AR test : Opel Astra 1.2 PureTech/130 EAT8 GS Line

Novo poglavlje

Ova 2022. ostaće zabeležena u analima Opela kao godina kada je lansirana šesta generacija Astre. Ovaj nemački proizvođač tako je nakon Corse, Mokke i Grandlanda opet posegnuo za zajedničkom „bankom organa“ grupacije Stellantis, nova Astra nije dakle ništa drugo do preobučen Peugeot 308.

Svežeg i orginalnog dizajna, nov Opel Astra deli EMP2 platformu, menjače, agregate, ogibljenje i još mnogo toga s bratskim Peugeotom 308 i DS4. Izuzmemo li hibrid sa spoljašnjim punjenjem od 225 ks, planiran dogodine, i kod Astre pronalazimo benzinski 1.2 PureTech od 110 i 130 ks, dizel blok 1.5 BlueHD/130 ks, i slabiji PHEV od 180 ks.

Nešto kasnije, očekuje se i 100 % električna verzija, kao i karavanska modifikacija karoserije, upravo kao kod Peugeota 308. Dakle još od 2017, kada je postao ravnopravan član familije PSA, danas Stellantis, koliko god se to skepticima ne dopada, Opel je u punoj renesansi!

Nova Corsa i Mokka crpu energiju grupacije i verovali ili ne, ostvaruju odlične prodajne rezultate, Corsa se recimo do sada prodala u preko 300.000 primeraka. Od Astre se očekuje još više, iz prostog razloga jer se radi o najpopularnijem modelu kuće, do 1991. godine pa do danas, prodala se u preko petnaest miliona primeraka.

Ruku na srce pod pokroviteljstvom GM, Opel je imao znatno šire tržište od evropskog, no ako ništa drugo njegov opstanak nije više u pitanju. Dakle Astra šesti opus nije krenula od praznog papira, sve što je „nevidljivo “ golim okom je zajedničko vlasništvo grupacije, sve ostalo je različito.

Dizajneri Opela opet su uspešno zakamuflirali zajedničku bazu i podarili Astri autetičnost kao u slučaju Corse, Mokke i SUV-a Grandlanda. Tim bolje jer prilikom kupovine automobila dizajn često igra presudnu ulogu, s te strane Astra ima sve šanse za uspeh!

Vizuelno gledano radi se o pravoj metamorfozi, nova nema nikakvih zajedničkih stilskih elementa s prethodnom, počevši od proporcija. Ova generacija bez sumnje deluje modernije, kompaktnije, uz sada prepoznatljive oštre forme.

Prednji deo nasledio je isto tako crnu masku Vizor spojenu s farovima, deluje kao da čine celinu. Skuplje verzije, kao što je ovde predstavljena GS Line, poseduju i dvobojnu karoseriju i specifične branike, što uz aluminijumske naplatke od 18 cola i niskoprofine gume dimenzija 225/40, za koje sam na prvi pogled pomislio da su izduvane, samo pojačavaju utisak.

Ništa manje nije atraktivan zadnji deo, izdvojiću samo treće štop svetlo postavljeno vertikalno u crnom plastičnom spojleru. Naravno da sve Astre neće biti ovako atraktivne, no uprkos tome nalazim da poseduje jak karakter koji mi se iskreno rečeno sviđa!

Možda ne toliko koliko Peugeot 308 i DS4, koji su pobrali silne lovorike po pitanju dizajna, ali sasvim dovoljno da se za njim znatiželjno okrenem! Rekao bih stvar ukusa, Corsa se recimo mnogo više dopala kupcima s druge strane reke Rajne, da li zbog stila ili samo zato što je teoretski još uvek nemački brend, vrag će ga znati…

„Švapski“ strogo

Inženjeri i dizajneri Opela imaju punu slobodu i nezavisnost prilikom kreiranja karoserije i enterijera, tim bolje, neupućeni u automobilska zbivanja nikada ne bi pogodili da se ispod skuta Peugeota krije Astra, kao ni u slučaju Mokke koja je na bazi Peugeota 2008 i Corse, i koja sve deli s modelom 208.

Spolja smo tako zaključili da ova dva modela nemaju zajedničkih tačaka, isto je i po pitanju enterijera. Nema kod Astre ni traga ni glasa od takozvanog i-Cocpita kao kod francuskog brenda, ergonomija vozačevog radnog mesta je potuno klasična.

