AR pijaca klasika: Da li se sećate pristupačnih sportskih automobila?

I kada kažemo „pristupačnih sportista“, ne mislimo na one takozvane „hot heč“ kreacije nekog porodičnog automobila sa pogonom na prednjoj osovini ili pak o četvorotočkašu koji puca od snage, i pri tom ima masu od dve tone (ili ne daj Boze krosover). Pričamo o onim modelima kojih je svet bio pun nekada – motor postavljen u sredini, mala masa, manuelni menjač i pogon na zadnje točkove.

Danas ih više nema jer su automobilski proizvođači zaključili kako se ne isplate, i da je zarada mnogo veća na krosoverima, ali na sreću, uvek možemo da ih pronađema u oglasima klasičnih modela po pristojnim cenama.

Toyota MR2 je jedan od takvih automobila i sve što treba da znate o njemu je u samom imenu. Slovo „M“ je označavalo „mid-engine“ ili motor postavljen u sredini, „R“ je skraćenica za „rear wheel drive“ ili pogon na zadnjoj osovini, a „dvojka“ se tiče broja pričvršćenih sedišta u kabini(ci).

Proizvodio se u tri generacije, od čega je prva debitovala 1984. godine. Lično smatram da je ona i bila najlepša i najpoželjnija, ali predmet današnje priče je druga generacija koja se silazila sa pokretnih traka u Japanu u periodu od 1989. do 1999. godine.

Ukoliko ste želeli baš da osetite moć ovog dvoseda, onda biste izabrali onaj sa 2,0-litarskim turbobenzincem u sredini sa impresivnih 218 konjskih snaga. Nažalost, primerak iz današnje priče ga nema, već ga pokreće 2,2-litarski atmosferac sa 130 „grla“.

Vlasnik se barem opredelio za poželjniji petostepeni manuelni menjač umesto automatika sa šest stepeni prenosa. Kada se zna da masa iznosi tek nešto više od 1.130 kilograma, veća snaga nije bila ni potrebna, pošto MR2 može da ubrza od nule do 100 km/h za 7,9 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 219 km/h i sa ovim, manje privlačnim agregatom.

Takvo zadovoljstvo je kupca koštalo 16.048 američkih dolara, što iznosi 31.306 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca. U prevodu na neki jednostavniji jezik, za MR2 je bilo potrebno izdvojiti gotovo istu sumu novca kao i za Ford Mustang GT ili Chevrolet Camaro Z28 sa V8 motorom. Ne sumnjamo da su američki predstavnici bili brži na pravcu, ali je malena Toyota definitivno bolje balansirana i „pojela“ bi ih na stazi.

Primerak iz današnje priče je iz 1993. godine i trenutno se nalazi u gradu San Dijego unutar američke savezne države Kalifornije. Do sada je prevalio 91 hiljadu milja (145.600 kilometara), a svi koji smo ikada posedovali Toyotu, ćemo vam reći da se na modelima ovog japanskog brenda motor tek razradi na takvoj kilometraži (eh, šala – naravno).

Relativno je bogato opremljen pa će se vlasnik družiti s klima uređajem, servo volanom, boljim audio sistemom i 15-inčnim felnama. O samoj istoriji vozila se ne zna previše osim podatka da prodavac poseduje svu potrebnu dokumentaciju kojom se elaborira ritam održavanja malenog sportiste.

Do kraja aukcije je ostalo još pet dana, a trenutno najviša ponuda iznosi deset hiljada „zelembaća“.

Zoran Tomasović

(1286)