AR test vlasnika: BMW Serije 5 F10

Jedva sam se nakanio za ovako nešto. Dugo sam se i lomio, hoću – neću da pišem, nisam nikada to ranije radio, nemam iskustvo… I, nakanih se na kraju🙃.

Mislim da svi znate na AutoRepublici (bar starija ekipa) da u svome vlasništvu imam BMW Serije 5 F10. Ovo moje skromno pisanje biće posvećeno upravo mojem ličnom, personalnom iskustvu sa ovim automobilom, koji je kod mene evo godinu i šest mjeseci. Recenzija vjerovatno neće biti objektivna, u to nema sumnje ali ću se potruditi da ne bude ni subjektivna. Tako da praštajte braćo draga, na svim greškama koje primjetite.

Automobil je BMW F10 520i, benzinac, proizveden sredinom aprila 2014. godine.

Pokreće ga redni četvorocilindraš od 1.997 kubika i sa 184 konjskih snaga, koji razvija solidnih 270 njutn metara obrtnog momenta na svega 1.250 obrtaja radilice. Mjenjač je manuelni sa šest brzina.

Ubrzanje do 100km/h iznosi 7,9 sekunid (na papiru). U praksi, nikada nisam to pokušavao dostići.

Maksimalna brzina je 235km/h (piše u njegovoj saobraćajnoj). U praksi pak, ta brzina je malo veća i iznosi 243km/h, probao pa znam iz prve ruke🙂. Jasno, ako brzinomer ne laže.

Auto je kupljen polovan, ali s trogodišnjom garancijom skoro na sve moguće (što će se kasnije ispostaviti kao jako dobra stvar). Da bi garancija bila validna sve tri godine, mora se poslije prve godine doći na pregled pa do isteka garancije na svakih šest mjeseci isto. I svaka ta kontrola košta 50 evra. Ako zakasnite samo jedan dan, garancija automatski više ne važi.

Auto je kupljen sa svojim orginalnim petokrakim felnama prečnika 17 cola. Kasnije sam kupio felne osamnaestice (koje se vide na slikama, navodno M, imaju zapravo oznaku na sebi M, i na njima je ljetnji set guma Michelin Pilot Sport, a na sedamnaesticama su zimske gume marke Michelin Alpin 6. Ove zimske su klasične balonke, dok su ljetnje niskoprofilne i razlika u vožnji između jednog i drugog seta je više nego osetna, naravno u korist većih, meni više prija malo tvrđi trim i više prijanjanja u krivinama gdje ove gume pokazuju svoje pravo lice i samo mame osmjeh na lice vozača i traže da sledeći prolaz kroz krivinu bude još brži i agresivniji. Pilot Sport se malo čuje u kabini, ipak je to sportska guma čiji su prioriteti drugačiji od one s oznakom Alpin 6. Ali, nije to ništa nametljivo i umarajuće, taman koliko treba.

Enterijer automobila je u krem boji, što se meni jako dopalo kada sam ga video prvi put, krem unutra, spolja bijeli, da budem precizan „Alpin weiß“ iliti alpska bijela kako piše u saobraćajnoj dozvoli.

Ono što me još više privuklo je očuvanost enterijera. Kao što znate, svi ste vozači i imate automobile, habanje enterijera je prosto neminovano vremenom i još gore, golim okom vidljivo ,još ako vam je enterijer ovakav kao kod mene, to je katastrofa kako zna ružno izgledati. U ovom autu, enetrijer je besprekoran!!! I dan-danas je tako. Težak je za održavanje ako hoćete da bude „fabrika“, ali ko voli besprekornost (ja sam takav🙃) onda to nije problem.

Ja lično uživam u lickanju, pranju i po 2-3 sata znam se zanimati sa tim. I to svakog vikenda, orlo-gorlo, padalo, ne padalo, auto mora ići na pranje, ribanje, čišćenje. Veoma rijetko preskočim vikend a da nije sređen. Tada sam obično bolestan ili sam na putu neđe (mada i na putu stanem u praonu i perem bar 15-20 minuta, bolest šta ćete😁).

Što se tiče opreme tu je ovaj model veoma skroman (u odnosu na to šta može da ponudi) ali meni ima sve što treba, jedino što mi fali i što bi volio da ima, to su maglenke. Sjedišta su obična ali veoma dobro drže tijelo u krivinima s obzirom da ovako na oko ne ulijevaju neko povjerenje da trpe G sile u krivinama. I moje, i sjedište od žene je elektro podesivo, od sedalnog do naslona za leđa, ali kada je potrebno da sjedište pomjerite napred/nazad, e onda ćete morati malo da savijete svoja cijenjena leđa i da se latite ručice sa desne donje strane i podignete je ka sebi i onda podešavate daljinu sjedišta od volana i nožnih komandi kako vama odgovara.

