Zanimljivost dana: Monteverdi Hai 450SS – švajcarski superautomobil s američkom mehanikom

Kada pomislimo na proizvodnju u Švajcarskoj, većini nas verovatno prvo na pamet padnu satovi ili možda vojni noževi, ili čokolade recimo, ali tokom kratkog perioda, iz ove države su stizali i fantastični superautomobili. Možda Monteverdi nije bio poznat kao što je Ferrari ili Porsche, ali je svakako imao svoje velikane koji su kombinovali evropske šasije i američku mehaniku. A sve je i ovaj put započelo jednom od mnogobrojnih svađa sa velikim Encom Ferarijem…

Piter Monteverdi je rođen 1934. godine kao sin veoma uspešnog vlasnika izložbeno-prodajnog salona polovnjaka. Kada je imao samo sedamnaest godina, Piter je napravio svoj prvi automobil na bazi slupanog Fiata, a 1957. godine dobija ugovor da postane zvanični uvoznik Ferrarija za tržište Švajcarske. Kasnije će dodati još nekoliko prestižnih brendova kao što su Rolls-Royce i Bentley i budućnost se definitivno činila svetlom.

Ali 1963. godine dolazi do nesporazuma koji će mladom Piteru promeniti karijeru. Naime, Ferrari se nalazio u teškoj finansijskoj situaciji i zatražio je unapred uplatu za sto primeraka Ferrarija, što je Piter odbio da isplati. Došlo je do svađe posle koje je Švajcarac izgubio pravo da prodaje slavne italijanske automobile, pa je odlučio da napravi sopstveni četvorotočkaš koji će nadmašiti Ferrari u svim aspektima brzine.

Prvi model novog Monteverdija je nosio ime High Speed („Velika brzina“) i proizvodnja će trajati od 1967. do 1976. godine. Reč je o pravom „Frankenštajnu“ čija se šasija proizvodila u Švajcarskoj, ogibljenje i kočnice u Velikoj Britaniji, a mehanika u Sjedinjenim Američkim Državama.

Za prelepi dizajn se postarala čuvena italijanska stilska kuća Frua, a bio je dostupan kao kupe, limuzina i kabriolet. Pokretao ga je poznati V8 motor zapremine 440 kubnih inča (7,2 litre) razvijen od strane Chryslera koji je isporučivao 375 konjskih snaga. Međutim, američki motori su uglavnom bili specijalizovani za postizanje najboljih ubrzanja na pravcu, ali ne i za maksimalnu brzinu, pa High Speed nikada nije imao nešto preteranu „veliku brzinu“. U početku je mogao da dostigne „samo“ 200 km/h, a kasnije sa modernijim menjačima i brojnim unapređenjima. bio je u stanju da pojuri i do 230 km/h.

Iako se High Speed prodavao relativno dobro, Piter je znao da mora da razvije čistokrvnog sportistu ukoliko želi da napadne Ferrari, Lamborghini i Maserati. Iz tog razloga, krajem šezdesetih godina prošlog veka je započeo razvoj noviteta koji će vremenom postati Hai 450SS.

Ime je dobio po nemačkoj reči za ajkulu („Hai“), zatim snazi od 450 „konja“ i na kraju skraćenici za reči „Super Sport“. Ovaj put za šasiju i dizajn se postarala italijanska kuća Carrozzeria Fissore, a postoji i priča da su „Žabari“ zapravo iskoristili odbačeni projekat koji su razvijali za Renault, odnosno za naslednika legendarnog modela Alpine A310.

Da bi bio siguran za velike brzine, Piter se opet uputio za Ameriku i postigao dogovor sa Chryslerom o isporuci čuvenog agregata Hemi. Reč je o najmoćnijem i najpoznatijem motoru koji su „Jenkiji“ imali da ponude tokom čuvene „muscle cars revolucije“. Amerikanci su ga reklamirali kako razvija 425 „grla“ dok je realna cifra bila oko 550 konjskih snaga, ali je kao takva bila namerno snižena, da bi se zavarale osiguravajuće kompanije.

Spomenućemo da je zapremina iznosila 426 kubnih inča ili 7,0 litara, a Piter se zadovoljio brojkom od 450 „konja“ i maksimalnih 664 Nm obrtnog momenta. Snaga se inače prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača, a Hai 450SS je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 4,8 sekundi uz maksimalnu brzinu od 290 km/h. Primera radi, spomenute cifre su bile impresivnije nego što je mogao da pruži Lamborghini Miura.

Premijera je usledila na Salonu automobila u Ženevi 1970. godine gde je najavljena serijska proizvodnja od samo 49 jedinica koje su se nudile po ceni od 27 hiljada dolara (oko 190.170 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Brojka se svakako učinila previsokom pošto je u navedenom periodu malo ko čuo za Monteverdi, a skepticizam je postao još veći kada je jedan nezavisni novinar testirao prototip.

Naime, on je uspeo da zabeleži ubrzanje od nule do 100 km/h za 6,9 sekundi uz maksimalnu brzinu od 271 km/h, što su bile brojke daleko od onih reklamiranih. On je zaključio da u neuspehu, masa od 1.756 kilograma igra ključnu ulogu, dok će Piter reći da je reč samo o prototipu i kako mnogi detalji još uvek moraju da se uklope pre nego što startuje serijska proizvodnja.

Ali Monteverdi nije dobio ni jednu jedinu narudžbinu. Rani prototip je prodat privatnom kupcu, a poslednji put je promenio vlasnika pre desetak godina za sumu od 577.500 američkih dolara. Kompanija će da napravi još jedan primerak, a tokom devedesetih godina prošlog veka i još dva komada, od preostalih delova i danas se mogu videti u Monteverdijevom muzeju u Bazelu. Piter će kasnije tvrditi da je zapravo proizveo četrnaest jedinica, ali ovaj podatak nikada nije potvrđen.

Čak i da jeste ugledao serijsku proizvodnju, pitanje je kako bi Hai 450SS preživeo naftnu krizu koja je usledila nekoliko godina kasnije. Monteverdi će nastaviti da proizvodi automobile sve do 1984. godine i fokus će uglavnom biti na limuzinama i terencima.

Piter je preminuo 1998. godine, a pre svoje smrti je razvio unikantni egzotični koncept nazvan Hai 650F1 sa Fordovim V8 motorom i preko 650 konjskih snaga. Do današnjeg dana Hai 450SS je najekstremnija kombinacija evropske šasije i američke snage čak i ako bismo ga uporedili sa Allardom, Shelbijem i ostalim velikanima, jer se niko od njih nije usudio da postavi „kraljevski“ Hemi ispod haube…

Zoran Tomasović

(388)