Situacija u kompaniji Stellantis nastavlja da podstiče rasprave među ekonomskim analitičarima i stručnjacima automobilske industrije. Posle katastrofalne 2025. godine, obeležene rekordnim gubitkom od 26,3 milijarde dolara, pojedini posmatrači sada smatraju da grupa nema drugog izbora osim da radikalno pojednostavi portfolio brendova.
Takav stav zastupa poslovni analitičar Kris Bakston, koji je upravo objavio opširnu i naročito oštru analizu strategije francusko-italijansko-američkog automobilskog giganta. A među njegovim brojnim predlozima, jedna rečenica najbolje sumira njegovu viziju: „Peugeot, Opel, Vauxhall, DS i Abarth moraju da postanu samo preimenovani Fiati“.
Prema mišljenju Bakstona, glavni problem Stellantisa nisu samo elektrifikacija ili usporavanje globalnog automobilskog tržišta. Po njemu, grupa pre svega pati zbog strukture koja je postala previše glomazna i neusklađena.
Od spajanja kompanija FCA i PSA 2021. godine, Stellantis okuplja čak četrnaest automobilskih brendova: Jeep, Ram, Dodge, Chrysler, Fiat, Peugeot, Citroën, Opel, Vauxhall, Alfa Romeo, Lancia, Maserati, DS Automobiles i Abarth. Ovaj ogroman portfolio prvobitno je trebalo da omogući deljenje platformi i smanjenje troškova razvoja.
Međutim, prema analitičaru, to obećanje nikada nije zaista ispunjeno. On smatra da je Stellantis zadržao previše dupliranih modela, previše odvojenih mreža i, pre svega, previše vozila koja međusobno konkurišu unutar same grupe. U analizi posebno navodi slučaj brendova Peugeot, Citroën, Fiat, Opel i Vauxhall, koji ciljaju iste evropske kupce sa tehnički veoma sličnim modelima.
Kris Bakston smatra da Stellantis sada mora da odustane od ideje održavanja više nezavisnih evropskih brendova za široke mase. Po njegovom mišljenju, Fiat bi ponovo trebalo da postane globalni „narodni“ brend grupe, sa jednostavnim i pristupačnim vozilima proizvedenim u velikim serijama. Ostali evropski brendovi, poput Peugeota, Opela, Vauxhalla, DS-a i Abartha, trebalo bi ili da postanu obične regionalne verzije Fiatovih modela, ili da postepeno nestanu kao samostalni proizvođači.
Analitičar smatra da „Evropa ne može da podrži pet preklapajućih masovnih brendova unutar istog proizvođača“. Takođe veruje da je Stellantis pogrešio pokušavajući da poslednjih godina pozicionira Fiat ka premijum segmentima. Naprotiv, smatra da italijanski brend treba da se vrati mnogo popularnijoj i pragmatičnijoj filozofiji.
U viziji Krisa Bakstona, Fiat bi trebalo da se fokusira na kompaktne i pristupačne automobile čija bi cena bila ispod 25.000 dolara, uz prioritet smanjenja troškova i tehničke jednostavnosti. Analitičar čak pominje i ideju uklanjanja dela tehnologije koju kupci smatraju nepotrebnom. Zamišlja modele sa klasičnim fizičkim komandama za klimatizaciju, dok bi Apple CarPlay i Android Auto preuzeli navigaciju i multimediju.
Po njegovom mišljenju, trenutni rast cena nafte mogao bi da ide u prilog upravo ovakvim jednostavnim, laganim i štedljivim vozilima. On podseća da je cena nafte Brent sada iznad 120 dolara, u kontekstu tenzija oko Ormuskog moreuza, što pitanje energetske efikasnosti ponovo stavlja u prvi plan.
Kris Bakston ne kritikuje samo evropske masovne brendove. Njegovom analizom se predviđa i veoma radikalno repozicioniranje ostalih Stellantisovih marki.
Na primer, smatra da Jeep treba da prestane sa proizvodnjom klasičnih porodičnih SUV-ova i da se vrati onome što je istorijski oblikovalo njegov identitet: modelima Jeep Wrangler i Jeep Gladiator. Po njemu, upravo ti modeli i dalje omogućavaju američkom brendu da zadrži snažan imidž.
Kada je reč o Alfi Romeo, analitičar zamišlja mnogo fokusiraniju strategiju. Po njegovom mišljenju, italijanski brend trebalo bi da ostane proizvođač sportskih automobila male serije, koncentrisan na kompaktne modele i limuzine visokih performansi u cenovnom rasponu između 40.000 i 70.000 dolara. Smatra da Alfa Romeo treba da se osloni na italijanski dizajn i užitak u vožnji, umesto da pokušava da imitira nemačke premijum marke.
Što se tiče Lancije, dijagnoza je još surovija. Kris Bakston smatra da italijanski brend ima samo jednu pravu šansu za opstanak: da što pre iskoristi svoje reli nasleđe kroz sportske kompakte inspirisane modelom Lancia Delta Integrale. Ukoliko taj povratak ne uspe, već sada zamišlja Lanciju pretvorenu u kompaniju za proizvodnju delova.
Analiza Krisa Bakstona može delovati ekstremno, naročito kada govori o postepenom nestanku nekoliko istorijskih evropskih brendova. Ipak, ona oslikava debatu koja je sve prisutnija oko Stellantisa: može li grupa zaista da nastavi da podržava toliki broj brendova na tržištu koje je pod velikim pritiskom?
Između elektrifikacije, ogromnih tehnoloških ulaganja, uspona kineskih proizvođača i usporavanja na više zapadnih tržišta, pojedini analitičari smatraju da će veliki automobilski koncerni neizbežno morati da pojednostave strukture.
Za sada, Stellantis zvanično nastavlja da brani sve svoje brendove. Međutim, svega nekoliko nedelja pred predstavljanje novog strateškog plana koji priprema Antonio Filosa, spekulacije o koncentrisanju investicija na manji broj marki nastavljaju da rastu.
AutoRepublika
(0)
