Predstavljen BMW M2

Neposredno nakon premijere velikog hibridnog krosovera zvanog BMW XM, koji predstavlja (maligni) izdanak novog doba, divizija M je predstavila najkompaktniji i najviše iskonski model u paleti. Razvojni tim novog BMW-a M2 je ostao ovim delom dosledan tradiciji. I dalje je to kupe sa zadnjim pogonom, benzinskim motorom i bez nekih elektronskih pomoćnih sprava.

Ovaj format vozila je i dalje veoma popularan: prošla generacija kupea je na adrese kupaca isporučena šezdeset hiljada puta. Na proizvodnim trakama se M2 zadržao tokom šest godina.

Kako bilo, stepen unifikacije ovog moćnog rendžera s većom braćom (M3 i M4) je značajno uvećan. BMW M2 je od samog početka nudio šasiju većih modela dok je posledna verzija s nalepnicom M2 Competition takođe imala veći motor.

Ova pozajmica je ostala aktuelna i kod novog pokolenja, a isto važi i za menjačku kutiju, kočni sistem, uostalom kao i za mnogobrojne druge komponente. Dakle, izgleda da je samo „perje“ ostalo zaista originalno kod novog BMW-a M2, što nikako nije loše, barem ne za kupce ovog modela.

U poređenju s civilnim kupeom iz Serije 2, nabrijana verzija je postala za 43 milimetara duža (4580 mm) i 49 mm šira (1.887 mm). Natečeni lukovi iznad točkova su samo posledica unifikacije šasije, jer je trag točkova modela M2 identičan onom koji je obeležje dueta M3 / M4 (1.617 mm napred, 1.605 mm nazad).

Fabrički točkovi integrišu felne prečnika 19″ na prednoj osovini i od 20″ na zadnjoj. Kao takve su za inč većeg promera u odnosu na one na dvojcu M3/M4. Najniža tačka podvozja ovog vozila je na 123 mm od tla.

Konstruktori su se nekako snašli bez grandiozne rešetke hladnjaka iako je veličina maske ipak nešto uvećana, ovaj put iz opravdanih, funkcionalnih razloga. Naime, bilo je nužno poboljšati protok vazduha zarad efikasnijeg rada sistema hlađenja motora.

Ali, glavna stvar je ta da je BMW M2 zapanjujuće različit u odnosu na civilnu „dvojku“, a sve to zahvaljujući crnim detaljima u uglovima prednjih svetlosnih grupa. Sama rasveta je identična, ali je efekat potpuno osoben! Uz doplatu se dobija krovni panel izrađen od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima (ili od „karbon fibera“ kako bi to sročile džudže). Takvo rešenje donosi uštedu od 6 kilograma u pogledu finalne mase automobila.

Pod haubom novajlije kuca trolitarsko srce. Linijski šestak računa na biturbo ispomoć i nosi indeks SB58. U poređenju s većom braćom, blago je kastriran. Snaga je sa 480 „konja“ svedena na i dalje ogromnih 460 „grla“, dok je maksimalni obrtni moment ostao neizmenjen i iznosi (550 Nm).

U tom smislu je bitno podsetiti da je u prošloj generaciji, top verzija s oznakom BMW M2 CS nudila malobrojniju ergelu pod haubom (450 ks i 550 Nm). Ipak, ne treba prećutati da je novi model i osetno veći i osetno teži. Ako je motor prethodne generacije morao da se nosi s vozačkim zahtevima uz saznanje da vuče karoseriju tešku 1.550 kilograma (i to u izdanju Competition), onda današnji M2 meri najmanje 1.700 kg žive vage!

Bazična verzija nudi osmostepenu automatsku transmisjiju, a ona je zamenila preselektivnu, robotizovanu, onu sa sedam brzina. Kao opcija je ponuđen i ručni šestobrzinski menjač. Dodatno, kupei opremljeni manuelnim menjačem poseduju posebnu mogućnost u vezi sa zvučnim efektima prilikom šaltanja stepena prenosa na niže, iako ta funkcija može biti skrajnuta putem izbora u menijima.

BMW M2 dolazi standardno s elektronski kontrolisanim diferencijalom, to jest zaključavanjem istog. Tu su i prilagodljivi amortizeri. Sistem kontrole trakcije (M Traction Control) nudi deset režima funkcionisanja, a koji se razlikuju po nivou omogućenog (legalnog – željenog) proklizavanja.

Kočnice dolaze sa složenim diskovima, šestoklipnim mehanizmima na prednjoj osovini i jednoklipnim čeljustima na zadnjim točkovima. Izduvni sistem je osmišljen s elektronski kontrolisanom klapnom i četiri završetka izduvnih cevi.

„Napičeni“ kupe u početku ima enterijer s parom ekrana na čeonom grebenu, a koje je civilna „dvojka“ dobila pre par meseci. Instrumentacioni displej nudi dijagonalu od 12,3 inča, dok ekran multimedijalnog sistema nudi 14,9 inča po toj osi.

Vozač može birati grafičke prikaze u varijantama: Road, Sport i Track. Tri su opcije dostupne za prednja sedišta, dok se na obruču upravljača nalaze tasteri M1 i M2. Omogućavaju izbor preferencijalne konfiguracije vozačkih parametara.

Kada pričamo o dinamici, a ona je verovatno glavna stavka kod kupaca ovakvog tipa automobila, treba naglasiti da je  BMW M2 inferioran u odnosu na M2 CS iz prošlog naraštaja. Automobil s “automatikom” može da doleti do 100 km/h za 4,1 sekundu, dok onaj s ručnim menjačem za istu radnju potroši dve desetinke više (zaostajući jednu za kupeom CS).

Dolet do 200 km/h oduzima vozaču od života 13,5 i 14,3 sekundi, redom. „Top spid“ je ograničena na 250 km/h, dok je uz doplatni paket M Driver’s Package, granica strasti pomerena na 280 km/h. Uz doplatu se može pribaviti i koktel M Race Track Package, a on takođe uključuje „otključavanje“ više brzine kretanja, gume za stazu, krov od kompozitnog materijala i lagana sedišta – kadice.

Nova generacija modela M2 će biti sklapana u novoj fabrici BMW-a u Meksiku, uostalom gde se rade i sve druge verzije kupea iz Serije 2. Lokacija San Luis Potosi će biti četvrta na kojoj se sklapaju vozila iz palete M, dok je pre toga to bila privilegija samo nemačkih fabrika (Minhen i Dingolfing) kao i one američke u Spartanburgu.

Početak prodaje na globalnom planu je zakazano za april 2023. godine. Cene su već obelodanjene za nemačko tržište. Ko želi, voli i još uvek može, neka plati najmanje 72.800 evra i bazični M2 nove generacije je njegov. Ako neko još poželi i ručni menjač, nek izvadi dodatnih petsto evrića…

AutoRepublika

(389)