AR pijaca klasika: Plymouth ’Cuda AAR

Iako se Ford Mustang smatra tvorcem takozvane „pony“ kategorije američkih automobila, verovatno će vas iznenaditi kada vam kažemo da je pionir zapravio bila Plymouth Barracuda. Debitovala je dve sedmice pre Fordovog velikana sada već davne 1964. godine, ali će svih deset godina svoje karijere uvek biti u Mustangovoj senci. Krivac za tako nešto je sam Plymouth, koji se odlučio za očajnički potez od prvog dana i na taj način uvek bio s nekoliko godina zaostatka.

Dok se Ford potrudio da sakrije Mustangove korene (a to bi bio jeftini model Falcon) tako što je potrošio dosta truda, vremena i novca na atraktivni stil, Plymouth se odlučio za brzo rešenje tako što je preuzeo model Valiant, dodao na njega „festbek“ krov i nazvao ga Barracuda.

Prodaja je naravno izostala, ali su Jenkiji bili spremni za novu treću generaciju pod kodnom oznakom E-Body. Zajedno sa blizancem Dodgeom Challengerom, Barracuda i njena konfiguracija visokih performansi pod pomalo konfuznim imenom ’Cuda su neki od najmoćnijih četvorotočkaša koje je Detroit ikada imao u svojoj ponudi.

Nažalost, pojavile su se u prodaji baš kada je kategorija počela da izumire, ali i pored toga smo videli neke verzije koje danas privlače veliku pažnju kolekcionara.

Jedna od njih se zove AAR i ova tri slova su skraćenica za All American Racer. U prodaji je bio samo 1970. godine da kvalifikuje Barracudu za takmičenje u tadašnjoj seriji pod imenom Trans Am, koja je važila za bibliju među svim „pony“ automobilima. Plymouth nije uspeo da pobedi ni na jednoj trci, ali se mogao pohvaliti sa tri pol pozicije. Serijska proizvodnja se završila na brojci od 2.724 primerka po ceni od 3.966 dolara (oko 30.287 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

I šta je onda razlikovalo AAR od svake druge ’Cude na ulicama? Postoje nekoliko načina da ih vizuelno razlikujemo, a najlakša od njih su svakako grafike na bočnom delu vozila. Tu je zatim i hauba od plastike ojačane staklenim vlaknima, pa aerodinamični dodatak na prednjem braniku, mali spojler, 15-inčne felne i bočni završeci izduvnih cevi.

Prave razlike su se krile ispod haube gde je AAR pokretao V8 motor zapremine 340 kubnih inča (5,6 litara). Razvijao je 290 „konja“ i maksimalnih 468 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača. Fabrički podaci kažu da je bilo potrebno šest sekundi AAR-u da ubrza od nule do 100 km/h uz pomalo razočaranu maksimalnu brzinu od 204 km/h.

Njegova svhra je bila trkanje na profesionalnim stazama tako da je ponašanje u krivinama dolazilo do značajno većeg izražaja nego sama brzina, a u toj kategoriji AAR svakako nije zakazao.

Primerak koji vidite na priloženim fotografijama se nedavno našao na aukcijom sajtu „Bring a Trailer“ i trenutno se nalazi u gradu Los Anđeles unutar američke savezne države Kalifornije. O njemu se ne navodi previše detalja osim onoga da je prošao kroz lagani proces restauracija pre osam godina i da je ona urađena da se vrati u originalno stanje. Do sada je prešao 153.600 kilometara.

Kao što smo spomenuli, za AAR ’Cudom uvek vlada veliko interesovanje pa tako i ovaj put. Čak 54 ponude nam govore da ovaj legendarni automobil ima ugled zaista čuvenog modela, a najviša od svih ponuda je bila na nivou od 127 hiljada dolara.

Zoran Tomasović

(219)