1. Home
  2. Testovi
  3. AR test: Mercedes-Benz Vito 114 CDi Furgon
AR test: Mercedes-Benz Vito 114 CDi Furgon
30

AR test: Mercedes-Benz Vito 114 CDi Furgon

572
30
Podelite sa prijateljima:

Transporter de luxe!

Ukoliko i nije najprostraniji Mercedes Vito Furgon svakako je najluskuzniji transporter, u šta sam se uverio nakon par dana druženja na putu za jug Francuske.

Priča počinje negde početkom ove godine, dok sam u pariskom stanu dugogodišnjeg prijatelja Filipa, sada mog poslodavca, bezuspešno pokušavao izvući ogroman američki frižider/zamrzivač (znate one frižiderčine velike do plafona, koje izbacuju kockice leda i koštaju kao jedan omanji automobil), kako bi ustanovio odakle i zašto curi!?

Težak čitavu tonu, pa još uglavljen između ostalih kuhinjskih elemenata, nije se pomerio ni za milimetar, iako mi je u pomoć priskočio i njegov korpulentni sin Pjer, kome sam jedne noći, pre nekih 25 godina, davao mleko na cuclu i menjao „Pamperse“, nakon što su se njegovi roditelji, u vili koju smo zajedno iznajmili na moru, posvađali, te ga „zaboravili“ i otišli svako na svoju stranu…

I tako, dok mu prepričavam ovaj događaj i ostale „dogodovštine“ iz naše mladosti, saznah da se Pjer sprema na put oko sveta biciklom, i da planira da prođe i kroz naše krajeve. Dakle nakon Francuske, Italije, Slovenije i Hrvatske „pedalaće“ i kroz Srbiju, pre nego li preko Azije nastavi do kranje destinacije, to jest Južne Koreje! Dobro nije baš put oko sveta, recimo pola puta, ali svakako životna avantura koja se mora dobro organizovati.

Naravno da se Pjer i njegov prijatelj na kraju poslužilo avionom kako bi iz Vladivostoka u Rusiji „preskočio“ japansko more, te tako zaobišao Severnu Koreju, kroz koju se ne prolazi tek tako. Sve u svemu preko 10.000 kilometara na dva točka, avantura koju verujem da sanja naš kolega „moron biciklista“, iako je za to sada verovatno prekasno…

Mesec dana kasnije momci zajahaše bicikle i kao što je bilo predviđeno javi mi se Pjer kada su ušli u Srbiju, kako bi ga posavetovao gde bi bilo interesatno da prođu i pronađu smeštaj. Tu negde ga i smetnuh s uma, da bi početkom oktobra saznao da se vraćaju iz Seula, te da bi trebalo da ih „pokupim“ na aeodromu Šarl de Gol (Charles de Gaulle), te odmah odvezem do imanja njegov oca na nekih 700 kilometara od Pariza.

Kao što rekoh, za njegovog ćaleta, vlasnika velike i prestižne kompanije Europen Homes za prodaju nekretnina i konstrukciju istih, obavljam raznorazne uslužne poslove, gde spadaju i ovakvi, da kažem privatni. Nakon što saznah datum povratka iznajmih na račun njegove firme jedan Mercedes Vito Furgon, k’o velim, ima se – može se, iako sam se u početku bazirao na nešto u jeftinije, u stilu Renaulta Trafica.

No, kako je ovaj viši za dobrih desetak santimetara, njegov ulazak u podzemna parkinge je problematičan (često su ograničeni na 1,9 metara visine,  maksimalno 2 metra), čime je otpao iz dalje konkurencije, jer sam iz parkinga sedišta firme u Parizu trebao pokupiti još nekoliko vrednih stvari. Ništa preterano masivno (par skupih fotelji, omanja komoda, mobilni klima uređaj, lampe….), tako da uz dva bicikla izračunah da mi treba kamionče od nekih 5-6 m3 korisne zapremine. Imperativ je ipak bio na prednjim sedištima, pored vozačevog trebala su mi još dva pored, po mogućstvu dovoljno udobna za put od 7 do 8 sati.

Mercedes je Mercedes

Iskreno rečeno, pre nego li sam rezervisao Vito Furgon o njemu nisam znao bog zna šta, bacih se zato na istraživanje te saznah da je ponuđen u tri dužine karoserije. Takozvana kompaktna dugačka je 4,9 m (međuosovinsko rastojanje od 3,2 m), sledi zatim duga od 5,15 m (isto međuosovinsko rastojanje) i extra duga od 5,37 m (međuosovinsko rastojanje produženo na 3,43 m).

