Zanimljivost dana: Fiat Ritmo – ispravljanje grešaka Stojadina
Kada sam bio mladunac krajem osamdesetih godina prošlog veka, smatrao sam da je Fiat Ritmo najružniji automobil na ulicama nekadašnje Jugoslavije. Pitao sam se šta je padalo na pamet svima onima koji su uopšte odobrili njegovu proizvodnju i kako je moguće da jedan automobil iz Italije, koja je inače svetski centar stila, bude takav. A onda sam odrastao, proučio njegovu istoriju i shvatio koliko je bio revolucionaran četvorotočkaš.
Poznato nam je da je Fiat našoj Zastavi isporučio odbačeni prototip modela 128 u izdanju heč, nakon čega je nastao veoma uspešni Stojadin.
Italijani u to vreme nisu verovali da je heč budućnost među malim gradskim automobilima i odlučili su da ponude 128 samo kao limuzinu i kupe, ali nakon što je Volkswagen Golf postao veliki prodajni hit, Fiat je krenuo sa radom na nasledniku. On je morao da pruža sve one pozitivne karakteristike svog prethodnika uz moderniji stil, veću aerodinamičnost i savremenije bezbednosne standarde.
Za razliku od većine Fiata navedenog perioda, koji su imali imena u vidu tri broja, ovaj put je odluka pala da se zove Ritmo po italijanskoj reči za ritam. Za stil se postarao domaći dizajner Serđo Sartoreli i kasnije će reći da je želeo dramatičnije linije koje neće biti pomešane ni sa jednim drugim automobilom na tržištu.
Celokupni automobil je bio obložen čvrstom plastikom, koja nije imala neku stilsku svrhu već je zapravo igrala veliku ulogu u oblasti bezbednosti. Plastični branici su bili u stanju da spreče struktualnu štetu pri udarcima koji se dogode brzinama do šest kilometara na sat.
Ritmo se mogao pohvaliti nezavisnim ogibljenjem i disk kočnicama napred, dok je izbor menjača bio manuelni sa četiri i pet brzina. Kasnije će biti ponuđen i opcioni trostepeni automatik koji je isporučen od strane Volkswagena. Izbor motora je nasleđen direktno od modela 128 i odnosio se na 1,1, 1,3 i 1,5-litarske benzince.
Ovaj poslednji je bio najmoćniji sa 74 konjske snage kada je Ritmo debitovao 1978. godine. Rani primerci su dobili dosta kritika za malu količinu standardne opreme na baznom paketu opreme L, ali je prodaja startovala zadovoljavajuće i Ritmo je uskoro postao bestseler na domaćem tržištu. Ponuda će kasnije biti proširena i na Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Kanadu gde je bio poznat pod imenom Strada dok je svoju konfiguraciju dobio i španski Seat pod licencom 1979. godine.
Fiat lansira i dizel 1980. godine, a godinu dana kasnije i sportsko izdanje TC sa 104 konjske snage. Vrhunac verzija visokih performansi se odigrao u septembru 1981. godine kada je na Salonu automobila u Frankfurtu predstavljen svemogući Abarth.
Pokretao ga je 2,0-litarski benzinac sa 123 „grla“, a takođe se mogao pohvaliti i petostepenim manuelnim menjačem, većim kočnicama, modifikovanim ogibljenjem i agresivnijim stilom. Mogao je da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 8,7 sekundi i da potom dostigne maksimalnu brzinu od 190 km/h.
Ritmo će tokom svoje karijere da prođe kroz nekoliko serija osveženja. Druga serija je debitovala 1982. godine, a ona poslednja tri godine kasnije. Ovi primeri su dobili nešto „civilizovaniji“ stil po uzoru na novi Ford Escort, Opelov Kadett (Vauxall Astru) i MG Maestro. Druga serija je videla i novi Abarth sa 128 „konja“ i maksimalnom brzinom od 195 km/h dok se onaj poslednji fokusirao na štedljive dizele.
Kraj za Ritmo je stigao početkom 1988. godine nakon desetogodišnje karijere i isporučenih 1,8 miliona primeraka. To ga čini relativno velikim uspehom iako je ovo donekle bio period kada je Fiat počeo da gubi korak za zapadnim rivalima.
Dok su Ritmovi prethodnici uglavnom predvodili industriju po pitanju inovacija, ovaj heč je uglavnom bio u senci Golfa, Escorta, Vauxall Astre, to jest Kadetta i ostalih velikana po pitanju prodajnih rezultata. Moramo opet da se dotaknemo teme našeg Stojadina i zapitamo se da li bi Fiatova istorija bila drugačija da su imali heč desetak godina ranije, ali onda Zastava ne bi postala ono šta jeste.
