao 200 „grla“ dok je menjač bio petostepeni manuelni. Prince je nameravao da ga predstavi na Velikoj nagradi Japana 1965. godine, ali je događaj otkazan, pa je R380 iskorišćen za marketing.

Tokom narednih godinu dana je testirana aerodinamika pre nego što se automobil pojavio na prvoj zvaničnoj trci. Reč je o Velikoj nagradi Japana 1966. godine, a Prince je poslao četiri primerka, dok je Porsche odgovorio sa svoja tri modela 906.

Nemci su ušli u trku kao veliki favoriti, ali se R380 pokazao daleko superiornijim. Vozač Jošikazu Sunako je završio na prvoj poziciji dok ga je pratio klupski kolege Hideo Oiši. Ovo je takođe bio prvi put da japanski automobil slavi na prestižnoj domaćoj trci i R380 je ubrzo postao velika zvezda.

Nedugo nakon ove trke, Prince je postao deo Nissana, a novi gazda je odgovorio tako što je predstavio novu konfiguraciju nazvanu R380-II. Razvijala je 220 „konja“ i donela je dosta modifikacija na račun aerodinamičnosti s ciljem da slavi na Velikoj nagradi Japana 1967. godine.

Međutim, Porsche 906 je ovaj put bio brži, a R380-II se morao zadovoljiti sa drugim, trećim, četvrtim i šestim mestom. Bilo je to njihovo poslednje takmičenje kao deo fabričke ekipe pošto je Nissan uskoro razvio naslednike, a R380 i R380-II prodao privatnicima. Oni su nastavili da ih koriste još dve sezone bez većih sportskih uspeha. Pobednički R380 je kasnije vraćen Nissanu, koji ga je restaurirao i danas se nalazi u muzeju.

Iako je slavio na samo jednoj trci i nije ostavio zapažen trag na internacionalnoj sceni, R380 se danas smatra možda najznačajnijim japanskim superautomobilom. Ne samo što je bio prvi Japanac koji je pobedio Porsche, već je istovremeno i podario mehaniku za legendarni GT-R.

Zoran Tomasović

(849)