Srednja mi se učinila više nego li dovoljnom, uostalom kompanija Sixt za iznajmljivanje poseduje samo ovu, pokretanu dvolitarskim četvorocilindarskim dizelom od 136 ks, iako pored njega postoje još dva snažnija od 163 i 190 ks. Mene ipak više interesuje zapremina utovarnog prostora, kod srednje dužine karoserije iznosi 6 m3, odnosno 4,38 m2, više nego li dovoljno.

Vito poseduje kao i konkurenti velika bočna klizna vrata, odnosno dvostruka pozadi, uz dobro zaštićenu unutrašnjost drvenim letvicama. Momak zaposlen u rent-a caru pokaza mi osnovne funkcije i pre svega brojna oštećenja karoserije, te brže bolje požurih da pokupim stvari iz podzemne garaže visine 1,9 m, gde prođoh za dlaku, krov Vita je čak očešao par cevi na plafonu (zvanično je visok 1,88 m).

U međuvremenu saznah da let iz Seula kasni, umesto u 16 časova očekuje se dva sata kasnije. Sranje, dok momci izađu i pokupe bicikle i rance ima da se smrkne, ideja da provedem celu noć za upravljačem nimalo mi se ne dopada. Na kraju tako i beše, ako ništa drugo dok sam ih čekao imao sam vremena da se na tanane upoznam s ovim Mercedesom.

Pre toga malo istorije, Mercedes Vito započeo je karijeru 1996. godine, kada je proglašem dostavnim vozilom godine u Evropi. Pored furgoneta odmah je bila ponuđena i „civilna“ verzija za putnike, nazvana Classe V. 2003. godine biva zamenjen drugom generacijom, koja je ustupila mesto trećoj, 2014. godine.

Ukoliko se ne varam, 2019. ova je restilizovana, ali pre svega putnička verzija Classe V, kada je uvedena i električna nazvana EQV. Svojevremeno, kada je potpisnik ovih redova ostao bez posla, te par godina proveo radeći sve i svašta u jednom luksuznom hotelu (opet prijateljska veza…), vozio sam više puta putničku verziju razvozeći „specijane“ goste hotela, enterijer Vita i njegova ergonomija nisu mi dakle strani.

Mercedes je mudro zadržao praktično istu kabinu, bilo da se radi o transportnoj ili putničkoj varijanti, što će reći da i Furgon deluje prestižno, bez obzira što je njegova seriska oprema znatno skromnija. Centralni ekran je kod bazične verzije koja mi je zapala „smešno“ malih dimenzija, bez satelitske navigacije, dok je klima uređaj manuelni. Naprotiv, instrument tabla, klasične koncepcije, veoma je kvalitetetna i pre svega pregledna.

Ispred nje je lep kožni upravljač isti kao kod prestižnijih putničkih verzija. Sama pozicija za njim je prijatno uzdignuta, ne preterano, rekao bih upravo kako treba. Sedište je isto tako preuzeto iz putničke verzije, dakle udobno i sa svim neophodnim podešavanjima, što se odnosi i na upravljač. Vozač se zaista oseća prijatno u njemu, levi lakat lako pronazi svoje mesto na obodu prozora, dok se desni oslanja na, po visini podešavajući naslon.

Nažalost to nije slučaj i s klupicom za putnike, osim što je njen naslon gotovo vertikalan, ni širina nije adaptirana za prevoz dve odrasle osobe, posebno ne za duži put. Uveriše se u to ona dva jadnika, nakon dvadesetak sati leta i nespavanja stisnuše se nekako, svima nam je bilo jasno da naredni sati neće biti laki. Posebno ne za nesretnika u sredini, njegove noge uvek su zaokrenute ka udesno, smeta im ispupčen deo centralne konzole.

Pre toga ubacismo bicikle, verovali ili ne, uredno spakovane u kartonske kutije, širine tridesetak centimetara. Naime, to je jedini autorizovan način za njihov transport, nakon što je skinut prednji točak i odvrnut, to jest zakrenut korman.

Noć je za spavanje

Izaći iz jednog velegrada kao što je Pariz, koji s okolinom ima oko 12-13 miliona stanovnika, nije nimalo lako u večernjim časovima po završetku posla. Posebno ukoliko se sa severa, gde je naveden aeorodrom, mora spustiti do juga grada kako bi se uzeo jedan od sigurno najopterećenijih autoputeva A6, koji povezuje Pariz s Lionom, drugim po veličini gradu u Francuskoj.