Umesto minijaturnog upravljača kod 308 ovde je solidnih dimenzija, uz odlična AGR sedišta po kojima je Opel i pre prelaske pod skute PSA bio poznat. U našem slučaju presvučena su kombinacijom eko kože i Alkantare, s električnim komandama za vozača, računajući i one za donji, lumbalni deo leđa.

Predviđen je čak i produžetak za ispod kolena, retkost u segmentu. Na ovom polju ne pronađoh mu nikakve zamerke, mišljenja će verovatno biti podeljena u vezi instrument table, nazvane „Pure Panel“. Kao i kod Mokke, i ovde se radi o dva velika ekrana od 10 inča, no kod Astre su spojena u jednu celinu, te blago zaokrenuta ka vozaču. Desni je kao po običaju info-zabavni, dok drugi, ispred vozača, zamenjuje klasične instrumente.

Dok se ne da kontakt sve je crno, tek po startovanju uverih se da funkcioniše u stilu smartfona. Iako je grafika različita, sistem za multimediju, isti je kao i kod ostalih modela grupacije Stellantis, dakle pomalo komplikovan za upotrebu, ni najbolji ni najlošiji na tržištu!

Ovde je predviđen i asistent „Hey Opel“, preko koga se izdaju vokalne komande i dobijaju neophodne informacije. Tek da se zna, u serijskoj opremi za sve verzije su konekcije Apple CarPlay i Androit Auto. Osim što deluje moderno, kokpit se pokazao i retko praktičnim, usled odsustva ručice menjača, koja je kao i kod novijih modela grupacije zamenjena sklopkom skromnih dimenzija, mesta za odlaganje sitnica na centralnoj konsoli ima u izobilju.

Primećujem da su pored sklopke menjača i druge komande preuzete iz aktuelnih modela kuće, odnosno za ručnu elektronsku kočnicu i taster za izbor programa rada motora, čak je i oslonac za lakat isti. Poklopac iz dva dela skriva ogromnu rupetinu u koju staje više vlaša od 1 litre, dok se sitnice mogu odložiti u pregradak s roletnicom pored menjača (ujedno služi i za beskontaktno punjenje smarfona), te udubljenja za limenke, naravno i u police na vratima i standardni pregradak ispred suvozača.

Upotrebljena plastika je na nivou najboljih predstavnika u segmentu, kao i sam kvalitet fabrikacije. Sve mi deluje veoma solidno, rekao bih posve normalno ukoliko se zna da Astra silazi s istih proizvodnih traka kao i DS4, u Fabrici u Rizelshajmu u Nemačkoj.

U vezi kokpita i ergonomije treba istaći da su glavne komande, gde pre svega mislim na klima uređaj, te grejače sedišta i upravljača, „izvučene“ iz ekrana, kako bi se direktno poseglo za njima. Pametno, jer ekrani su prilično komplikovani i bogati informacijama, posebno onaj ispred vozača u funkciji instrument table.

Svega tu ima no i to zavisi od vozača koji može da izabere funkcije koje želi imati ispred očiju. Treba ući u memoriju dok vozilo nije u pokretu i izvršiti selekciju željenih, odnosno napraviti više različitih profila s drugačijim informacijama, koje će po potrebi izabrati. Naravno da se može promeniti i boja ekrana zajedno s dekorativnim osvetljenjem unutrašnjosti (LED diode na centralnoj konsoli i vratima), ali pojedini pokazivači, kao što je to obrtomer, uvek je vidu banalne vertikalne crte, pored koje se ciframa ispisuju obrtaji motora.

Moglo je to i bolje u stilu 308, gde se veoma uspešno imitiraju klasični pokazivači za brzinu i režim rada motora… Za utehu predviđen je „head up“ displej, tako da pogled ni nije neophodnu spustiti na instrument tablu. Za prednja sedišta rekoh da su odlična, podrazumeva se da se u segmentu bolje osećaju putnici napred nego li na zadnjoj klupi.

Prostor koji im je na raspolaganju je posve prosečan, dve osobe do nekih 1,8 metara neće imati većih problema s glavom i nogama, sve dok su na prednjim sedištima vozač i suvozač slićnih dimenzija. I ovde mogu biti grejana (opcija), dok je za punjenje smartfona predviđen jedan USB priključak, pored izduva za topli/hladni vazduh.