Veoma se lako pronalazi idealna pozicija. Ali, ne i za sve ljude, kao što su na primer moj ćaća i moj rođo koji ima F11 sa istim sjedištima, on se žali na bolove u zadnjim ložama na dužim putovanjima, ne može nikako da nađe poziciju koja mu odgovara, pa na dužim putovanjima upregne ženu da vozi a on se onda baškari na suvozačevom mijestu. Ja tih problema nemam. Oba sjedišta imaju grijače sa tri stepena grijanja šupka (da li je ovo trebalo da prevedem? 🙂 ). I to nije loše kada ujutru na – X blebnete buljom na ladno sjedište i grijači ga za sekundu ugriju.

Ekran navigacije je najveći mogući u ovom modelu i to mi se sviđa jer oni manji mu ružno stoje. Klima je klasična dvoozonska. Putnici pozadi imaju samo dva otvora ventilacije koje mogu da zatvore i podese na koju stranu da vazduh struji.

Tu su i elektropodizači stakala, automatska ručna kočnica, tempomat, kada ste u brdu i imate potrebu da krenete, auto neće krenuti nazad, ima dnevna svjetla, biksenone, kako okrećete volan tako vas prati i snop svjetla, jako dobra stvar.

Inače svjetla su za svaku pohvalu kako rade posao po mraku i lošem vremenu. Gepek na primer možete otvoriti iznutra, širom se otvori, ima praking senzore napred/nazad ne i kameru, kvake sve četri svetle, kada otključate/zaključate auto što po noći izgleda jako lijepo… E sad, ubite me ako sam šta zaboravio, ali nemam živaca više da pišem o opremi smara me😁. Mislim da sam sve nabrojao. Od koga je i previše je🤣.

Što se tiče prostora u unutrašnjosti, za mene i porodicu ga ima više nego dovoljno, od prostora za noge, glavu, ruke… Mjesta ima za sve u svim mogućim pavcima. Možda malo manjka pretinaca za ostavu, to mi je „prebacio“ i naš drug BB kada sam bio u viziti kod njega u Banja Luci (auuu ljudi kakav domaći sok od grožđa ima, popio sam cijelu flašu koja se još razređuje sa vodom🫣🙃) i tako to… Ali od mene mu to nije neka zamjerka.

Gepek je mislim kapaciteta 520 litara. Veliki je, dubok i nama je više nego dovoljan, završava posao. Ono što bi možda moglo biti malo bolje je prilaz (u stvari otvor), da je veći prilaz da se lakše ubacuju stvari ali to je generalno danak svake limuzine, jel’de?

Rezervni točak nema, tako da sam u banani ako guma zvekne. Ima tamo neki kit, kupio sam ja i dvije pijene da roknem u gumu da se mogu dovući do vulkanizera, samo onda tu gumu mogu baciti. Ako se poredi sa Renaultom, ovo je isto minus za BMW.

Auto je težak skoro 1.600 kilograma, malo je ispod toga i s obzirom na dužinu od skoro 5 metara, lijepo se vozi. Voli krivine,pogotovo brze, volan je veoma precizan i direktan, stabilan je na cesti. Na ovom auti do izražaja puno više dolazi njegova upravljivost i ležanje na putu, nego na primer motor, jer isti ne puca od snage ali nije ni za potcjeniti. Ima tri režima vožnje: Eco, Comfort i Sport. U ekonomičnom je mrtav (za mene), u Comfortu je ok, a u Sportu je onako malo žustriji ali ništa naročito jer kažem opet, ne puca od snage. Njegov teren su autoputevi i magistarle, tu je svoj na svome, vozili ga gospodski lagano sa merakom ili ga tjerali momački.

Mjenjač je manuelni, precizan, tačan, lagan za upotrebu, nema greške, kvačilo veoma mekano i prijatno.

Što se tiče potrošnje tu sam prijatno iznenađen. Auto se vozi svaki dan. Meni po Lincu i do posla, gdje imam svega i magistrale i grada, centar Linca moram proći… Dakle, meni prosečna potrošnja ide od 7,2 do 7,4 litara. Na otvorenom (autoput) ide 8,4 – 8,6 litara ali ga voštim 160km/h na većoj deonici autoputa. Jedino u Srbiji ga vozim 130km/h na autoputu, ali tu nisam pratio koliko troši na toj brzini. Potrošnja sigurno može ići dole, ali ja se i ne trudim po tom pitanju.

Što se tiče održavanja, kada sam ga kupio imao je 134.000 km na satu i odmah sam uradio veliki servis gdje sam sve zamjenio sem lanca i vodene pumpe (neka elektronska buža od pumpe). Svu moguću tečnost, sve žive filtere koje postoje, par kaišta što ima, njihove rolere, zatezače… Lanac planiram sada na sledećem servisu da zamenim pošto ću da vozim ovaj auto sigurno još dve godine.

Lanac se ne čuje ali pošto ostaje kod mene neko duže vrijeme ja ću ga zamjeniti i onda sam miran. U međuvremenu sam radio male servise, nazad stavio nove pakne, diskovi na njemu su još uvijek fabrički, prednje pločice su mijenjane sigurno izamjeno sam neku gumu na kardanu.

