Alarm u EU: Ciljeve postavljene za 2035. godinu je nemoguće ostvariti

Skoro nedelju dana nakon što je Savet Evropske Unije podržao odluku Evropskog Parlamenta da od 2035. godine obustavi prodaju automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i hibridnih automobila i pretvori vozne parkove u električne, prvi alarm se upravo oglasio, što ozbiljno dovodi u pitanje ciljeve evropskih institucija.

Tijeri Breton, komesar za unutrašnje tržište, prvi je razotkrio faktore i ozbiljne posledice, potvrdivši u intervjuu da odobrenje plana „Fit for 55” sadrži klauzulu o reviziji koja mora da se aktivira pre 2026. godine. Poverenik smatra da je nova rasprava o električnim automobilima pogodna, zahvaljujući pritisku glavnih zemalja koje dominiraju velikim proizvođačima, Francuske i Nemačke.

Prvi su zatražili produženje prodaje vozila sa tehnologijom priključnih hibrida nakon 2035. godine, a drugi su ozbiljno posvećeni održavanju tradicionalnih motora na sintetička goriva ili vodonik, tehnologije na čijem razvoju radi nekoliko svetskih brendova. Ali veliki problemi sa kojima se Evropa suočava neće biti rešeni za nešto više od jedne decenije, istakao je Francuz.

Velika većina građana Evrope neće imati mogućnost da koristi električne automobile  na isti način kao automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno u pogledu autonomije, zbog njihove visoke cene, ali i značajnog nedostatka javne infrastrukture za punjenje.

Evropski izveštaji ukazuju na potrebu za više od 7 miliona mesta za brzo punjenje, kada je danas samo nešto više od 350.000 koncentrisano u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, za 30 miliona električnih automobila za koje se procenjuje da će se voziti širom Evrope.

Značajno uništenje radnih mesta u celoj industriji, uključujući i dobavljače, otprilike je nekih 600.000 radnih mesta ugroženo, čemu se dodaje i velika zavisnost od sirovina. Breton je objasnio da će nam „trebati 15 puta više litijuma do 2030. godine, četiri puta više kobalta, četiri puta više granita i tri puta više nikla“.

A rezervi za takvu namenu nema toliko, pored potrebe za dodatnom strujom, „oko 150 GW više, što znači između 20 i 25 odsto više struje nego što mi danas proizvodimo u Evropi. Tada ćemo morati masovno da povećamo proizvodnju električne energije, ali će takođe morati da bude bez ugljenika; ako to radimo sa ugljem ili gasom, to nema smisla“.

Breton je podsetio da su električni automobili takođe emiteri čestica, ističući da se od njih zahteva i da budu efikasniji. „Postoje dodatne i važne emisije koje su veoma štetne po zdravlje. I posle 2035. godine, kada ne budemo prodavali klasična vozila, to neće eliminisati štetne emisije. Električni automobili su oko 40 odsto teži od tradicionalnih, zbog baterija, tako da emituju mnogo više čestica iz kočnica i guma nego automobili sa motorima SUS.“ O tome se nije razgovaralo sada, a moraće da se razgovara pre 2026. godine.

AutoRepublika

(614)