Почетна Istorija Velika nemačka trojka E segmenta – BMW serije 5 (I deo)
Velika nemačka trojka E segmenta – BMW serije 5 (I deo)
0

Velika nemačka trojka E segmenta – BMW serije 5 (I deo)

7.36K
0

Trijumvirat

Trijumvirat je drevni latinski naziv za vladavinu tri moćnika, koji potiče iz burnog perioda tranzicije rimske republike u imperiju. Istorija nam je, međutim, pokazala da su u oba najpoznatija slučaja ovog oblika političkog upravljanja, pre oko dve hiljade godina, članovi i prvog i drugog trijumvirata zapravo intenzivno radili na tome da ostvare apsolutnu vlast i neograničenu moć, da bi se u oba slučaja na kraju sukobili i u otvorenom ratu. Naslov za ovu seriju od tri članka, da smo svećom tražili, ne bismo bolje smislili.

 

Sa ovim malim serijalom, poštovani čitaoci, započeli smo predstavljajući vam rodonačelnika E segmenta putničkih vozila, Mercedes-Benz E klasu, kroz kratak pregled njegovog nastanka i razvoja tokom decenija iza nas.

Kroz druga dva nastavka serijala Trijumvirat, pokušaćemo da onima mlađima među vama prikažemo, a one malo starije podsetimo, kako je nastao njegov arhi-rival, BMW serije 5, i koji put je prešao do današnjeg modela.

Ovaj tekst možete da čitate i zasebno, ukoliko vas zanima samo priča o BMW seriji 5, a za kompletan užitak preporučujemo da, ukoliko već niste, prvo pročitate prva dva nastavka Trijumvirata, u okviru ove iste rubrike – prvi i drugi deo priče o Mercedes E klasi. Sledeći, četvrti nastavak biće drugi deo priče o BMW „petici“, dok peti i šesti deo slede nakon njega i posvećeni su trećem članu nemačkog trijumvirata koji vlada E segmentom – korenima i razvoju Audija A6/Allroad/S6/RS6 tokom generacija ovog modela.

A da ovaj Trijumvirat neprikosnoveno vlada, barem kada je evropski kontinent u pitanju, nesporna je činjenica. Uprkos investicijama i inženjerskim i dizajnerskim naporima njihovih glavnih izazivača iz SAD, Japana, Italije, Engleske i u skorije vreme Južne Koreje, tipični dobrostojeći evropski kupac vozila iz ovog segmenta najčešće ipak bira jednog od njih trojice. Čak bismo rekli i da se svi kupci u Evropi, koji žele i mogu da sebi priušte novi automobil iz vrha prilično skupog E segmenta, dele na dve osnovne grupe: na one koji povremeno naizmenično biraju E klasu, „peticu“ i A6 i na one koji najčešće čitavog života ostaju verni jednom od ova tri modela, kupujući tokom godina povremeno neku novu generaciju tog istog modela i prodajući svoj prethodni automobil.

O značaju E segmenta za sva tri pomenuta proizvođača govorili smo i ranije, a u svetlu ovog članka želimo samo da podvučemo da se BMW serije 5 smatra drugim najbolje prodavanim modelom marke BMW (posle serije 3) i generatorom približno 50% profita ovog proizvođača.

Prvo pominjanje BMW serije 5 potiče iz 1972. godine, iste godine kada je pisac ovih redova ugledao svetlost dana. Ime novog BMW-a odabrano je rutinski i skromno. (Za razliku od autora teksta koji je svoje čuveno ime i prezime nasledio kao prvorođeni unuk svog slavnog dede prvoborca!) „Kumovi“ serije 5 nisu mogli imati nikakvu predstavu o tome da time što su (u to vreme) novu BMW limuzinu srednje veličine i sa četvoro vrata prosto nazvali „petim novim serijskim modelom“ iz BMW-a zapravo pišu istoriju automobilske industrije sveta. Štaviše, ovo ime nije samo označilo i sve kasnije modele BMW serije 5, već je najavilo i uvođenje novog sistema označavanja praktično svih potonjih modela marke BMW – čuvene serije 3, luksuzne serije 7, kultnih modela serije 8 i serije 6, a kasnije i nove serije 1, 2, 4, pa i buduće serije 9 ako do nje dođe.