Brat-bratu 2 sata „njakanja“, prilika za ćaskanje s momcima pre nego li mrtvi umorni zaspaše! Rekoše mi tako da nakon 8 meseci putovanja nisu se ni jednom osetili u opasnosti, iako su ponekad spavali pod vedrim nebom, odnosno u minijaturnom šatoru. Najveći problem su bile izbušene gume, par puta su morali popraviti, odnosno promeniti ceo točak, srećom u blizini civilizacije.

Čitavo putovanje ih je koštalo nešto više od 10.000 evra po glavi, računajući i avionsku karu iz Seula za Pariz (1.700 evra), iako su im roditelji više nego li imućni, sve su sami zaradili i platili. Inače obojica su završila visoke studije i poseduju zavidan nivo opšteg obrazovanja, što se dalo primetiti kada smo se dotakli ukrajinsko/ruskog konflikta.

Pravo je zadovoljstvo sresti mlade ljude koji nisu potpali pod crno/belu propagandu zapadnih medija, odnosno znaju razmiljšati svojom glavom i sami donositi zaključke, ma prosto sam ih poželeo upoznati s mojim par godina mlađim ćerkama. Posebno kada sam sutradan ujutru razgledao zamak tate Filipa, umesto samo poslodavac/prijatelj mogli bi postati i familija…

No pre toga trebalo je dovesti ovaj Mercedes na odredište, što se ispostavilo kao veoma komplikovan zadatak. Naime, pored umora, mraka, silnih radova na autoputu i kamiona koji ga preplave petkom (preko vikenda nemaju pravo da voze osim ukoliko ne prevoze kvarljivu robu), zakači me i kiša, teška jesenja i neprekidna. Vidljivost očajna, tek desetak metara ispred vozila, sva sreća te Vito odlično drži pravac i ima voznu dinamiku na kojoj mu mogu pozavideti pojedini putnički vanovi i SUV-ovi, bez obzira što je pogon na zadnje točkove.

Čak ni snažan vetar koji je pratio kišu nije ga uspeo destabilizovati, bogami sam se namučio „k’o siroče“, pa čak i uplašio da ne napravim neku saobraćajku. U 3h ujutru trebao sam biti u nekom toplom krevetu, izem ti francusku penziju od koje se ne može preživeti!

Nekako se ipak dokotrljah do željenog cilja, te u maloj ali neopisivo šarmantnoj sobi zamka (verovatno je svojevremeno služila za sobarice), zaspah snom pravednika pred samo jutro. Nekih 5-6 sati kasnije s Pjerom srčem kafu u ogromnoj i praznoj trepezariji, predviđenoj za 14 osoba. Zasto baš 14? Toliko porodice i bliže familije često dočekuje njegov otac, nakon što se razveo i ponovo oženio, 14 stolica izbrojah i na verandi pored privatnog jezera, gde se navodno okupljaju kada je lepo vreme.

Iz pristojnosti ne mogoh da uslikam na desetine soba i salona od kojih je jedna, s ogromnim starinskin bilijarom, verujte mi na reč, nigde ni traga ni glasa od kiča, sve je dekorisano s istančanim ukusom i u skladu s tradicijom. Par dana kasnije nisam odoleo a da mom poslodavcu/prijatelju ne odam priznanje, uz zaključak kako mi njegov „domaine“ (čita se domen, označava posed) deluje znatno toplije od zamka našeg zajedničkog prijatelja Fabrisa (od ovog je znatno veći i u drugom stilu), kojeg sam više puta spomenuo u mojim tekstovima i popratio brojnim fotografijama.

Lepo, tim bolje po njih, no ja sa mojim Vitom moram opet na put. Ne želim da se ponovo opterećujem noćnom vožnjom a i kiša je stala, tih 700 kilometara ovoga puta „otresoh“ za samo 6 sati vožnje. Odmoran i sam u kabini, na gotovo praznom autoputu uživam u vožnji. Motor prosto prede (voženi je imao 67.000 km na satu), čak su i strujanja od vazduha primerno niska za ovakav tip vozila.

Njegovih 330 Nm (između 1.100 i 2.400 o/min) bez problema se nose s bezmalo 2 tone praznim vozilom. Ne osetih da je bio na muci ni s naših 300-400 kilograma tereta (maksimalna nosivost iznosi 830 kg), vožena verzija od 136 ks sasvim je dakle opravdan izbor. Ne mogu a da ne spomenem i odličan automatski menjač s  9 prenosnih odnosa (postoji i ručni šestostepeni), zahvaljujući njemu motor se pri autorizovanih 130 km/h „vrti“ na samo 1.800 o/min.