Tako dođosmo i do prtljažnika, za 52 litra većeg nego li kod predhodne Astre. Kada je spuštena polica koja ga deli po horizontali, ili bez nje, zapremina iznosi 422 litara, da bi se njenim podizanjem na viši nivo i obaranjem zadnjih naslona dobila ravna površina od 1.332 litra.

Podaci se odnose na voženi model, kod hibridne verzija prtljažnik je osetno manji, njegova maksimalna zapremina ograničena je na 305 litara. Onako usput, nova Astra po spoljašnjim dimenzijama veoma je bliska prethodnoj (duža je i šira tek za 5 mm), odnosno sličnih je dimenzija kao i 308 i DS4 (4,37×1,86×1,47).

Poznata priča

Kako je nova Astra veoma tražena od strane francuskih novinara, nisam, što bi rekle Lale, „zakerao“ (insistirao) po pitanju motorizacije. Ma daj šta imaš, rekoh Kristoferu šefu voznog parka, tako da mi zapade snažniji benzinac 1.2 PureTech od 130 ks, uparen s automatskim menjačem EAT8.

Ovaj može biti i klasičan šestostepeni, kao kod slabije verzije od 110 ks (kod ove nije predviđen automatski), kada je Astra jeftinija za 1.800 evra (isti završni nivo). Kad smo već kod cene zašto odmah ne reći da početna uz voženi agregat iznosi 28.200 evra (31.250 za testirani GS-Line), odnosno uz slabiji od 23.750 evra.

Razlika je značajna jer snažnija verzija startuje s višim završnim nivoom Elegance, slabiji s istom opremom jeftiniji je tek za 800 evra. Cene se odnose na francusko tržište, ukoliko se ne varam za domaće još uvek nisu poznate. Dakle da sam mogao da biram verovatno bi se odlučio upravo za voženu verziju ili eventualno 1.5 BlueHDi/130, hibrid od 180 ks sigurno je perfomantniji ali i skuplji za čitavih 7.550 evra (bez uračunatih subvencija).

Vratimo se zato našem malom trocilindarskom 1.2, sada nam dobro poznatom iz nebrojenih modela grupacije. Tek kurioziteta radi, poslednja Astra koju sam pre dve godine vozio imala je isto tako trocilindarski 1.2 od 145 ks, ali je ovaj bio poreklom iz GM.

Jednostavno prilikom prelaska Opela u ruke PSA u ugovoru je stajalo da Astra mora zadržati svoje agregate sve do 2022. godine, uostalom nikom se nije isplatilo da značajnije investira u model na kraju karijere. Dakle šta reći o francuskom motoru 1.2 PureTech, a ne ponoviti se?

Agregat koji pokreće znatno veće i teže modela naravno da nema nikavih problema ni u Astri, koja je zahvaljući upotrebi lakih materijala (poklopac motora od aluminuma, peta vrata od plastike…) obuzdala težinu na 1.340 kilograma. Iako je dovoljno snažan za većinu „normalnih“ vozača, od njega ne očekujete perfomanse kakve je svojevremeno imala Astra 1.4 T/150 ks i 1.6 Turbo od 200 ks.

OK, tu su sada hibridi slične snage, ali s težinom većom za oko 350 kg (1.678 Kg), što negativno utiče na perfomanse. Sve dok je vožnja umereno dinamična 1.2 PureTech više manje uspešno ispunjava svoju funkciju, s tim da se mora pomiriti s (pre)grlatim zvukom prilikom snažnijeg ubrzanja. Evidentno je da mu menjač s osam prenosa pomaže da se što bolje iskaže, zahvaljujući njemu uvek je u adekvatnom režimu rada.

Izborom programa „Sport“ ostaje u nižim prenosima (postoje još „Normal i Eco“), kada i električna asistencija upravljača oslabi. Prenosi se mogu menjati i manuelno ručicama pored upravljača (dugme M na sklopki menjača), čime se iskreno rečeno ništa ne dobija, elektronika uvek ima poslednju reč (sama prebaci u viši ili niži prenos ukoliko su obrtaji motora neadekvatni).