U prvim svojim generacijama, BMW serije 5 proizvodio se isključivo kao klasična sportska limuzina sa četvoro vrata. Karavansko „Touring“ izdanje karoserije kod serije 5 pojavilo se tek nakon njegovog „punoletstva“, 1991. godine. Teorijski se kao model izveden iz BMW serije 5 može smatrati i prvi SUV marke BMW – model X5 E53 iz 1999. godine. On jeste nastao „pod brojem 5“ i jeste delio znatan deo motorizacije i deo mehaničkih komponenti i elektronske opreme sa tadašnjom BMW serijom 5 (modelom E39), ali sa druge strane on predstavlja rodonačelnika u to vreme potpuno novog segmenta, a pritom je mnogo svojih tehničkih rešenja delio i sa SUV modelom Range Rover (L322), te stoga u svakom pogledu izlazi iz okvira ove naše priče. Jedan kasniji model, međutim, može se sa mnogo više osnova smatrati varijacijom na temu serije 5, a radi se naravno o seriji velikih i luksuznih „Gran Turismo“ hečbek modela nastalih 2009. godine, odnosno o modelima BMW serije 5 GT, i o njemu će biti nešto više reći u drugom nastavku ovog teksta.

BMW serije 5 prve generacije: model E12 (od 1972. do 1981. godine)

Prvi model BMW serije 5 pojavio se, kao što smo već rekli, 1972. godine, a zamišljen je kao izazivač Mercedesove limuzine W114. U tadašnjoj ponudi marke BMW pozicioniran je iznad modela BMW 2002, a ispod veće limuzine BMW E3.

Dizajn nove limuzine srednje veličine inspirisan je konceptom BMW 2200ti Garmisch, koji je kreirao studio Bertone, dok je dizajner Pol Brak nacrtao konačan izgled prve generacije serije 5.

Pogon prvog BMW-a serije 5 činili su motori koje je nasledio od svog prethodnika, poznatog pod imenom „Nova klasa“ (Neue Klasse). Radilo se o rednim četvorocilindarskim 1,8 i 2,0-litarskim motorima, koji su se u novoj seriji 5 prodavali u modelima pod oznakom BMW 518 i BMW 520. Naknadno je, počev od 1977. godine, dodata i varijanta modela BMW 520 sa dvolitarskim šestocilindrašem. Sada već sve zvuči poznato?

Nova „petica“ preuzela je i šestocilindarske motore od jačih modela, pomenute veće limuzine BMW E3 i kupea BMW E9. Ovi modeli serije 5 dobili su oznake BMW 525i, 528i, 530i i M535i. Ovaj poslednji ujedno se smatra pretečom kultnog modela BMW M5.

Četvorocilindarski motori i dvolitarski šestocilindraš (sa izuzetkom modela 520i) bili su opremljeni Solex karburatorima. BMW 520i koristio je mehanički sistem ubrizgavanja goriva (Kugelfischer pumpu), preuzet iz performantnih modela 2000tii i 2002tii. Verzije sa šestocilindarskim motorima prodavale su se sa parom Zenith karburatora ili sa Bosch sistemom ubrizgavanja goriva tipa „L Jetronic“, koji su se od modela sa karburatorima razlikovali po malom slovu „i“ u oznaci modela.

Tokom 1976. godine, BMW serije 5 (model E12) prošao je proces restilizacije, tj. „osvežavanja“ modela. „Petica“ je tada dobila izmenjen izgled haube i rešetke hladnjaka i nova, šira zadnja svetla, a modeli BMW 525 i BMW 528 dobili su novi Solex karburator. Umesto Kugelfischer pumpe, model BMW 520i dobio je Boschov sistem ubrizgavanja, tip „K Jetronic“.

