Zanimljivost dana: Kako je pronađen legendarni trkački BMW

BMW je automobilski brend koji je napravio karijeru i napisao istoriju na trkačkom stazama. Daleko od toga da je jedini, ali zajedno sa Porscheom, je verovatno najviše aktivan u ovoj kategoriji od kada postoji. Nemački gigant je izgradio reputaciju najviše sportskog premijum brenda baš zahvaljujući takvoj strategiji, a u današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na model od kog je sve započelo. I verovatno će vas iznenaditi kada kažemo da se dugo godina „sakrivao“ kao „običan“ drumski BMW kom smo se divili.

Firma koju danas poznajemo kao „Bemve“ je nastala 1917. godine i na svet je došla kao proizvođač motora za avione, pre nego što se oprobala i sa motociklima šest godina kasnije.

BMW je uplovio u automobilske vode 1929. godine kupovinom britanske firme Dixi i proizvodnjom njegovih modela pod licencom. Kada znamo da je svet pogodila teška ekonomska kriza iste godine, a kasnije i rast popularnosti ideje fašizma u Nemačkoj, teško nam je poverovati da je automobil kao što je BMW 328 uopšte nastao.

Za njegov razvoj se postarao tim od samo dva inženjera, a nekako su uspeli da ubede čelnike da je lagani roudster dobra ideja pošto bi se proizvodio veoma jeftino, zahvaljujući deobi mehanike sa limuzinom 326. Mogao se pohvaliti 2,0-litarskim benzincem koji je razvijao 90 konjskih snaga u drumskom izdanju, odnosno 135 „grla“ ako bi bio namenjen za profesionalni auto-moto sport.

328 se takmičio u uglavnom u nižerazrednim šampionatima u Nemačkoj i Francuskoj sve do 1938. godine kada je uspeo da pobedi na velikoj trci Mile Miglia u Italiji. Ova trka će ostati poznata kao ona u kojoj je Lancia Aprilia „upala“ u publiku i zaustavila profesionalno trkanje u Italiji, ali je omogućila modelu 328 da privuče pažnju svetske javnosti.

BMW je odjednom pokušao da se takmiči u svim velikim takmičenjima širom sveta. Slavio je u Velikoj Britaniji u aprilu 1939. godine, zatim na Mille Miglia Africana u Libiji dugačkoj čak hiljadu kilometara, a pravi test je usledio na LeMansu. Ovaj čuvena trka u Francuskoj je trajala čak 24 sata i u svoje vreme se smatrala najzahtevnijom na svetu.

Konkurencija u kategoriji do 2,0 litre zapravo i nije bila toliko velika. Bilo je dosta takmičara, ali je Aston Martin 2-Litre Speed zapravo bio jedini koji je Nemcima mogao da pokvari račune. BMW je poslao tri primerka roudstera 328 u Francusku i optimizam je bio veliki. Trka je protekla u velikom broju velikih sudara, a slavio je Žan-Pjer Vimil za volanom modela Bugatti Type 57C Tank. Nemci su imali jednako velikog razloga za slavlje, pošto je 328 pobedio u svojoj klasi, i završio je na ukupno petoj, sedmoj i devetoj poziciji.

Svega tri meseca kasnije, Nemačka je napala Poljsku i Drugi svetski rat je zvanično započeo. Profesionalni auto-moto sport je postao sporedna tema, a dva primerka su spašena od bombardovanja. Onaj sa brojem 26 je završio u muzeju kompanije u Minhenu, dok je 328 sa brojem 28 kupio britanski novinar Denis Dženkins. Ali onaj sa brojem 27 (gornja i donja slika), koji je predmet pisanja današnje priče, je nestao i njegova sudbina se nije znala javno skoro osam decenija.

Publika će kasnije saznati da je nekim slučajem završio u Sjedinjenim Američkim Državama. Dok je BMW danas veliki brend „preko bare“, u posleratnom periodu za njega gotovo niko još uvek nije ni čuo. Nije nam poznato kako je završio u Americi, ali je promenio nekoliko vlasnika i preživeo par nasleđa. Jedan od tih vlasnika ga je preradio u drumsku verziju, pa i nije privlačio mnogo pažnje.

Daleko od toga da 328 nije bio redak, ali je na ulicama ipak završilo 464 primeraka, pa je razlika u vrednosti između trkača sa LeMansa i onoga drumskog ipak bila velika. Stvari su počele da izlaze na svetlo 2017. godine kada je čovek po imenu Stiven Bruno želeo da kupi 328 i posumnjao da je reč o modelu sa LeMansa koji je završio na sedmoj poziciji.

Kontaktirao je predsednika BMW-ovog odeljenja za klasike, Klausa Kutšera, a ovaj je posetio Ameriku i analizirao automobil. Primetio je detalje kao što su modifikovano ogibljenje, veći rezervoar i posebne otvore za bolji protok vazduha koji su zatvoreni kada je kompletirana restauracija početkom devedesetih godina.

Pa kako to da se niko ranije nije setio proveriti takve detalje? To je misterija koja traje do današnjeg dana i pretpostavićemo da prethodni vlasnici jednostavno nisu znali da postoji izgubljeni BMW sa LeMansa. Bruno ga je kupio i zatim finansirao u trkačku konfiguraciju sa izmenjenom šoferšajbnom, drugačijom zadnjom svetlosnom grupom i naravno novom bojom sa brojevima.

Prethodni vlasnik, onaj od kog je Bruno kupio 328 je zapravo sačuvao sve originalne delove za koje je mislio da su samo modifikacije od strane samostalnih firmi iz pedesetih godina prošlog veka. Jedini detalj za koji Bruno nije siguran da je autentičan je po pitanju boje farova. Oni originalni su uništeni na LeMansu, a sve fotografije iz navedenog perioda su u crno-beloj boji.

Bruno je zaključio da su ona najverovatnije bila crvena po uzoru na druge trkače sa LeMansa pa su danas u ovoj boji i na BMW-u. Takođe je eliminisao malu nacističku zastavu originalno postavljenu na vrata kao i logo NSKK, što je bila skraćenica auto-moto saveza nacističke Nemačke pod originalnim imenom Nationalsozialistisches Kraftfahrkorp.

BMW će krenuti da dominira u profesionalnom auto-moto sportu tokom šezdesetih godina i, kao što smo spomenuli, danas je neko ko igra veliku ulogu u svakom šampionatu u kom se takmiči. A sve je započelo sa modelom 328 i ljubitelji klasike su defintivino srećni što se ovaj primerak vratio kući.

Zoran Tomasović

(1171)