Poterah ga na pravcima gde sam znao da nema radara i 20-30 km/h brže, opet ista priča, Vito je kao na šinama. U ovakvim okolnostima potrošnja se kreće između 7,5 i 8 litara na stotinu kilometara, ne štedim ga jer je goriva bilo dovoljno na pumpama, a plaćam ga, kao i putarinu, službenom Total karticom. Usput nešto razmišljam, Vito je ponuđen i s dvostrukom kabinom, odlična kombinacija za nekog kome istovremeno treba veliko porodično vozilo s ogromnim prtljažnikom, odnosno radni kombi za svaki dan.

Jer uprkos izdašnim dimenzijama vozi se lako čak i po gradu, po povratku kući zadržao sam ga još par dana za obaviti par poslića. Moja ukupna potrošnja nakon nekih 2.000 pređenih kilometara stabilizovala se na 7,5 lit (7,8 s prethodno uračunatom potrošnjom), s rezervoarom zapremine 70 litara, Vito ima autonomiju od oko 1.000 km.

Vratih ga u agenciju s veoma pozitivnim zaključcima, ukoliko mi sutra zatreba jedno ovakvo vozilo, znam da je Vito favorit. Naravno pod uslovom da imam najmanje 42.000 era (oko 50.000 evra za voženi) i da u međuvemenu ne zabrane sve dizele, kao što je to predviđeno u svim većim francuskim gradovima do 2025. godine…

Za kraj samo napomena da druženje s ovim Vitom nisam ni planirao da vam prenesem, no kako mi je zbog nestašice goriva usled poznatih štrajkova koji su zahvatili Francusku, otkazana test vožnja Mazde CX-60, rekoh hajde da ne preskokočimo jednu subotu. Novi CX-60 će ipak biti uskoro, no pre njega, sledeće subote bićete u prilici da pročitate zapašanja u vezi Alfe Tonalea 1.5 Hybird/160 ks!

Tekst i slike: Perica Rajković

Mercedes-Benz Vito 114 CDi Furgon

Karoserija, dimenzije, masa

Tip: Lako dostavno vozilo
Vrata/Sedišta: 5/3
Spoljne dimenzije – dužina, širina, visina: 5.150 x 2.250 x 1.880
Međuosovinsko rastojanje: 3.200 mm
Zapremina prtljažnika: 6.m3
Masa praznog vozila: 1.970- 2044  kg

Motor

Broj cilindara/tip motora: R4/ turbo dizel
Radna zapremina: 1.950 cm³
Snaga: 136 KS pri 4.200 o/min
Maks. obrtni moment: 330 Nm izmedu 1.100 i 2.200 o/min

Pogon

Tip: Na zadnje točkove
Menjač: Automatski  9G-TRONIC

Šasija i kočnice

Ogibljenje napred/nazad: MacPherson/polukruta osovina
Kočnice napred/nazad: Ventilirajući diskovi/doboši
Pneumatici napred/nazad: 195/65 R16

Performanse

Ubrzanje 0-100 km/h: 13,8 s
Maks. brzina: 183 km/h

Potrošnja i emisija

Gorivo: dizel
Zapremina rezervoara: 70 l
Prosečna potrošnja – proizvođač/test: 7,2- 7,8100 km
Emisija CO2: 197 g/km

Cena u Francuskoj od 43.300 evra

Dobre strane:

Ponašanje na putu, udobnost, automatski menjač, diskretan i dovoljno snažan agregat, kvalitet izrade i materijala u kabini,  pozicija za upravljačem, mala visina koja dozvoljava ulazak u većinu podzemnih parkinga 

Loše strane:

Neudobna klupa za putnike, mali centralni ekran, cena   
Pod lupom
Dizajn
Eksterijer: 7,5 Ukupno 7,75
Enterijer: 8
Kvalitet izrade
Karoserija: 8,5 Ukupno 8,5
Kabina: 8,5
Praktičnost
Karoserija: 8 Ukupno 8
Kabina: 8
Komfor
Napred: 8 Ukupno 8
Pozadi: 8
Vozne osobine
Upravljivost: 8 Ukupno 8
Performanse: 8
Šasija
Ogibljenje: 8 Ukupno 8
Kočnice: 8
Motor
Performanse: 8,5 Ukupno 8
Potrošnja: 7,5
Menjač
Preciznost: 9 Ukupno 9
Efikasnost: 9
Cena
Prihvatljivost: 6,5
Ocena: 7,972