Istorija je puna pitanja „šta bi bilo da je bilo“, pa tako i ovaj put, a kao velikog ljubitelja Stojadina – svakako mi je drago da se sve odigralo onako kako jeste, pa makar bilo na štetu Fiata.
Zoran Tomasović
(20464)
Ritmo jeste bio modernija varijanta 128-ce u hečbek izdanju ali je mehanika, nažalost, ostala ista.Tako da odrednica „unaprijeđeni stojadin“ važi samo djelimično.“Unaprijeđeni“ bi po meni značilo da ima pojačano vješanje MekFerson napred i potpuno presađeno zadnje vješanje sa Fiat – a X1/9.Ovako je modernizovana samo karoserija a mehanika je ostala stara.Tadašnji konkurenti, Eskort, Kadet i Golf su imali značajno čvršće vješanje i to su kupci prepoznali.Ritmo je kaskao za rivalima i ostao auto kompromisa, ako nemaš para njemački hečbek, može i italijanski.
Da, mehanika je ostala iz 128 iz 69 god.Tu mehaniku je bmw dobio vise od 20 godina posle.
Moze li da mi se javi neko ko dobro poznaje fiat motore 1500kubika.moze i majstor neki bilo bi jos bolje.trebaju mi neke pomovi oko tog motora.moze na broj +381621095134.na vac ap ili viber.bio bih zahvalan kad bi mi se neko javio oko toga.
Ritmo smatram lepim i veoma interesantnim automobilom. Kao i uvek, FIAT je uspevao da izmisli neki novi dizajn! Danas mu to nesto tesko ide.
Sto se tice karoserije sa velikim poklopcem pozadi, nije to bila nikakva novost – Reno 4 na primer. Problem je bio strah od oslabljene karoserije jer su u to vreme poostreni propisi za pasivnu bezbednost. Konstruktori karoserije jos nisu uspevali da savladaju taj problem. Da podsetim, u to vreme konstrukcija karoserije bila je stvar iskustva. Danas je to stvar kompjuterskih proracina koji garantuju visok stepen realnosti i pouzdanosti. Tada je razvoj isao korak po korak.
Sad se setih komentara jednog strucnjaka za karoserije, izrecenog na jednom internacionalnom simpozijumu u Kragujevcu, negde 80-tih godina. Kaze on: „Auto sa zatvorenim repom ima cvrstocu kutije a auto sa velikim poklopcem pozadi ima cvrstocu otvorene cevi!“
Eh, kakakv je on meni bio lepotan u svoje vreme 😊
A jos kazu da je multipla ruzan auto..
Haha
Nisi ti sebe video u golfu 6
Vozimo se mi krajem 80ih ka Dubrovniku u nasem zutom Stojadinu, prodje neki cudan auto, skroz neobican…pitam tatu „Koji je ovo auto, bas mi se svidja?“, a on kaze „Nas buduci, Fiat Ritmo!“. I onda 1989. kupio Tipo 1.6 DGT. Svemirski brod. Dolazio komsiluk da gleda instrument-tablu.
Moze li da mi se javi neko ko dobro poznaje fiat motore 1500kubika.moze i majstor neki bilo bi jos bolje.trebaju mi neke pomovi oko tog motora.moze na broj +381621095134.na vac ap ili viber.bio bih zahvalan kad bi mi se neko javio oko toga.
Simpatičan i originalan autić.
Samo da priupitam….. Dal se promenila atmosfera, po pitanju onog Siga and ostalih govnara!? Da po nekad bacimo po neki komentar….
Odavno nisam pratio rad, pa da pitam. Reko….
Jos uvek se sećam kako su mi matorci iz Trsta doneli Burago maketu Ritmo Abarth 1:17 davne 1980-e.
Obožavao sam ga!!!
Imao noviji model sa 4 fara i ,5oro vrata,75 model.Auto je bio brz i ekonomican.Dve stvari su bile lose,limarija i donekle za to vreme „komplikovan“ karburator.Resio sam problem detaljnom zastitom i ponovnim farbanjem,a auto je bio 6-7 godina star i ugranjom novog ipm-ovog karburatora posto 20 majstora nisu mogli da poprave originalnog webera.Drugih problema nije bilo.
Zaboravili ste ritmovu limuzinsku varijantu Fiat Regata. Odlican i pomalo inovativan auto sa svojom digitalnom svjetlucavom instrument tablom ko’ svemirski brod.
Zasluzuje članak.
I nigde niko da spomene da je Ritmo bio baza za Deltu, najuspesniji reli auto svih vremena.