Analiza: Evropa kao poslednja karavanska oaza

Segment karavana nije ništa mlađi od same automobilske industrije. Osmišljeni su kao radna vozila čija je prevashodna namena u segmentu transporta robe. Tokom godina su postali savršeno transportno rešenje za porodice koje žele da uživaju u komforu koji nudi jedan sedan, ali i uz povišenu dozu praktičnosti koju donosi prtljažnik superiornijeg oblika i zapremine.

Isprva su zagospodarili Severnom Amerikom da bi se potom proširili i na Evropu. Danas ih je međutim teško videti na ulicama, što je posebno izraženo mimo Evrope.

Sudbina karavana (kako ih mi zovemo) ili estates što je odomaćen izraz u Velikoj Britaniji, dok je to u Francuskoj  break, je počeo da se menja s pojavom prvih kombija. Entuzijazam za vozilima iz ove klase je na američkom tržištu počeo da bledi, dok na većini azijskih tržišta nije ni stigao da se razmahne. S druge strane, karavani su bezbedni u Evropi gde vozila s produženim krovom imaju dužu tradiciju i nisu izgubila privlačnost u očima kupaca.

Od ukupne globalne tražnje za karavanima, čak 64% otpada na Evropu

Čak i pored toga što im je obim prodaje spuznuo za petinu u 2021. godini u odnosu na onu pre, posmatrano u globalnim razmerama, tražnja za karavanima ostaje ubedljivo najizraženija baš na Starom kontinentu. Skoro dve trećine od ukupne svetske tražnje za vozilima iz ove klase se tiče baš Evrope, a kada se prevede u apsolutne pokazatelje, onda proizilazi da je od ukupno isporučenih 1,6 miliona karavana širom planete, njih milion ostalo na „evropskom putu“.

Zapravo, Evropa je tržište na kom su karavani zabeležili najznačajniji tržišni udeo u ukupnoj prodaji vozila, pa su tako tokom prošle godine zauzeli 8,3%, što i nije loše kada se zna kako krosoveri „razbijaju“.

Ostatak sveta se zadovoljio s 574 hiljade kupljenih karavana, što je za oko 4% više no lani. Prodaja u Americi i Kanadi je spala za  istih onih 4 posto, što znači da je na tamošnjim tržištima otpremljeno 183 hiljada jedinica. Treće veliko tržište je Ruska Federacija, a generalno i ostale države nastale na pepelu Sovjetskog Saveza, gde je tražnja nabujala za, gle čuda opet 4%, uz realizaciju od 140 hiljada primeraka. Tradicionalan izbor tamošnjih vozača jeste karavanska Lada koja je zauzela drugo mesto s tržišnim udelom od 7,1%.

Azijski dvojac Japan-Koreja je na četvtom mestu, dok je Kina peta sa isporučenih samo 107 hiljada vozila ovog obličja. Ipak, to je otkrilo rast popularnosti karavana u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu za ogromnih 34%. Iako je tražnja jača u odnosu na korona godinu, karavani tamo nisu nešto na ceni među kupcima. To je razlog zašto je ovaj segment tamo osuđen na tavorenje i stagnaciju, čemu ide u prilog činjenica da nema najava razvoja vozila ove forme u Kini.

Pitanje percepcije

Javni opažaj karavana se menja u zavisnosti od toga koje tržište je analizirano. Na primer, teško da ćete ih uopšte i videti na ulicama Latinske Amerike jer tamo ljudi u njima vide zaštitni znak porodice Topalović. Imati karavan negde u Južnoj Americi prosto nije kul.

Druga je priča s nežnim kraljevima stila – Italijanima. Tamo su sedani retko uzimani u obzir dok se karavani doživljavaju kao automobilski odraz privrženosti porodici. Viđeni su kao privlačni, sportski i praktični auotmobili. Isto važi i za Nemce, s tim da njihov sud o dizajnu nema dovoljnu specifičnu težinu…

Ako u analizi zagazimo još malo bliže Severnom polu, shvatićemo da karavane vole i u Švedskoj a i u Norveškoj. Tamo su popularni jer se smatraju idealnim prevoznim sredstvom u otežanim zimskim uslovima. Volvo sada a nekada i Saab su imali dobre karavane koji su bili izrazito popularni u domovini i neposrednom okruženju.

Kako rekosmo, na poziciju karavana u Sjedinjenim Državama se drastično odrazila pojava minivanova. Potonji su veći, prostraniji i nude povišenu poziciju za vozača, baš kao i krosoveri. Danase nažalost, kupci u Americi imaju manje od deset karavana u ponudi za koje se mogu opredeliti.

AutoRepublika

(4808)