Auto sada ima 163.000km na satu. I za to vrijeme desile su se tri vanredne popravke koje je pokrila garancija, ja sam plaćao samo 30% od cijene novih dijelova u tim varijantama. Ruke i ostalih 70% cijene dijelova platilo je osiguranje.

Na 140.000 i kusur km, osjetio sam da korpa popušta, kada je hladan, onda je ok ali kada se zagrije na samom vrhu, bukvalno skidate nogu sa kvačila on se strese. Stavljen je potpuno nov set, korpa, lamela, plivajući zamajac.

Na 154.000 km je popustio dihtung dekla.Kapne ulje na vrelu izduvnu granu i u kabini se oseća kao paljevina, osjeti se kako ulje gori. Tu je stavljen nov dihtung dekla i nov poklopac dekla, tu nisam platio ni eura. I sad na 160.000 km je remontovana letva volana koja je prije toga dobila luft. Na remontovanu letvu imam garanciju godinu dana.

Ovaj 2.0 benzinski motor smatra se boljim od 2.0 dizela iste snage, kvalitetnijim, ali ima i on neke mane kao što je loše podmazivanje, injektori.

Neke stvari koje mi se ne sviđaju na autu su oni gumeni valjci na volanu za muziku i tempomat.Veoma lošeg kvaliteta i brzo se ofucaju, pogotovo valjčić od tempomata. Volan mi se takođe ne sviđa, dobrog je kvaliteta ali je ružan i baš staromodan, ostao je tamo neđe na početku osamdesetih. Ni fabrički M volan mi nije neka ljepota..

Ručica migavca je i dan-danas za mene živa enigma. Ono nema veze sa vezom, ja pojma nemam kada pokušam da dam migavac dal sam ga dao, kada hoću da ga ugasim, upalim kontra migavac, znači ludilo mozga. Sada mi je jasno zašto vozači BMW-a ne daju migavce. Kako su riješili migavce je blagi užas.

Instrumenti mi se sviđaju, prosti, jednostavni, brzinomer, obrtomer, temperatura ulja u motoru, pokazivač benzina u rezervoaru.

Kada sam kupio ovaj auto, dosta ljudi mi je reklo da zatamnim stakla, da skinem one „hromirane bubrege“ da stavim crne, da stavim felne, minimum 19-ice, da ga čipujem, da poskidam njegove orginalne branike i da stavim M branike… Ma sve u svemu, da ga „nakinđurim“ maksimalno, valjda bi onda to bio pravi BMW🙃. Rekoh „momci, nema od te priče ništa“. Mene to ne zanima. Ja najviše volim kada je auto onakav kakav je izašao iz fabrike.

Sad ovih dana sam odradio poliranje i keramičku zaštitu, unutra ga oprao tako da je piko belo, full tretman. I slike a i video su urađeni kada je auto završen (većina slika). Lijepo se i vidi kako je to izgledalo prije i poslije tretmana. Mada kada je čovijek video unutrašnjost, rekao mi da za njega ovde skoro i nema posla, jer je auto čist i kamo sreće da mi svaki auto dođe ovakav😁. Auto uživo izgleda još bolje nego na slikama, zaista fenomenalno je odrađen.

Bembara je bila na full tretmanu. Detaljno spoljašnje pranje, hemijska i fizička dekontaminacija, dvoslojno poliranje i keramička zaštita, poliranje felni i njihova keramička zaštita, keramička zaštita stakala i dubinsko pranje. Ako se nekom sviđa kako ovaj čovijek radi, možete ga naći u Inđiji, Detailing studio „Boki“. Veoma pošten, korektan i iskren dečko sa ok cijenom. Od mene lično svaka preporuka za njega.

Šta reći za ovaj auto? Hm… Sreća njegova pa imam to osiguranje, pa je pokrilo ta dva velika kvara, letva volana i plivajući zamajac. E sad, da li je bilo vrijeme da ta dva veoma skupa dijela riknu posle toliko pređenih kilometara i godina starosti ili je u pitanju loš kvalitet, to vi dragi moji Republikanci sami procjenite.

Ja da vam pravo kažem, nisam pametan. Da nije bilo osiguranja, odavno bi on bio zamjenjen Renaultom. Pošto je ispalo sve kako je ispalo na kraju, za sada sam zadovoljan ovim autom. On je stvarno utegnut ko praćka, nema tu zveckanja, lupkanja, škripe, cviljenja, čak i ne prokišnjava (kao Merdža i Lexus na primer).

To bi ljudi moji bilo to od mene, vala i previše, smorio sam za sve pare🙃.

Renault Terminator

Ko želi da sazna još ponešto o Seriji 5 iz generacije F10, može pročitati ovaj test verzije 528i, a od „petice“ novije generacije, predlažemo uporedni test modifikacija s oznakom 520d i 530d.

Za sladokusce, predlog je da obavezno pročitaju serijal Trijumvirat (istorijat nemačke trojke u ovom segmentu), a evo linkova koji pokriva priču o Seriji 5. Dolazi iz 3 dela, pa evo prvog, tu je i drugi i naposletku i treći.

(4972)