Počev od 1974. godine, proizvodile su se limitirane serije modela E12 pod oznakom Motorsport: modeli 530 i 530i. Oni su izrađivani isključivo po porudžbini, na bazi modela 525 ili 528, sa trolitarskim motorima snage 180 ks (Motorsport 530) ili 200 ks (Motorsport 530i). Ovi modeli bili su opremljeni ventilisanim disk kočnicama, Bilstein amortizerima, sa sportskim upravljačem, sportskim sedištima marke Recaro ili Scheel, naplatcima od lake legure i niskoprofilnim pneumaticima. Kasnije su u ponudi bile i Motorsport varijante modela 528i, sa motorima iz kupea BMW serije 6, 3,2-litarskim motorom iz BMW-a 633CSi (Motorsport 533i) i 3,5-litarskim motorom iz modela 635 CSi (Motorsport 535i).

Konačno, 1980. godine, nastao je i „serijski“ Motorsport model BMW M535i. Proizvedeno je oko 1.400 ovih automobila, koji se smatraju prvim BMW M modelom.

U tabeli koja sledi, prikazane su oznake modela i opcije pogona prve generacije BMW serije 5, modela E12.

Model Snaga motora (ks, kW) pri o/min Maksimalni obrtni moment (Nm) pri o/min Godine proizvodnje
518 91 (67) / 5500 142 / 3500 1974 – 1981
520 117 (86) / 5800 162 / 3700 1972 – 1977
520i 127 (93) / 5800 177 / 4500 1972 – 1975
127 (93) / 5700 171 / 4350 1975 – 1977
520* 122 (90) / 6000 160 / 4000 1977 – 1981
525 145 (107) / 6000 211 / 4000 1973 – 1976
150 (110) / 6000 211 / 4000 1976 – 1981
528 170 (125) / 5800 253 / 4000 1975 – 1976
177 (130) / 5800 253 / 4000 1976 – 1978
528i 184 (135) / 5800 235 / 4200 1978 – 1981
533i 200 (147) / 5500 290 / 4250 1979
M535i 218 (160) / 5200 310 / 4000 1979 – 1981

* šest cilindara

BMW serije 5 druge generacije: model E28 (od 1981. do 1987. godine)

Autor ovih redova bio je tek dečkić, kada mi je ruku dopao neki automobilski magazin (uopšte se ne sećam koji), sa krupnim naslovom „Novi BMW serije 5“. Pomislio sam „Kako čudan naslov!“, ne sanjajući koliko ću se u životu sretati sa „BMW peticom“. Članak je bio ilustrovan lepim fotografijama meni nepoznatog automobila (tada sam otprilike znao da razlikujem „Fiću“, Fiat 1300, „Stojadina“, VW Bubu i Golfa, Opele Rekord, Commodore i Senator i Mercedese), lakiranog u neku „vazduhoplovnu“ srebrno-plavu metalik nijansu. Pročitao sam članak, i dalje ne shvatajući kako neki automobil može da bude „serija 5“, pa još „nova“ i šta su onda serije 1, 2, 3… Ako se dobro sećam, gnjavio sam odrasle time, ali bez uspeha. Tek nekoliko meseci ili možda godinu kasnije, na ekskurziji u Mariji Bistrici, pored mene je prošla sjajna nova limuzina koju sam prepoznao po karakterističnim zadnjim svetlima i dugo, dugo se sećao da sam, eto, uživo video „novi BMW serije 5“. Kada ste uzrasta četvrtog ili petog razreda osnovne škole, stvarno je malo potrebno za neograničenu sreću. E sad, neke naredne generacije ovog modela postale su već deo adolescentskih snova, a kasnije i statusni simbol, i jedan od omiljenih automobila sa kojima sam se, što privatno što službeno, sretao i više ili manje intenzivno družio. Ali o tome kada dođemo do njih.

Proizvodnja BMW petice druge generacije započela je u leto 1981. i trajala je do pred kraj 1987. godine. Novi model bio je vizuelno prepoznatljiv pre svega po novim prednjim svetlima, masivnijim branicima i naročito po upadljivo drugačijim širokim zadnjim svetlima karakterističnog „udvojenog“ oblika, čime se nova serija 5 potpuno razlikovala i od starog modela i od svih drugih BMW modela svog vremena.

