Peugeot 308 GTi – Lepo vaspitan sportista

Nakon veoma bledog izdanja prethodnog 308 GTi, Peugeot je „korigovao nišan“ novom generacijom, ponudivši retko prijatno vozilo, vrhunskih performansi.

Između obarača brzinskih rekorda na čuvenoj pisti Nirburgring (Megane RS, Seat Leon Cupra, Honda Civic Type R…), ekstremno efikasnog Golfa R s integralnim pogonon, kao i prestižnog Audija RS3 i Mercedesa A 45 AMG, opravdano se može postaviti pitanje ima li mesta pod suncem za 308 GTi, sa „samo“ 270 ks i isključivo prednjom vučom? Jer iako je proizvođač odavno objavio njegove performanse i cenu, nisam bio u prilici smestiti se u njegovu unutrašnjost, još manje uveriti se u dinamičke kvalitete. Gotova stvar, Peugeot France pozitivno je odgovorio na moju molbu, ustupivši mi na jednonedeljno testiranje ovu retku zverčicu, sa izmešanim genima „lava“ i „geparda“.

Saga GTi, duga preko 30 godina, započeta je nekadašnjim 309 2.0 GTi (uzgred rečeno moj nekadašnji automobil), no nikada do sada jedan predstavnik Peugaota u C segmentu nije bio ni snažniji ni brži! Uprkos tome, proizvođač se uzdržao od pompezne medijske najave, kompletno ignorišući hronometar i spomenutu pistu, jer ukoliko je verovati odgovornima, komercijalni interes ovakvih dokazivanja je zanemarljiv, navodeći primer Meganea RS, koji se uprkos fantastičnim rezultatima na trkačkoj stazi, u Nemačkoj prodao u jedva par stotina primeraka!

Podrazumeva se da je i 308 GTi prošao kroz ruke specijalizovanog sportskog odeljenja „By Peugeot Sport“, po ugledu na manji 208 GTi, no po rečima komercijalnog direktora, preko 60% vozača kompaktnih GTi modela upotrebljava ih svakodnevno, kao jedini automobil u familiji. U tom kontekstu treba posmatrati odluku da se ovaj 308 ne transformiše u ekstremnog sportistu, s nepodnošljivo neudobnim ogibljenjem, ogromnim spojlerima i neprihvatljivo visokom  potrošnjom. Dobro, reći će neko, ali za tu svrhu već postoji 1.6 GT/205 ks? Tačno, samo kod GTi se otišlo korak dalje, kako po pitanju ogibljenja i kočnica, tako i performansi.

I u estetskom smislu postoje izvesne razlike, posebno gledano otpozadi. Atraktivni dvostruki završetak izduvnih cevi, „kalibra“ nekih 80 milimetara, za svaku je pohvalu, kao i naplaci s gumama Michelin Super Sport, dimenzija 235/35 R19! Kako bi stali, prošireni su lukovi točkova, iz kojih se naziru ogromni samoventilirajući diskovi od 380 milimetara, s crvenim kočnim čeljustima Peugeot Sport. Uprkos tome, prelepe aluminijumske felne lakše su od onih kod GT (18 inča) za po 2 kilograma.

Pažljivo analizirajući razlike, uočili smo i diskretnu mini „suknjicu“ na pragovima, kao i natpise GTi, na krilima i petim vratima. Verovatno najdiskretniji je gledano spreda, od standardnih verzija distancira se jedino crvenom lajsnom pri dnu odbojnika (metalizirana ukoliko je vozilo crvene boje), većom donjom maskom za vazduh, 100 % LED svetlima i „trčećim“ pokazivačima pravca (diode se ne pale istovremeno već u nizu). Sve u svemu diskretno i s ukusom, do te mere da su se samo retki poznavaoci okrenuli za njim. Tim bolje, jer ne žele svi da se vozaju sa spojlerom kao kod bolida u Formuli 1 (Civic Type R), a još manje da njihov metalni ljubimac privuče previše nedobronamernih pogleda…

Već viđeno

Unutrašnjost nam isto tako ne donosi ništa posebno novo u poređenju sa GT-om, izuzmemo li prednja sedišta i nekoliko detalja. U kombinaciji koža/alkantara, osim što su udobna i s električnim podešavanjem (za donji deo leđa), poseduju snažne bočne oslonce, računajući i za ramena. Apsolutno idealna kombinacija za svaki dan kao i za sportsku vožnju, za razliku od onih kod Meganea RS, s prenaglašenim akcentom na sport.

Peugeot je i ovde želeo spojiti sport i luksuz, što se ogleda u koži opšivenoj crvenim koncem (na upravljaču, vratima, sedištima…), količini aluminijuma i mekanoj plastici. Greh bi bio ne spomenuti upravljač s GTi oznakom pri dnu, retko malih dimenzija (isti je i kod 208 GTi).

Enterijer deluje bogato i toplo, jednim delom zahvaljujući i ogromnom staklenom panoramskom krovu, retkom u segmentu sportista. E sad, sama koncepcija instrument table i dalje izaziva polemike za i protiv, kao i pozicija za upravljačem.

Po ugledu na 308 GT, i kod GTi pozadina je grafitno siva, dok standardno belo osvetljenje prelazi u jarko crveno, aktiviranjem Sport postavke. Na ekranu, između obrtomera i brzinomera, tada se mogu očitati razni podaci, vezani za pritisak turbo punjača.

Po svemu ostalom naš sportista identičan je s ostalim verzijama, gde pre svega mislim na „čistu“ komandnu tablu, lišenu dugmića. Bezmalo sve komande prolaze kroz kolor ekran od 7 inča, računajući i one za klima uređaj, što se nije pokazalo kao najsrećnije rešenje. GTi ili ne, 308 se može pohvaliti odličnom organizacijom unutrašnjeg prostora, s mnoštvom velikih i praktičnih boksova. Jeste da je prostor na zadnjoj klupi skromniji nego li kod mnogih konkurenata, zauzvrat prtljažnik poseduje odličnih 470 litara.

Đavo i anđeo

Nakon pritiska na dugme Start, smešteno između sedišta, dobro poznati 1.6 THP javlja se iznenađujuće diskretnim zvukom. Pomalo razočaravajuće, uzevši u obzir spomenuti izduvni sistem, jer čak i uz njenu pomoć „groktanje“ nije prirodno!? E da, audio uređaj, sa bas zvučnikom u dnu prtljažnika, ima u celoj priči veliki udeo. Ovo je posebno izraženo u Sport režimu, koji, ako ništa drugo, omogućuje znatno bolji odziv na gas.

No dobro, od ovako malog čevorocilindarskog bloka teško je očekivati vibracije i nivo decibela kao kod agregata dvostruko veće radne zapremine. Preuzet iz kupea RCZ R „navijen“ je na neverovatnih 270 ks, što uz skromnu masu od 1.205 kilograma, daje odličan odnos snaga/težina. Samo 4,46 kilograma po jednoj ks, što je dovoljno da ga katapultira do 100 km/h za 6 sekundi. Uprkos ovako maloj radnoj zapremini, Peugeot je uspeo da izvuče 330 Nm, i to u širokom opsegu rada između 1.900 i 5.500 o/min. Samim tim, njegova elastičnost je impresivna. Apsolutno nikad se nema utisak da se agregat napreže, štaviše, ubedljiv je i iz najnižih obrtaja. Primera radi, preko „ležećih policajaca“ prelazili smo s 30-35 km/h, u trećoj „brzini“, sa samo 1.300 o/min. Čak i tada, na jači pritisak na papučicu gasa, kreće k’o metak, sve do 6.500 o/min, kada proradi elektronska zaštita.

Ovo nam se često dešavalo kada smo iz njega izvlačili maksimum, iz dva razloga. Prvi je što se u visok režim rada popne ekstremno brzo, a drugi jer se prilikom aktiviranja Sport postavke ne vidi crveno polje (cela instrument tabla pocrveni). Za skeptike koji sumnjaju u njegovu pouzdanost, informacija da poseduje nove klipove, pojačana je radilica i bregasta, uveden je veći turbopunjač…

No sve ovo nema nikavog smisla ukoliko se snaga ne može uspešno preneti na asfalt. U tom cilju pojačan je i šestostepeni ručni menjač, uz svestranu pomoć mehaničkog diferencijala Torsen tipa, s automatskom blokadom. Uz spomenute pneumatike, rasipanje snage po suvom putu je minimalno, no kada je ovaj vlažan, čak i u trećem stepenu prenosa točkovi znaju da proklize. Tek da se zna, naš 308 GTi poseduje kruću šasiju i specifične amortizere, zadivljujuće efikasnosti.