 

(572)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest

30 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
moron

Moram da priznam da se slatko nasmejah u delu teksta o „sanjanoj familiji“ 🙂
Biciklistima svaka čast !!!
Mada, Peki, ne razumem, zašto nisi iznajmio neki manji kombi, a udobniji za te „paćenike“. Ili dugacki Berlingo?
A mečka je mečka. Nekada sam sanjao bas V-klasu. Davno bilo … Snovi ko snovi …

Iznogud Časni

Os kladu pa da ne sanjaš vise Mercedes? Nudio sam ju i bebi da s njom postane picolovac…

moron

🙂🙂🙂

s mile

Peki,

zadovoljstvo je čitati / videti svaki tvoj tekst, tako da te podržavam u pisanju testa bilo kog vozila koje ti padne pod ruke. Pejzaži, fantastični dvorci, ili u ovom slučaju unutrašnjost, su apsolutno osveženje u odnosu na bilo kog auto testera.

Jedinstven si. Samo nastavi

p.s. kod nas „na selu“ ne bi bio red da u čelo „sovre“ budu dvojica, zna se za koga je čelo „sovre“, tako da ovaj sto..srbija…max 12 mesta 😉

moron

Niko pod ovim nebeskim svodom ne nudi ovu vrstu testova, ovakve kombinacije sadržaja. Niko. Bar ne na našem govornom području.
🙂

Suki

Jutro, Peki. Još jednom hvala na trudu i volji. Čini mi se da bih uživao i u testu kamiona, da ga ti napišeš! Pitko i jednostavno!

Iznogud Časni

Da i Seki vozi Mercedes!nego, mene zanima sta je Hasan kupio? Ne vidjeh, necuh, jel ko pogodio?

moron

CX-3

J4ZZ3R

Nije niko pogodio, niko se nije ni puno trudio 🙂 Izašao mi je povoljno CX3 u top paketu (koža, full led, android auto) star godinu i 9 meseci sa 12.8k na satu) Automobil je vozio poznati kragujevački ortoped i prodao ga je zbog toga što ga je supruga nakon dobijanja unuka nagovorila da kupi cx5. Kupio sam ga gotovo impulsivno (soul red crystal boja, povoljna cena, mint stanje i plan je postane novi automobil supruge. Mogu Vam reći da me prijatno iznenadila Mazdica, motor i menjač su odlični, ogibljenje je tiho i čvrsto, automobil je krut, mada pripada b segmentu… Pročitaj više »

BB

A ja sam mislio da si ti dobio 2008… Kad ono saga se nastavlja…

Rikošet

Kao kreacija nema dalje, kao automobil ima te neke ovozemaljske mane koje si naveo.

Valjda je nemoguće sve dobiti u jednom pakovanju, ali u svakom slučaju izuzetno oku ugodan automobil.

Ta boja je san snova, ali i noćna mora kad se ošteti, jer ima posebnu dubinu, svjetlinu i teksturu. Osim toga Mazdin lak je tanak kao salama u đačkom sendviču, tačnije na većini novih automobila je istanjem na minimum. Ekonomija je čudo…

Čestitam na kupovini želim vam puno ugodnih kilometara za volanom…

J4ZZ3R

Hvala Rikošet na lepim željama. U pravu si za boju, mada izgleda neverovatno i ja sam sam razmišljao o zapravo još većim manama takve upadljivosti, pogotovu ako neko od „kulturnih“ zareže to ključem ima to lepo baš da se vidi… Realno da kupujem novu Mazdu ne bih uzeo ovu boju, baš zbog tih mana, tj prevelike upadljivosti i dubine… Sedanku g150, koju sam gledao, sam konfigurisao u snowflake beloj boji. Zadnja peta vrata su neverovatno laka (zapravo je to baš prijatno za žensku ruku recimo, čak i za mušku) ali zanimljivo je da ne zvone. Od mana bih naveo kratku… Pročitaj više »

Izmenjeno 27 dana pre od strane J4ZZ3R
BB

Dobro, to ke za tvoju ženu, kojoj te stvari vjerovatno malo znače, a šta je s tobom? 😜

J4ZZ3R

Njoj znači dizajn, boja i povišena pozicija sedenja, mada ako bih bio racionalan i totalno objektivan mislim da bi joj Mazda 2 sa 1.5 i 90ks bila idealna plus nova sa 6 godina garancije i 150k na satu

TheStig

Ja kad sam vodio bitke Kosovske ovdje sa M M i ostalim vw jehova klubom tvrdili su da je Mazda zaostala. A Mazda ima jedina neku filozofiju kojom zaista pokusava da ucini automobile manje tehnokratskim i kibernetskim a vise ljudskim. Oni to i zovu organski dizajn. I to se zaista moze i osjetiti.

Tebi zelim puno bezbriznih i ugodnih kilometara. Ja bih „ubio“ za mazdu 3 turbo koja je nazalost samo za trziste amerike.

J4ZZ3R

Meni je uvek Mazda bila omiljena marka, bukvalno sam prvo voleo Mazdu, a Hondu sam više poštovao nego voleo .. i Mazda mi je bila u finalu svakog konkursa za kupovinu, ali obično bih kupio Hondu

TheStig

Ja sam kao dijete dok sam sa drugarima igrao video igre uvijek birao Mazdu gdje god je postojala. Za rx7 bih radio godinu dana volonterski 😀

BB

Pa s obzirom kakav je motor imala, i trebao ti je volonterski rad 😀

s mile

Srećna kupovina, i da lepša polovina bude zadovoljna.

A ti bi mogao da sačuvaš opise za neku malu test vožnju. Ako može Peki da slika fracusku „cuisine“, moćeš i ti ćevape… 😉

J4ZZ3R

Pa nemamo valjda samo ćevape za boj sa Francuzima 🙂 Mantije, pite, heljdopite, obaruše, jufčice :). A da ne pričam o sjeničkom siru, pršuti, jagnjetini

Izmenjeno 27 dana pre od strane J4ZZ3R
fa14

Sve je tacno za CX-3 samo Mazda neobicno cuti o uvodjenju deaktivacije cilindara od 2020 pa je nepoznat njihov uticaj na pouzdanost. Vozi se daleko bolje od konkurenata, cak stavise u voznji joj se moze zameriti to sto se ljulja na autoputu jer je lagana, ali i to je u neku ruku prednost.

Laki

Peki to radi za medalju.

J4ZZ3R

Brat je godinu dana vozio superopremljenu v300d i ja sam njegovu porodicu par puta vozio na aerodrom i v klasa me prijatno iznenadila, ali na novom automobilu se pojavio dva puta problem sa devetostepenim ili desetostepenim menjačem (zvuk grebanja u Sport modu)… Ono što je bilo najčudnije je da je brat u tri dana imao tri gumi defekta (tri originalne od Mercedesa isporučene Continental Sport contact gume)…ja nikada nisam imao problem sa gumom, ali nakon ta tri dana mi i je bila baš frka što u Civicu nisam imao rezervnu gumu tada. E da, V klasa je delovala stabilno, čak… Pročitaj više »

Izmenjeno 27 dana pre od strane J4ZZ3R
Laki

Pošto u firmi imamo upravo par „V klasa“ potvrdjujem da je jako stabilan i prijatan za vožnju i na velikim brzinama.

moron

Ta V klasa koju on pominje, gledao sam ja nju jednom pilikom, to je bila neka baš posebna edicija i za nju je i Rolls-Royce bio teška klotara.
Veruj mi „na reč“ … 😊😊😊

Laki

👍

Grozdan the Great

Peki ima jači kult ličnosti ovde no neki državnici 🤣

moron

Ozbiljno preti da ugrozi kult ličnosti našeg „prvorodjenog“ 😊😊😊

Peki

Hahaha, tesko, s mojih 1,72 m mogu da zasenim samo Zelenskog 🤣

BB

Jedan moj prijatelj pita mene (poodavno) da li znam tražiti oglase sa automobiliđa u Njemačkoj… Pa šta tu zeznuto, otvoriš mobile de i … Hajde, sjednemo za računar, šta želiš? Vito kombi automatik… Nema, problema, pronađemo nekoliko, otvorim jedan oglas kao primjer i počinjem objašnjavati: ovaj ti je star 3 i po godine, prešao 48.000 km, motor od 110 konja, automatik, putnički, oprema ova- ona…. De mi to odštampaj… Odštampam ja. E taj, nijedan drugi, reče on. 😳 Pa čekaj, vidjeli smo najskuplji, velim ja… Nema veze, taj, opet on „zabetonirano“, imam rođaka u Njemačkoj, autra ujutru će da uplati… Pročitaj više »