U modelima 520i, 525 i 528 nalazio se „bejbi šestocilindraš“ sa oznakom M20, koji se u seriju 5 ugrađivao u varijantama sa 2,0, 2,3 i 2,7 litara radne zapremine, izvlačeći snagu od 122 do 129 ks.

Veći redni šestocilindraš pod oznakom M30 smatra se jednim od najboljih automobilskih motora XX veka. Ugrađivan je u 525i (2,5l, 150 ks), 528i (2,8l, 184 ks) i 535i/M535i (3,5l, 218 ks).

Ova generacija serije 5 debitovala je krajem 1982. godine i sa prvim dizelom bavarskog proizvođača. Iako tromiji od svoje benzinske braće, naročito od modela sa M30 motorom, model 524td sa 115 ks smatran je najsnažnijim i najtišim dizelom svoga vremena. Priličan broj BMW-a 524td, sa ogromnom pređenom kilometražom, viđani su na našim ulicama i decenijama kasnije. Osim modela 524td, postojala je i „oslabljena“ varijanta 524d, sa svega 86 ks.

U ovoj generaciji „BMW petice“ premijeru je, 1984. godine, doživeo i prvi punokrvni M5.

U trenutku kada se pojavio, BMW M5 E28 bio je najbrža serijska limuzina sa četvoro vrata na svetu! Pod njegovom haubom (u varijanti za evropsko tržište) bio je snažni redni šestocilindraš sa oznakom BMW M88/3. On je ugrađivan i u „šesticu“ M635CSi, a ostvarivao je 286 ks.

BMW serije 5 treće generacije: model E34 (od 1988. do 1996. godine)

BMW petica treće generacije, model E34, već je mnogo poznatija čak i mlađim čitaocima. Odrastali smo uz njega tokom turobnih i burnih devedesetih, a kod nas je, ali i širom Evrope i bivšeg SSSR-a, pre svega zahvaljujući svojoj snazi, brzini i pouzdanosti, bila jedno od omiljenih prevoznih sredstava sa obe strane zakona, kako među pripadnicima podzemlja, tako i među operativcima i starešinama policije i službi bezbednosti. Naravno, u mirnijim, bolje uređenim i bogatijim delovima Evrope, nova serija 5 bila je izbor i uspešnih direktora i bolje stojećih inženjera, lekara i drugih profesionalaca. Pored performansi i pouzdanosti, model E34 važio je i za veoma bezbedan automobil.

Od najvažnijih novosti kod nove generacije, BMW je ponudio V8 motore, opciju pogona na sva četiri točka i karavansku varijantu karoserije.

Ponuda benzinskih motora obuhvatala je četvorocilindarski 518i sa 115 ks i 160 – 168 Nm, šestocilindarske 520i (129 – 150 ks), 525i (171 – 192 ks), 525ix sa pogonom na sve točkove (192 ks), šestocilindarske i V8 530i (188 – 218 ks), šestocilindarski 535i (211 ks), V8 540i sa 286 ks i 400 Nm i još neke ređe modele. Praktično svi nabrojani modeli bili su u ponudi i u karavanskom (Touring) izdanju.

Dizel ponuda sadržala je 524td sa 116 ks, 525td sa 115 ks i 525tds sa 143 ks. Modeli 525td i tds bili su dostupni i u karavanskoj varijanti.

Većina M5 modela prodavala se sa rasponom maksimalne snage od 315 do 340 ks i obrtnim momentom od 360 do 400 Nm. Snažniji, 3,8-litarski šestocilindarski M5 (340 ks, 400 Nm) bio je u ponudi i kao karavan. Zavisno od varijante motora, M5 modeli generacije E34 od 0 do 100 km/h stizali su za 5,7 do 6,3 sekunde, uz maksimalnu brzinu elektronski ograničenu na 250 km/h.

M5 ove generacije proslavio se i na filmskom platnu, u kultnom trileru „Ronin“ iz 1998. godine, poznatom i po premijeri tada potpuno novog Audija S8 prve generacije. BMW M5 E34 protagonista je jedne od boljih potera snimljenih na filmu, u samoj završnici ovog ostvarenja.

Jovan Đurić

(7363)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments