Prošlo je osam godina od kada je Dodge predstavio spektakularni model Challenger SRT Hellcat. Sa 707 konjskih snaga iz 6,2-litarskog benzinca uz pomoć kompresora, Hellcat je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 3,9 sekundi, i da dostigne maksimalnih 320 km/h, što ga je učinilo jednim od najbržih automobila koje je Detroit ikada predstavio.
Spomenute 2015. godine je prodato 7.168 jedinica po početnoj fabričkoj ceni od 60.990 dolara. Doduše, cifra je bila takva samo na papiru i zbog visoke potražnje kupci su nekada plaćali dvostruko više novca. Čak i osam godina kasnije vrednost nije opala u velikoj meri, a često ume i da pređe brojku sa šest cifara.
Amerikanac po imenu Don Li iz Los Anđelesa je verovao da je pronašao najjeftiniji Hellcat na svetu, kada je na sajtu za preprodaju Craiglist pronašao primerak iz 2016. godine za samo 28 hiljada dolara. Istog dana se sastao sa privatnim prodavcem, provozao automobil i dogovorio se da kupi ovaj „muscle car“ za 26 hiljada „zelembaća“. Platio je punu sumu u kešu, dobio ono šta je mislio da je potrebna dokumentacija i mislio da je ugovorio fantastičnu kupovinu.
Ali ona izreka „ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, onda sigurno i jeste neka prevara“ postoji s razlogom. Naime, Challenger je pripadao privatnoj kompaniji za iznajmljivanje automobila pod imenom Driv3 Rental u Los Anđelesu. Jedna od mušterija ga je iznajmila na dan, i nije ga vratila u planiranom roku.
Vlasnik kuće je kontaktirao mušteriju, a ovaj je odgovorio da je izgubio ključ i da će vratiti automobil čim ga pronađe. Kada se ni to nije odigralo, Driv3 Rental je koristila softver ugrađen u Challengeru da pronađe njegovu lokaciju. A tamo su zatekli nikoga drugoga do Dona Lija iz početka ove priče koji ga je taman „kupio“.
Popularni Dodge je pretrpeo nekoliko kozmetičnih izmena da se sakrije poreklo, kao što je boja spojlera i krova, zatim drugačije felne i na kraju velike grafike u bočnom delu vozila. Liju je rečena loša vest i kao što se i očekivalo, nije je primio baš najbolje.
Nažalost, mladi gospodin Li je ignorisao nekoliko očiglednih indicija da je cela situacija lažna. Čak i ako zanemarimo da je neko želeo da proda Challenger Hellcat za čak tri ili četiri puta manju sumu nego što mu je generalna, realna vrednost na tržištu, dokumentacija zapravo otkriva mnogo sumnjivih detalja.
Kao što se može videti na priloženoj fotografiji, svi oni koji pričaju engleski jezik će odmah prepoznati da je mnogo reči pogrešno napisano na takozvanim „title“ (dokument koji potvrđuje vlasništvo). On je naravno lažan, a i provera registarske tablice govori da ona zapravo ne postoji u sistemu.
Li kaže da je proverio istoriju na osnovu broja šasije (takozvani „VIN“) i da u sistemu tada nije stajalo da je automobil ukraden, pa ćemo pretpostaviti da se „prodaja“ odigrala pre nego što je Driv3 Rental prijavio krađu. A na ono pitanje „zar ti sama tražena cena nije mogla reći da je reč o prevari“, Li objašnjava da mu je „prodavac“ rekao kako je trenutno u procesu skupocenog razvoda i da su mu pare hitno potrebne.
Šta da kažemo osim, „dok je sveta uvek će postojati ovce za šišanje“… Posebno ako ste Jenki.
Međutim, takve prevare nisu retkost ni na našim prostorima, pa ovde možete pročitati kako se proveo jedan naš naivni čitalac…
AutoRepublika
(734)