Neću se zakleti da je talentovaniji od gore navedenih konkurenata, no jedno je sigurno, njegov odnos vozna dinamika/udobnost je za svaku pohvalu. Podrazumeva se da je sportski tvrd i utegnut, s tim da se nije otišlo u krajnost. Bez imalo muke prelazi preko loše postavljenih šahtova i oštećenog asfalta, čak je dozvoljeno i penjanje po ivičnjacima od desetak santimetara. Vozilo je u potpunosti adaptirano svakodnevnoj vožnji, štaviše, ova relativna mekoća amortizera pozitivno se odražava i na ponašanje po lošem putu. Ne poskakuje kao pojedini sportisti kada naiđe na loše spojeve, niti je na muci da izađe iz udubljenja na asfaltu nastalih od kamionskim točkova. Pohvalno u slučaju da ga koristite za svakodnevni odlazak na posao i za odvesti decu u školu, no ukoliko se u vama za vikend probudi Sebastijen Loeb, eto prilike da se dokažete.

Čim se kazaljka obrtomera nađe u drugoj polovini polja, u njemu se probudi zver. Ovaj 308 prosto poskoči od naglog priliva snage, ali se ne da destabilizovati, već se s ispruženim kandžama zakači za asfalt. Hiruški precizno upravljanje uvodi ga u odlučno u krivine, što oštrije to poželjnije. Spomenuti samoblokirajući diferencijal dozvoljava da se snažno ubrza u samom zavoju, dok zadnji trap traumatizuje vozače koji su navikli da proklizi. Prati prednji kao verno kuče. A tek kočnice! Vauuu, da je za njim bačeno sidro ili otvoren padobran, verujem da se ne bi ranije zaustavio. I što je najlepše, četiri kočna klipa pokazala su se neumornim i nakon brojnih uzastopnih kočenja „do daske“.

Naravno da se u sportskoj vožnji ne gleda preterano na putni računar i potrošnju, recimo ipak da lako poraste na 14-15 litara. Ne nemojte se odmah hvatati za glavu, ovo su ekstremni podaci, prosečna potrošnja u  normalnim uslovima eksploatacije iznosi oko 9 litara. Bez veće muke može se zadovoljiti i sa 6,5-7 litara (otvoreni put), odnosno s nekih 8 litara na auto-putu, pod uslovom da se koliko-toliko poštuje ograničenje od 130 km/h. Nije lako, priznajem, posebno nakon otvorene provokacije jednog „naduvanog“ VW Sciroccoa (biće da se radilo o 2.0 TSI 280 R), na koju sam naseo kao pravi pubertetlija. Više desetina kilometara nadmetanja, pri prohibicijskim brzinama iznad 200 km/h, podigla su mi nivo adrenalina do maksimuma,  ujedno potvrdivši da je ponašanje na putu u ovakvim okolnostima ekstremno sigurno. Verovatno nije neophodno naglašavati da uz 308 GTi rizikujete postati laki plen „ljudi u plavom“, koji dokono čekaju klijente pored puta…

Dakle, ukoliko ste se nakon svega napisanog nameračili na ovog „lava“, po njega ćete morati preko „grane“, s najmanje 35.000 evra u džepu. Mala napomena, za pojedina tržišta predviđena je verzija od 250 ks i bez Torsen diferencijala. Nije malo, no u Francuskoj je samo naizgled skuplji od „starog“ Meganea RS i ostalih konkrenata za par hiljada evra, no razlika u ceni brzo se istopi kada se u obzir uzme bogata oprema. Sve navedeno je uračunato u cenu, plus GPS, automatska klima sa dve zone podešavanja, otključavanje/zaključavanje vozila i startovanje motora bez ključa, snažno zatamnjena zadnja stakla, senzori za pomoć pri parkiranju napred i pozadi, automatska električna ručna kočnica… Jedino se za Hi-Fi sistem Denon, panoramski krov i atraktivnu dvobojnu crveno/crnu karoseriju (zadnji deo do pola vrata je u zrnastoj mat crnoj boji) mora doplatiti.

Za neupućene, test ovog 308 GTi urađen je pre par godina, iz „naftalina“ je izvađen zbog par čitalaca koji su poželeli saznati nešto više o njemu. Sadašnja verzija razvija „samo“ 263 ks (340 Nm), i prodaje se po ceni od 38.900 evra.

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Odnos ponašanje na putu/udobnost, performanse, „buržujska“ untrašnjost, oprema, potrošnja
	Loše strane:
	Previše diskretan stil za jednog sportistu, zvuk motora, prostor na zadnjoj klupi, cena

(4916)