Automatika sve obavlja sama i funkcioniše savršeno, jedino ponekad zna da cimne prilikom zaustavljanja. Opet zahvaljujući automatskom menjaču s osam prenosa režim rada agregata na autoputu je nizak, sve do nekih 145-150 km/h ne prebacuje 2.500 o/min (pri 130 km/h tek 2.200 o/min). U ovakvim okolnostima potrošnja se kreće oko 6,5 lit, što je znatno više nego li na otvorenom putu.

Pravo miholjsko leto izmamilo nas je u prirodu, odosmo tako za vikend s našom Astrom do brvnare na jezeru kod prijatelja, udaljenu stotinak kilometara. Nakon 1h30 „cool“ vožnje (brzina kretanja između 50 i 110 km/h), putni računar pokazao je podatak od samo 5,6 litara na stotinu kilometara.

Na kraju testa ukupni prosek se stabilizovao na posle prihvatljivih 7,1 lit, bez obira što po gradu potrošnja može biti i dvocifrena. Ruku na srce zbog i dalje hronične nestašice goriva na francuskim pumpama, vozio sam prilično ekonomično, s malo težim stopalom na gasu prosek je viši za jedno 0,5 lit.

Dizel iste snage troši oko 1,5 lit manje, ali je njegova rentabilnost veoma diskutabilna, pre svega zbog osetno skupljeg goriva i razlike u ceni od 2.400 evra. Što se tiče vozne dinamike samo reči hvale, iako inženjeri Opela drugačije podešavaju ogibljenje (u principu adaptiraju ga nemačkim putevima), ne osetih neku posebnu razliku u vožnji između Astre i 308.

Želim reći kako je Astra veoma agilna, pokretljiva, čak i kada se pogura do maksimalnih granica zadnji kraj kontrolisano proklizava. Vožena verzija u završnom nivou GS Line nije ništa tvrđe trimovana od ostalih, ali spomenuti Michelinovi niskoprofilni pneumatici 225/40 R18 evidentno pozitivno utiču na ponašanje na putu, odnosno negativno na udobnost.

Ne toliko da bi je značajnije narušili, daleko od toga, preko ležećih policajaca bez problema sam prelazio brzinom većom od preporučene. Pored aktivne sigurnosti podrazumeva se da poseduje i sve elemente pasivne, kao i elektronske sisteme koje grupacija Stellantis ugrađuje u svoje modele.

Mislim pre svega na aktivni regulator brzine i poluautonomnu vožnju, na autoputu se uverih da funkcioniše besprekorno. Ostale sisteme i opremu ne vredi navoditi, u zavisi od završnog nivoa lista bi bila preduga. U Francuskoj ih je ukupno pet, kao što rekoh cena najjeftinije Astre na ovon trzištu iznosi 23.750, dok za najskuplju 1.6 HYbrid Ultimate/180, treba 43.000 evra.

U vezi nje samo par podataka, za osnovu je poslužio četvorocilindarski benzinac 1.6 od 150 ks, koji je potpomognut električnim motorom od 110 ks, napajan baterijom od 12,4 KWh. Za sledeće druženje planiram upravo ovaj pogonski sklop, mada bi mi dizel 1.5 BlueHDi bolje „lego“ ukoliko se nađe vremena, para i goriva za neki duži put.

Jer kriza s nestašicom, odnosno štrajkovima, nije definitivno rešena, samo dan pre nego li sam preuzeti novu Mazdu CX-60, zbog nedostatka goriva test vožnja mi je pomerena za sredinu novembra! Što se tiče Astre, pa i Opela ukoliko hoćete, nebo je vedro, iako će pojedini reći kako je izgubio autetičnost od kako je pod skutima PSA, odnosno Stellantisa.

Važnije od toga je to što Opel nije više gubitaški brend, njegova sudbina nije kao nekada pod znakom pitanja. Ovakva kakva je, nova Astra bez sumnje će postići solidan komercijalni uspeh, pored još 3-4 modela, koji isto tako imaju veoma dobru prođu, pronašla je svoje mesto pod Suncem, pre svega stilom vidljivo različitim od braće.

Tekst i slike: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Dizajn, dinamički kvaliteti, kvalitet fabrikacije, dovoljno snažan i ekonomičan agregat, opšta udobnost, automatski menjač
	Loše strane:
	Posve prosečan unutrašnji prostor, bez snažnih SUS agregata, vibracije i buka agregata u višim obrtajima, grafika instrument table

(2993)